Izvor: Glas javnosti, 29.Apr.2009, 02:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Selo koje njače

Kada su nedavno prilikom testiranja Roma, omalenog Boleta pitali koja zemlja ima najviše fabrika automobila u Evropi ovaj je ko iz topa odgovorio: „Nemaćka!“A zatim dodao: „A mi u Jelašnicu imamo najviše magaraca u Jevropu“. Jelašnica je poveće selo na jugu Srbije u podnožju Krive Feje i Besne kobile u opštini Surdulica. Selo na dva dela deli nekada zlatonosna reka Jelašnica po kojoj je dobilo ime. Nekada, u „ono vreme“, selo je bilo poznato „po zlatni ispirači i trubači“. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << U selu još uvek ima dobrih muzičara, ali su ih Prekodolce, Grmađa, Han i Surdulica pretekli. Međutim vredni Jelašničani i dalje drže primat u snabdevanju pijaca u Vranju, Vladičinom Hanu i Surdulici najboljim jagodama i povrćem.

U selu udaljenom dvanaest kilometara od Vladičinog Hana i isto toliko od Surdulice, kojoj po administrativnoj podeli i pripada nema prevoza. Autobus ne navraća u romsko naselje Široko polje.

- Nemamo autobus za Surdulicu, centar, opštinu. Kad oćemo da idemo negde „uzjašemo magaricu, pa u Surdulicu“, ili idemo peške - kaže Milan Memišević, donedavni predsednik Društva Roma iz Širokog polja koji koristi priliku pošto je „javnos u pitanje da otvori srce“. - Teško se živi. Da nema magaraca ne znam šta bismo. Kupamo se od vodu kad se sneg otopi, a sa magarci gu doterujemo odozdol iz reku. Odozdol uzimamo i za piće. Sve ti je to totalno „ožalošćeno“. Kad odemo u Beograd da radimo, juri nas policija jer nemamo „stambenu prijavu“ - veli Memišević uz konstataciju da su im magarci vredniji od zlata koje je nekada bilo u reci.

Da nije magaraca romska mahala u Širokom polju ne bi mogla da opstane. Ovde je romskih domova 140, a magaraca 128 o kojima zbog velike pomoći brine oko 600 žitelja. Magareći saobraćaj je živ. U trenutku razgovora u centru mahale prolazi desetak magaraca natovarenih sirovim bukovim cepanicama.

Jedan od prisutnih dobacuje: „Ene ga Giče, muzićar, stari šmeker poznajete li ga“. Široko polje je puno života baš zato što u njemu žive Romi. Zemlja, koja uglavnom nije njihova , žedna je vode, kao i oni. Ceo život i glavni događaji vezani su za prodavnicu „Šule“ gde se sve kupuje „na recku“. Vlasnica prodavnice Violeta Pajazitović pedantno vodi evidenciju. Žitelji vole da istaknu svoje poznate meštane. Tako pominju Deneta čiji je bivši prijatelj (njegova ćerka Džaklina je bila Denina snajka) igrao Musu u filmu Gorana Paskaljevića „Andžeo ćuvar“. Vasa Zenković je upoznao u kafani „Mali Taš„ Boru Čorbu. Bilo je to kada je Vasa na jednoj beogradskoj pijaci prodavao voće i povrće. Družili su se i častili.

DŽALJA NAJPAMETNIJI

Ovde ne može, a da se ne pomene najpoznatiji magarac u selu Džalja. On je i najpametniji i sve zna da upamti i uradi - kaže njegov vlasnik Alija Bajramović Ćore.

- Kod nas su ti magarci pravo cigansko bogatstvo. Mož da nose više od sto kila teret. Da nam nisu oni mi bi bili posiromašni i ko zna kako bi - veli Ćore, dok lepo obučena dama, koja reče da se zove Liza, kaže da ovde ima malo „socijalnih pomoćnika“(onih kojih primaju socijalnu pomoć).

Nastavak na Glas javnosti...