Izvor: Glas javnosti, 17.Jul.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Satelit špijunira medu Miloja
Medved Miloje rodom sa Tare, već godinu dana s pravom konkuriše da postane prvi - sajber meda sa ovih prostora. Miloje je pre oko godinu dana dobio posebnu ogrlicu sa odašiljačem, a od tog dana njegovo kretanje po Tari, bosanskim i crnogorskim šumama prati satelit, a tačke koje je Miloje u svojim pohodima posetio beleže se na svakih sat vremena, dan i noć, i nanose na posebnu digitalnu kartu.
Da nije ogrlice, odašiljača i satelita, na Tari verovatno ne bi ni znali koliko je život >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << sada već trogodišnjeg meda Miloja, kome su ime nadenuli rendžeri iz Nacionalnog parka ‘’Tara’’ - istinska avantura.
- Nije ga lako pratiti ni satelitom, a kamoli drugačije. Čas je u Srbiji, onda zbriše preko Uvca, pa nestane ka Crnoj Gori, pa se vrati na Taru, onda iznad hidroelektrane ‘’Bajina Bašta’’ prepliva Drinu ode kod rođaka u Bosnu, iz Bosne eto ga opet na Taru i sve tako - prepričavaju Milojevo kretanje rendžeri iz službe nadzora.
- Evo, sad dok pričamo Miloje je u šumama oko Vlasenice. Znamo i da je ovo kritičan period za njega, u toku je sezona parenja, pa se lako može desiti da se naš Miloje nađe na meti nekog velikog, starijeg ljubomornog medveda ako se približi nekoj ženki. Iz vlaseničkih šuma možda će na Taru, a možda skokne i do Romanije, mada, gore je poprilično velika medveđa gužva - kaže Miodrag Petrović, rukovodilac službe nadzora u Nacionalnom parku, koji je napisao knjigu o medvedima, čekajući novi signal koji će pokazati trenutnu tačnu Milojevu lokaciju.
Miloja će preko satelita pratiti još desetak meseci, sve dok bude snage u baterijama na ogrlici, a baš za tih desetak meseci Miloje će postati polno zreo, i moraće da potraži i ženku i upusti se u borbu za svoju teritoriju.
- Miloja smo uhvatili u posebnu zamku, napravljenu tako da medvedu na nanese bol, zatim smo ga uspavali, izmerili, a onda markirali ogrlicom. U ogrlici je baterija koja omogućava da preko odašiljača oko dve godine pratimo njegovo kretanje, a signal preko satelita stiže na svakih sat vremena. Miloje je veoma pokretljiv, za noć pređe ponekad i 60 kilometara. Ode odavde u pravcu Raške, vrati se otuda, pa se preko Uvca prebaci u Crnu Goru, onda začas eto ga u bosanskim planinama - kaže Petrović.
Procenjuje se da je Tara poslednjih godina stanište za oko 40 mrkih medveda. Brojno stanje medveda na ovoj plani prati se preko prihranjivanja na hranilištima, a postoji i predlog da Tara postane reprodukcioni centar medveđe vrste za čitavu Srbiju. Sem na Tari, u Srbiji medveda ima i u šumama istočne Srbije, na Šar planini, povremeno se pojave i u šuma Zlatara iznad Nove Varoši i Prijepolja. Prošle godine dva medveda sa Tare prebačena su u istočnu Srbiju, ženka ima ogrlicu za praćenje, a medved je obeležen radi prepoznavanja.
- Medveda na Tari ima u kanjonu Drine, Dervente i Rače, kreću se i po šumama na planinskom platou. LJudi ga retko sreću, jedino se mogu videti na hranilištima, ponekad, slučajno, primete ih i čobani koji čuvaju ovce. On uglavnom beži od čoveka, verovatnoća je 10.000 prema jedan da ga čovek sretne. Medvedi su vešti, dobro vide, odlično čuju, imaju izvanredan njuh. Pre rata u Bosni, bilo ih je više i na Romaniji i ovde, međutim, zbog ratnih zbivanja njihov broj skoro je prepolovljen. Posle rata učinili smo sve da medvedima vratimo mir, da se sklonimo sa puteva kojima se kreću, otvorili smo i hranilišta i sve je to dalo dobre rezultate. Medved je danas Tari zaštićen, siguran u svakom pogledu - kaže Petrović.
On sam svog prvog velikog mrkog medveda sreo je i video blizu sela Jagoštica pre dvadesetak godina.
- Naleteo sam, ne nadajući se na velikog medveda. Noge su mi se odsekle, bio je na desetak metara od mene, arlauknuo je, a ja sam se od straha svalio na zemlju. On se onda okrenuo i odšetao niz livadu. Posle sam ih viđao uglavnom po hranilištima, gde sam ih očekivao i pratio zbog podataka za knjigu - veli Petrović.
Iako na Tari živi brojna populacija medveda, u poslednjih 40 godina nije se desio ni jedan jedini slučaj da medved napadne čoveka, a mnogi meštani i čobani na planini dočekaju i duboku starost, a da ni ne vide ovu šumsku zver.
Stalna briga o medvedima koju u saradnji sa beogradskim Biološkim fakultetom sprovode ljudi iz JP Nacionalni park ‘’Tara’’ na ovoj planini daje odlične rezultate i budi nadu da će i buduće generacije uživati u neponovljivoj lepoti tarskih medveda. Milojeva ‘’žrtva’’, odnosno činjenica da će oko dve godine po šumama Srbije, Bosne i Crne Gore, morati da nosi ogrlicu sa odašiljačem, daće vredne rezultate i podatke na osnovu kojih će oni, koji brinu o medvedima, moći da donesu druge važne odluke kako bi se na Tari i ubuduće rađali mali mečići i postajali neprocenjivo blago i lepota ove planine.
.jpg)
