Izvor: Glas javnosti, 13.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa Beogradom i Sarajevom spojio ih radio
Ne mireći se sa austrougarskom aneksijom, grupa Bošnjaka iz Mostara, Sarajeva i Počitelja brodom je pre više od 130 godina krenula ka Turskoj. Usput ih je zadesilo nevreme, pa su jedva pristali na nepoznatu obalu. Pitali su je li ovo Turska - da ovo je Turska - odgovoreno im je, pa su tu, u Draču, stali i trajno ostali. Sem u Draču, Bošnjaka ima u Firi na jugu Albanije nedaleko od Valone, Kavaji, Tirani i još nekim gradovima.
U Draču, luci i velikom turističkom centru, i okolnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << naseljima Šijak, Kodžaz i Borak danas živi oko 10.000 Bošnjaka. Kao i ostali građani Albanije prošli su epohu Envera Hodže, kada ni strani radio program nisu smeli da slušaju.
Ipak ljubav prema Bosni, terala je Bošnjake, poput Ramize Bači, bivše Bačić, koja je sad duboko zagazila u osmu deceniju života, da tada kradom sluša radio Titograd, Beograd i Sarajevo.
- Najlepše su pesme bile iz Sarajeva, tako smo naučile mnoge slušajući ih kradom.
U njenoj kući, u Šijaku, sluša se samo bosanska muzika.
Tajno slušanje radio-stanica bivše Jugoslavije i uspesi u sportu odražavali su se i u drugim, privatnim stvarima.
- Moj otac Muhamed je navijao za Dragana Džajića i dao mi je ime po njemu- kaže Dragan Cigić, koji već nekoliko godina radi u Italiji.
Bošnjaci su u Albaniji do 1948. sklapali brakove isključivo sa osobama iz Bosne ili međusobno. Zbog političke krize sa Jugoslavijom, zatvara se granica i počinje njihovo mešanje sa Albancima. U kuće im dolaze Albanke, koje, poput Lindite Četa iz sela Borak udate za Bošnjaka Cigića, sad govore bosanski.
- Nisam znala nijednu njihovu reč. Vremenom sam naučila jezik, i veoma sam ponosna što sam se udala za Bošnjaka. Kultura i mentalitet su drugačiji. Bošnjaci mnogo više vode računa o ženama od naših Albanaca - kaže Lindita.
Da se ne izgubi identitet i da deca ne zaborave svoje pretke, od prošle školske godine u selo Borak, vlasti u Sarajevu su poslale Nurka Delalića da ovdašnje osnovce podučava bosanskom jeziku. Pošto Delalić ne zna albanski, a većina učenika ne zna bosanski, Amir Cigić, Linditin sin i učenik trećeg razreda služi mu kao prevodilac.
- Bosanski sam naučio od mog dede, a kada odrastem i završim srednju školu, voleo bih da odem u Sarajevo da učim i posle postanem nastavnik bosanskog jezika u Boraku. Najveća želja nas u razredu je da idemo u Bosnu i vidimo Sarajevo.
Prema rečima Amirovog dede Murata, Bošnjaci u Albaniji dobro žive sa susedima Albancima.
- Živimo komšijski, a ni za vreme Envera Hodže nije bilo razlike. Donedavno, malo se u ostalim krajevima zemlje znalo o Bošnjacima jer oni zvanično nisu priznati kao nacionalna manjina. Nisu politički organizovani iako imaju brojne intelektualace - profesore, sportiste, ambasadore, poslovne ljude i umetnike.“
Orion Balić, novinar urednik na prestižnoj Al sat televiziji u Tirani snimio je jednosatnu reportažu o Bošnjacima, koja je reprizirana nekoliko puta.
- Snimio sam emisiju na osnovu koje je širi auditorijum, ne samo u Albaniji, saznao da ovde žive i Bošnjaci koji imaju svoju kulturu i svoje običaje - kaže Balić koji pomalo govori bosanski, a želja mu je da ga nauči. Deda mu je, kaže, ovde došao iz Plava u Crnoj Gori.
Naselje Borak je nedavno posetio i Haris Silajdžić, predsedavajući predsedništva BiH. Obećao je da će se založiti za liberalizaciju viza Bošnjacima koji žele da otputuju u Bosnu, kao i za otvaranje ambasade u Tirani gde samo BiH, od bivših jugoslovenskih republika, nema svoje predstavništvo.
