Izvor: Kurir, 22.Maj.2010, 21:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
STVOREN VEŠTAČKI ŽIVOT!
Naučnik Krejg Venter kreirao je prvi veštački oblik života i ubeđen je da ovo otkriće može dovesti do nove industrijske revolucije. Venter predvodi tim stručnjaka koji pokušava da stvori organizme koji će imati drugačiju ulogu od one koju im je namenila priroda.
- Objavili smo stvaranje prve ćelije koju potpuno kontroliše sintetički hromozom. Prvo smo stvorili genetski kod u kompjuteru, dodali četiri boce hemikalija i gradili svaki od preko milion osnovnih parova hromozoma >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << određenim redom. Konačno smo dobili veliki molekul i njega ubacili u eksperimentalnu ćeliju. Ćelija je prepoznala taj molekul, koji ju je pretvorio u potpuno novu vrstu. Ukoliko uspemo da ćelije dovedemo do toga da proizvode ono što želimo, mogle bi nas osloboditi od korišćenja nafte ili nam pomoći da popravimo štetu nanetu životnoj sredini usisavanjem ugljen-dioksida - objašnjava dr Venter.
Kritičari, međutim, smatraju da su potencijalne prednosti sintetičkih organizama veoma prenaglašene.
Dr Helen Valas iz organizacije za praćenje razvoja genetičke tehnologije Džinvoč upozorila je na opasnost sintetičkih bakterija.
- Puštanje u prirodu novih organizama može prouzrokovati više štete nego koristi - smatra dr Valas, dodajući da se njihovim oslobađanjem u zagađenim sredinama kako bi se one očistile zapravo stvara nova vrsta zagađenja. Niko ne zna kako će se ovi organizmi ponašati u novom okruženju, istakla je ona.
Profesor Džulijan Savulesku sa Univerziteta Oksford smatra da će potencijal ove nauke biti iskorišćen tek u „dalekoj budućnosti, ali da je on veoma realan i važan“.
On ne poriče da ima i rizika, te zato insistira na uvođenju novih standarda bezbednosti za radikalna istraživanja i zaštitu od vojne i terorističke zloupotrebe i tvrdi da bi ovaj korak ka stvaranju novih, prirodi nepoznatih vrsta mogao da izazove revoluciju u biologiji, ali i bude zloupotrebljen ukoliko dospe u pogrešne ruke.
Kritičari podsećaju da nijedan napredak u nauci sam po sebi nije loš, ukoliko se njegova primena pažljivo nadzire.
