Izvor: Politika, 14.Apr.2011, 00:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Santa leda jača od čelika

Danas se navršava 99 godina od tragedije „nepotopivog” „Titanika”, koju je preživelo manje od trećine putnika – 706

Pola sata posle fatalnog sudara sa lednikom, osmorica mladića pojurila su iz salona prve klase na palubu. „Odsviraćemo nešto da im popravimo raspoloženje”,  doviknuo je jedan od njih dok je voda već prodirala u kabine treće klase broda „Titanik”.

Knjiga o muzičarima koje je ućutkao ledeni okean objavljena je nedavno, neposredno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pred 99. godišnjicu najvećeg pomorske katastrofe u istoriji, koja se obeležava danas, da dodatno rasvetli priču o kojoj se ni posle skoro čitavog veka ne zna sve.

U mirnoj prohladnoj noći bez vetra i mesečine, 14. na 15. april 1912, na prvoj plovidbi od Sautemptona u Engleskoj do Njujorka, tada najveći putnički parobrod „Titanik” naleteo je usred Atlantika na ledeni breg koji mu je ozbiljno oštetio trup. Od 2.223 putnika i članova posade preživelo je manje od trećine – 706.

Spisak putnika na sajtu encyclopedia-titanica.org moguće je pretražiti po nekoliko osnova, ali jedna kategorija ne daje rezultate – „još uvek živi”. Melvina Di, poslednja preživela putnica, koja je kao dvomesečna beba spasena u čamcu, umrla je 2009. u Engleskoj u 97. godini.

„Titanik” je bio projektovan sa 32 čamca za spasavanje, ali je imao samo 20. Prvi su spušteni u more poluprazni, jer putnici u početku nisu verovali da je moguće da „nepotopivu” grdosiju koju su iskusni inženjeri gradili po strogim standardima bezbednosti proguta ledeni okean.

Ako je verovati Luiz Paten, unuci drugog oficira, najviše rangiranog među preživelima, brod je potonuo zbog greške kormilara, koji je pogrešno razumeo komandu i, umesto da zaobiđe santu s leve strane, okrenuo brod udesno. Pogrešnu odluku je po ovom svedočenju doneo i šef kompanije koji je, umesto da zaustavi brod i čeka pomoć, naredio da se nastavi napred. Deda Patenove, koja je čuvala tajnu 40 godina sve dok prošle godine nije objavila knjigu, lagao je u istragama da bi zaštitio kompaniju od koje su živeli i on i mnoge kolege.

Ljubitelji teorija zavere našli su dovoljno materijala u priči o džinovskom brodu koji razbija santa leda. Po jednoj od „alternativnih teorija”, to je bila prevara sa osiguranjem, po drugoj nedostaci u konstrukciji, po trećoj prokletstvo egipatske mumije koju je nosio jedan od putnika.

Po ovoj prvoj, „Titanik” nije ni stradao. Potonuo je njegov „dvojnik” – „Olimpik”, vlasništvo iste kompanije „Vajt lajn star”. I nije se sudario sa ledenom santom, već sa drugim brodom koji je bio u tim vodama da spase putnike pošto su vlasnici svesno hteli da potope već oštećeni „Olimpik”, kako bi naplatili osiguranje.

Svedočenje Edit Luiz Rozenbaum Rasel, putnice iz prve klase, u suprotnosti je sa tom teorijom:

„Ogrnula sam kaput preko svečane satenske haljine i izašla na palubu. Videla sam da pored nas plovi nešto veliko sivo poput zgrade. Dok je ta ’zgrada’ udarala u brod, delići leda su padali na palubu. Kupili smo led i igrali se. Bilo nam je zabavno. Pitali smo oficire ima li ikakve opasnosti, a on je odgovorio: ’O, ne, nikakve, baš nikakve!’.“

Istraživanja kanala Histori i Diskaveri odbacuju sve ove teorije. Jedino značajno novije otkriće jeste da je „Titanik” potonuo pod znatno manjim uglom nego što se verovalo i manjim nego što je prikazano u Oskarima ovenčanom filmu Džejmsa Kamerona.

J. Kavaja

---------------------------------------

Rasprodato putovanje trasom „Titanika”

Do stogodišnjice tragedije ostalo je godinu dana, a prva kompanija koja je ponudila krstarenje rutom zlosrećnog broda već je rasprodala sve karte. Liste čekanja za najjeftinije kabine su zatvorene, ali još ima šanse da se upiše za one od 3.650 do 8.500 funti po osobi. Plan je da se brod „Balmoral” 14. aprila 2012. nađe tačno iznad olupine, na stotu godišnjicu katastrofe. Na njemu će biti i članovi porodica žrtava. Na mestu katastrofe biće održana i ceremonija u znak sećanja na žrtve. „Balmoral” će potom nastaviti plovidbu ka Njujorku.

-----------------------------------

„Titanik” nosio 1.500 boca vina

Pored luksuza u prvoj klasi (bazen, teren za skvoš, tursko kupatilo), bio je to jedan od prvih prekookeanskih brodova koji je dao primat gurmanskom uživanju. Šezdeset kuvara radilo je danonoćno, a najbolji su imali ugled i plate na nivou kapetana broda. „Titanik” je isplovio sa 40 tona krompira, pet tona šećera, dve tone butera, pet i po tona ribe i 38 tona mesa. Nosio je 1.500 boca vina, uključujući 70 vrsta šampanjca. Da bi sve servirali putnicima prve klase na odgovarajući način, specijalno je poručeno 600 tanjira od najfinijeg kineskog porcelana. Za mnoge poslednji obrok sastojao se od 11 jela: ostrige, supa, salata, riba, nekoliko jela od mesa, desert, sirevi, voće...

----------------------------------

Trinaest parova na medenom mesecu

* „Titanik” je trošio 14.000 galona pijaće vode i 825 tona uglja dnevno

* Na brodu je bilo 13 parova na medenom mesecu

* Nije bilo mačaka, iako su ih obično tada unosili na brodove za sreću i da love miševe. Od mnoštva pasa dva su preživela

* „Titanik” je bio dugačak 269 metara, kao dve i po „Beograđanke”

* Karte su koštale 4.350, 1.750 i 30 dolara (1, 2. i 3. klasa)

-------------------------------------

„Politika” pisala o katastrofi Titanika

Iz Amerike javljaju za jednu ogromnu katastrofu na moru, pisala je „Politika” 4. aprila 1912. godine, po starom kalendaru. Nepotpisani autor prenosi sadržaj telegrama koji su stizali u pres-biro:

„Džinovska lađa očevidno je plovila svom snagom kroz mračnu noć iako je kapetanu Smitu bilo poznato da ima da prođe kroz pokretno ledeno polje u kom su nastradale mnoge prekomorske lađe, a koje su ogromne veličine”.

„Ova ogromna katastrofa pokazala je da se mora prestati sa građenjem džinovskih brodova kao što je Titanik”, pisao je naš list.

Detaljniji izveštaji o operaciji spasavanja i sudbini preživelih objavljeni su u narednim brojevima.

objavljeno: 14.04.2011.

Nastavak na Politika...