Izvor: Glas javnosti, 19.Sep.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo je smrt "siguran“ posao
Sve je veći broj ljudi dolazi u požarevačku prodavnicu pogrebne opreme „Drnda“ s namerom da pre nego, zauvek sklope oči, isproba kovčeg u kome će biti sahranjeni i poslati na onaj svet. „Proba“ mrtvačkog sanduka košta od 5.000 do 28.000 hiljada dinara. Svakako, ima i onih koje su - besplatne.
- Skoro svi se raspituju kakav je kovčeg kupio komšija, pa zatim traže onaj skuplji - kaže Rade Drnda, vlasnik prodavnice pogrebne opreme u Požarevcu.
- Proba se sastoji >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << u tome da kupac legne u sanduk, a ja ga onda vozim kroz grad na „pretposlednju vožnju“. Ima i mušterija koji traže posebno dekorisane sanduke u beloj boji, i da unutrašnjost sanduka bude bordo ili u boji zlata.
Rodbina relativno siromašnih pokojnika nikada se ne cenjka i ne zakera, ali se često cenjkaju novokomponovani bogataši.
- Vozio sam pokojnika iz Nemačke u starom, prerađenom kombiju Hitne pomoći. U jednom trenutku, pogledam u retrovizor i ugledam nečije oči! Polako zaustavim vozilo, udahnem vazduh i pogledam još jednom. Ovoga puta, srećom, ne videh ništa. Dal’ beše od straha, umora ili nečeg trećeg, ni danas nisam siguran - seća se Radiša.
Radiša Drnda kaže da većih problema u poslu nije bilo, sem kada mu je porodica pokojnika pored tela uvalila i pet mobilnih telefona. Bilo je, nažalost, i neslanih šala, pa su tako naručenu opremu dopremili i čoveku koji je, ispostavilo se, bio živ i zdrav. Živa je bila i jedna baka koja je, iako zdrava, rešila da kupi sve na vreme. Došla je u radnju, izabrala opremu, legla u kovčeg da ga isproba, platila i otišla. Tri dana kasnije je umrla.
Mika Petrović iz Smoljinaca naručio je za sahranu svoje supruge Biserke kovčeg od 240 kilograma. „Faraonski sarkofag“ dužine 2,10 metara, širine 1,15 i dubine 1,20 metara ucveljeni udovac platio je 2.600 evra. Mika i Biserka bili su u braku punih 30 godina. Odmah po venčanju otišli su „trbuhom za kruhom“. Težak život u pečalbi još više ih je zbližio - priča Radiša.
Voleli su se, kaže on, „bolje i jače“ nego prvog dana. I tako do Biserkinog „sudnjeg dana“. Kada je ona umrla, Mika je rešio da joj se nekako oduži. Hteo je da svi upamte i nju i njenu sahranu. Izabrao je „malo neobičan način“, ali je uspeo u tome. Sahranio ju je u „faraonskom sarkofagu“!
- Ovo je mučan posao, prate ga teške emocije i suze rodbine i prijatelja. I, ma koga sahranjivali, moramo to da činimo s pijetetom, ne sme da se provuče nijedna greška. Preduzeće „Drnda“ ima jedinstvenu tarifu - 25 dinara po kilometru.
- Ne bogatim se na tuđoj nesreći, ne vidim u mom poslu ništa čudno, jer to je moj posao od kojeg pošteno živim - poručuje naš sagovornik.
- Ne biram koga vozim. Moj posao je da se pobrinem da sve protekne u najboljem redu - veli i Radiša Mihajlović, koji se posle 20 godina rada u Nemačkoj, u Štutgartu, vratio u domovinu i pre deset godina počeo delatnost nacionalnog i internacionalnog prevoza preminulih iz cele Evrope.
Za svoj posao koristi desetak vozila marke „Mercedes“. Zapošljava 15 stalnih radnika u svojim filijalama i još toliko na ispomoći kad se za to ukaže potreba.
- Bilo koga da vozim do večne kuće, radnika, prosjaka ili političara, svi imaju isti tretman. Umiru svi, i predsednici i glumci, i pevači... Svi moraju da se sahrane, pred Bogom smo svi isti, ma koji posao radili, ma kojoj stranci pripadali. Mrtvi zaslužuju podjednako poštovanje i dostojanstvo - kaže on.
Zasto onda ne kaze za svoj reklamni slogan "ZA DECU POPUST" koji se vrteo po radio stanicama
