Izvor: Story, 12.Jul.2015, 19:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sandra i Ivan Jevtović: Želimo još jedno dete
Uoči zajedničke premijere predstave Braća B Luzeri, supružnici Sandra i Ivan Jevtović analiziraju svoj odnos, deceniju i po bračnog života, emocije kojе međusobno nadograđuju i govore na temu roditeljstvа
Ivan i Sandra Jevtović, foto: Luka Šarac
Jedan od najskladnijih bračnih parova na domaćoj javnoj sceni Sandra (38) i Ivan Jevtović (43) već punih petnaest godina dele dobro i zlo, a taj jubilej obeležili su 4. juna. Osim što su emotivno savršen >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << tandem, u poslednje vreme sve češće i profesionalno sarađuju, a poslednja u nizu jeste predstava Braća B Luzeri čija premijera je zakazana za 29. jun u Miksalištu. U razgovoru za Story poznati par govori o zajedničkoj saradnji, braku, roditeljstvu, ali se osvrću i na trenutak kada su se upoznali.
- Upoznali smo se pre tačno 6205 dana, osam sati i 43 sekunde, na polumračnim stepenicama Doma omladine ispod biblioteke. Sandra je značajno podigla obrvu i eto… Više nego dovoljno za moj život – započinje Ivan u svom stilu, a Sandra se nadovezuje:
- Ubeđena da je moj put usmeren dalje od Balkana, nisam primećivala znakove na stanici Beograd. Otud i moja podignuta obrva: Ne razumem, vi ste mene tražili?! – kroz osmeh priča atraktivna crnka, a slična sećanja dele i kada je reč o njihovom venčanju.
- Bilo je to pre 5500 dana, izrazito toplog i sunčanog jutra. Proslava je trajala 24 sata, a završila se intimnim baštenskim vatrometom u dvorištu zgrade i kutijom rumenka u zamrzivaču – govori glumac, dok njegova supruga opisuje kako su se tada osećali.
- Ushićenje, trema, zavet, čestitke, mnogobrojna rodbina, žurka, 450 prijatelja, umor i rashlađenje uz rumenka!
A na pitanje kako jedno drugo vide kao supružnike posle 15 godina braka, odgovaraju.
- Ivan je pametan i zgodan! To pametan obuhvata pregršt dodatnih epiteta: pažljiv, nežan, odlučan, dosledan i odan, a zgodan, to čine najpre brkovi, usne, oči i snažan zagrljaj – kaže Sandra, a gospodin Jevtović u jednoj rečenici džentlmenski ističe:
- Sandra je moja suština – tako je i predstavljam nepoznatima.
Oni koji ih poznaju tvrde da se mnogo vole, a svoju ljubav čuvaju tako što je ne podrazumevaju.
- Nema tu posebnih tajni, sve je veoma jednostavno. Osnovno je da zdravo i iskreno očekivanje od partnera ne sme da se ugrozi. Čovek kada voli, u večitoj je borbi da ljubav opstane, a naročito sam sa sobom u sadašnjem vremenu opšteg egoizma – u sličnom stilu nadovezuje se i tamnokosa dama.
- Mopasanova misao da je ljubav kratka reč, ali zato sadrži sve: telo, dušu, život, čitavo biće, najpribližnija je našoj životnoj filozofiji. Već 15 godina gledamo u istom smeru, zajedno držimo to kormilo. I kada ljulja nevreme, raširimo jedra uprkos vetru. Mi smo samo vrlo određeni šta i kako hoćemo, a najlakše je da se prepustite.
Iako njihov odnos odiše harmonijom, nesuglasice su nezaobilazni deo suživota dvoje ljudi.
- Naravno da iskrsnu varnice, ali aparat za gašenje prvi aktiviram ja – kroz osmeh priča Ivan, dok ga njegova draga demantuje, ali takođe kroz osmeh.
- Na tom brodu jedino ja znam gde stoji taj aparat.
Inače, njihov odnos odavno oplemenjuje i ćerka Sofija (13), koja je nedavno završila sedmi razred.
- Sofija je upravo završila svoje školske obaveze, sa odličnim uspehom! Sve rezultate ostvarila je potpuno samostalno, zbog čega smo iskreno ponosni i veoma zahvalni. Naime, ona je našla pravu motivaciju da savlada svaki školski izazov na ispravan način i tako stekla radne navike velikog kapaciteta – ističe tata, a ćerkinim dostignućima zadovoljna je i majka.
- Ova godina bila je i više nego značajna za njena mala životna dostignuća. Savladavanje bilingvalne nastave (uz srpski, četiri predmeta sluša na francuskom jeziku) jeste izazov, koji zahteva veći mentalni napor, ali i izvrsnu organizovanost da bi se ostvarili najbolji rezultati. Uz redovno školovanje, svira gitaru i uči dodatne jezike. Sve je uspela potpuno samostalno. Sofija je istinski borac, drži se svojih prioriteta i znam da već ima ideju šta će biti kad poraste.
Kao veoma posvećeni roditelji, Jevtovići se trude da svojoj ćerki usade osnovna načela ljudskog dostojanstva i civilizacije, da pre svega bude čovek, ali u skladu s vremenom u kojem žive. Međutim, ovom prilikom osvrću se i na to šta su oni od nje naučili.
- Da ne budem brzoplet, da još više cenim značaj zajedničkih, porodičnih trenutaka – govori Ivan, a Sandra se nadovezuje.
- Od njenog rođenja znam samo da je njeno prisustvo moje utočište, hram i mir. Sve svetske nedaće ostaju na pragu našeg doma, jer iza tih vrata stoji najlepše i najiskrenije stvorenje – kaže Sandra i osvrće se na trenutna interesovanja svoje ćerke.
