Izvor: Politika, 10.Jun.2010, 00:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Šanel pet” na ivici zakona
Neizvesna budućnost čeka mnoge legendarne parfeme jer se ključni sastojci klasifikuju kao alergeni
U vreme dok je Merilin Monro odlazila u krevet ogrnuta samo „šanelom pet” nije se postavljalo pitanje da li je to, barem sa medicinske tačke gledišta, dovoljno bezbedno. Nauka je u međuvremenu znatno napredovala, kao i oblast zaštite potrošača. Počev od devedesetih godina, neki tradicionalni sastojci parfema klasifikovani su kao alergeni i njihova upotreba je ograničena. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Propisi šta može da se stavi u parfeme i u kojoj količini ozbiljno su uzdrmali industriju mirisa. To je dovelo mnoge čuvene parfeme „na ivicu zakona”, a njihove tvorce nateralo da promene stare uspešne formule, na žalost obožavalaca koji s nostalgijom njuškaju stare bočice.
Gerlenov „micuko” je najbolji dokaz da mnogi „klasici” možda više neće mirisati kao nekada. Parfem sa istorijom dugom skoro čitav vek pre nekoliko godina se pojavio u novom izdanju. U kompaniji su na pisma zabrinutih kupaca odgovarali taktično. „Gerlen je godinama spajao dve osnovne vrednosti: tradicionalno i moderno. Tradicija se odnosi na kvalitet, a modernost na strogo poštovanje evropskih zakona,” objasnila je predstavnica ove kuće. Obožavaoci kažu da je „micuko” sada bleda senka nekadašnjeg, sa više sintetičkih sastojaka, i da su čak i stare bočice dezodoransa bolje od parfema koji se danas prodaje pod ovim imenom.
Više ne mirišu isto ni „diorisimo” (Dior), „fam” (Roša) i „ler d tom” (Nina Riči), a „žoli madam” (Pjer Balmen) je promenjen više nego jednom.
Drugačiji je i „madmoazel koko” bez nekadašnje koncentracije hrastovog lišaja, jer je ovaj sastojak ograničen na 0,1 odsto zbog toga što može da izazove neželjene reakcije na koži. Isti je slučaj i sa jasminom, integralnom notom mnogih Šanelovih parfema, citrusnim uljima i heliotropinom, komponentom Gerlenovih parfema. Zbog novih propisa o čistom mirisu jasmina tužna sudbina čeka Šanelov „alur sensuel”, i čuvene Diorove „žador”, „labsolu” i „mis dior čeri”, Živanšijev „organca jasmin”, Blgarijev „jasmin noar” i mnoge druge.
Ovo će biti najteža godina za industriju parfema, piše „Fajnenšel tajms”, jer propisi usvojeni 2008. stupaju na snagu u avgustu. Na tapetu su i heliotropin (piperonal), prisutan od cvetno začinskim mirisima kao što je Gerlenov „lor blu”, kao i damaskon iz esencijalnih ulja ruže.
Skoro svi moderni mirisi kombinacija su prirodnih i sintetičkih sastojaka u različitim odnosima i koncentracijama. Naravno, neki prirodni mogu da izazovu alergijske reakcije isto kao polen ili voće i zbog toga se od proizvođača parfema traži da navedu listu sastojaka. Ipak, Međunarodno udruženje proizvođača parfema (IFRA) smatra da ta mera nije dovoljna. Ovo samoregulatorno telo okuplja 90 odsto proizvođača i iako nema zakonsku moć njegov uticaj je veliki.
„Zdravlje kupaca postaje sve veća briga. Ne radimo to da bismo sprečili stvaranje divnih mirisa, već zato što želimo da budemo odgovorni“, kaže Žan Pjer Uri, predsednik IFRA.
Protivnici kažu da je to isto kao kada bi „snikers“ čokoladica morala da se pravi bez kikirikija, jer su neki ljudi na njega alergični.
„Ti sastojci su tu decenijama i nikome nisu naudili”, tvrdi Tanja Sančez koja se sa jednim naučnikom napisala „Vodič za parfeme”.
Najdragoceniji parfemi biće zauvek izgubljeni, jadaju se proizvođači i „obožavaoci”. Bojno polje su proširili na „Fejsbuk”, gde su pokrenuli peticiju protiv propisa IFRA.
U Šanelu, čija se legendarna „petica” na svakih 55 sekundi proda negde u svetu, kažu da neće morati da menjaju formulu iz 1921. jer se uklapa u nove propise. Poznavaoci kažu da ova kozmetička kuća ipak nije dovoljno otvorena i podsećaju da je Gerlen dugo negirao da će bilo šta promeniti dok konačno nije priznao ovu prinudu modernizaciju.
Mnogima se čini da je IFRA stroža i od Evropske unije i tvrde da će potpuno vezati ruke proizvođačima jer će im sve teže biti da naprave dobar parfem. Kreatorima se smanjuje paleta za rad, kao kad bi slikarima oduzeli neke boje. Prostora za kreativnosti ipak ima, jer se više ne razmišlja o parfemu kao nečemu što se nosi isključivo na koži. Prave se džemperi koji mirišu i posle dvadeset pranja i mirišljavi mehurići od sapunice.
Ljubiteljima originala preostaje da „love” stare verzije preko „Ibeja” i sličnih sajtova, a jedinstvenu aromu uvek mogu da osete i u „Osmoteci” u Versaju, jedinom mestu te vrste na svetu gde se čuvaju svi mirisi ikada stvoreni u istoriji.
J. Kavaja
[objavljeno: 10.06.2010.]
.jpg)