- Orijentisana je na različite aktivnosti: muziku, crtanje, glumu… Manga kultura trenutno joj je daleko ispred svega drugog, ali verujem da ćemo proći još dosta faza dok definišemo krajnja interesovanja. Za sada, hard-disk još punimo – ističe Sandra.
- Sluša kvalitetnu muziku s ploča. Interesuje se za dobre filmove i otkrila je japansku strip kulturu, čiji je posvećeni poklonik. Strasna je u stvarima koje je zaokupe u datom trenutku. Volimo njenu kreativnu upornost da odgonetne sve detalje tema koje je inspirišu – objašnjava Ivan, a on i njegova supruga ističu i da bi voleli da prošire porodicu.
- Voleli bismo da nas razgali još jedno dražesno biće poput Sofije i da nam stan zamiriše na puder i Pavlovićevu mast – kroz osmeh kaže Ivan.
- O, da! Bilo bi lepo da opet golicamo bosa, bucmasta stopala – slaže se njegova partnerka.
Uspešan roditelj i supružnik podrazumeva da si takav i u svom poslu, a kako se danas u Srbiji živi s dve plate, jednom umetničkom i drugom profesorskom, otkriva ovaj skladni par.
- Nemoguće je živeti s te dve plate i zato nas dvoje radimo kao deset prosečnih stanovnika zapadne Evrope. Savremeni život podjednako je skup u Berlinu i Parizu, kao uostalom i u Beogradu. Mada tretman pedagoga i umetnika u tim državama nema ujednačen pristup, u Srbiji je on sraman i ponižavajući. U skladu s tim statusom, naša predstava Braća B Luzeri upravo postavlja akutno pitanje elementarne egzistencije jednog umetnika kod nas. Svi smo mi taj jedan umetnik, zato se nameće iskonsko pitanje: Da li svaki talentovan i vredan stvaralac treba da se odrekne svoje profesije zbog krize u zemlji malodušnih – kaže Ivan.
- Verovatno je i da u drugim profesijama postoje žonglerske egzibicije između prvog i tridesetog u mesecu. Ako si vredan, obezbedićeš ono što je neophodno da preživiš dan, ali za sve druge nebitne stvari koje ti olakšavaju boravak na ovoj planeti, poput putovanja i pokoje krpice, podrazumeva se da radni dan traje unedogled – slaže se Sandra.
Ovih dana njihovi dani traju i više od 24 sata, jer spremaju pomenutu predstavu.
- Pripremili smo euforično-zabavnu, ali i katarzično-poučnu predstavu. U nju je utkano mnogo glumačkih veština, čije su poruke jasne kako bismo publici dali mogućnost da nakon izvođenja oseti pozitivan inat. Radimo već tačno 35 proba po osam sati dnevno, prilično udarnički; kako i treba! Ansambl je zadovoljan, srećan i ubeđen u veliki uspeh. Premijera je 29. juna, a prva repriza sutradan. Igramo i 4. i 5, kao i 17. i 18. jula. Prodata je većina karata, zato ćemo uskoro oglasiti i dodatne termine izvođenja – kaže Ivan.
- Predstava je sinteza različitih kreacija, kako na umetničkom, tako i na tehničkom nivou. Pošto nismo imali uobičajene pozorišne uslove, hvatali smo se ukoštac sa eksterijerom, prašinom i scenskim mogućnostima i čini mi se da smo slavodobitno savladali sve prepreke i nedoumice i stvorili veoma zanimljivu predstavu s poentom – ističe Sandra koja govori i na temu zajedničke saradnje s mužem.
- Naša interesovanja veoma su isprepletena, tako da u poslovnim poduhvatima do rešenja stižemo bez suvišnih reči. Saradnja na profesionalnom nivou mora da ima jasno određena pravila ponašanja kako ne bismo preneli pitanja i dileme u naš intiman prostor; tamo gde već postoji uhodan sistem odnosa. Kod kuće mi smo samo troje ljudi, koji su i porodica i prijatelji i roditelji i dete – objašnjava umetnica i profesorka.
- Radili smo već dosta predstava, film, modne performanse… Uvek smo umetnički inspirisali jedno drugo. Ipak, ovo je jedan poseban projekat u kojem, sa izvesnom profesionalnom zrelošću, možemo da podarimo jedan senzacionalan projekat Beogradu i Srbiji – govori Ivan i otkriva planove za predstojeći period.
- S nestrpljenjem očekujem nove trijumfalne projekte u mojoj matičnoj kući, Ateljeu 212, a u pripremi su i predstave savremenih klasika. Nakon 15 godina pedagoškog rada u stručno-umetničkim predmetima, došao je trenutak da vodim i moju glumačku klasu – kaže glumac, a u priči o tome kako je u profesorskim vodama, nadovezuje se njegova partnerka.
- Pored posla nastavnika, trudim se da ostanem i profesionalno angažovana u drugim segmentima moje istinske strasti – kostima, obuće i odevanja uopšte. Različiti izazovi ne dozvoljavaju da sa sigurnošću predvidim naredne projekte, oni uvek zavise od drugih faktora, ali ne žalim se. Posla ima za one koji su radi da rade. Inače, moja primarna baza već šest godina jeste Tehnoart, srednja škola umetničkih zanata, čija su dostignuća već etablirana među drugim sličnim školama. Ponosna sam na uspehe naše dece koja zaista stvaraju prava umetnička dela. Možda je najbolji presek radnih zadataka naša godišnja izložba, a poslednja je doskoro bila u Narodnoj banci Srbije – zaključuje Sandra.
Piše: Moni Marković
