Izvor: Mondo, 08.Sep.2016, 12:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ružan sam, ali sam iz toga nešto naučio

Ovaj čovek je rođen sa tumorom na licu, deformisanim nogama koje su mu u nekom trenutku amputirane, i svestan je da zbog toga nije vaš privlačan. Međutim, umesto da zbog svega toga očajava, on kaže da je naučio lekciju.

Foto: PrintScreen/YouTube

"Kada ljudima kažem da sam ružan, prvi odgovori koje čujem su: 'Ne, nisi, samo si... drugačiji' i 'svako je lep na svoj način'. To su laži", počinje svoju priču Robert Hodž.

"Vidite, rođen sam sa tumorom >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << na licu i deformisanih nogu. Tumor je formiran u ranom razvoju, deformisao mi je nos, pomerio oči na stranu, kao kod ribe. Moje noge su bile toliko oštećene da su zahtevale amputaciju. Nakon dvadesetak operacija da popravim lice, bilo je očigledno da ću ostati 'nedovršen'. Ako ja nisam ružan, niko nije. Nemam problem da to kažem jer sam shvatio da je to deo mene, ali to nisam ceo ja. Nisam to oduvek shvatao. To saznanje se kod mene razvilo nakon godina razmišljanja, razgovora, prijateljstva, vršnjačkog nasilja i ljubavi. Ipak, neke stvari sam usput naučio".

Ružnoća nije odsustvo lepote

Ružnoća nije ni suprotnost lepoti. To je zasebna, predivna stvar. Definisanje ružnoće kao nečeg suprotnog lepoti sužava našu percepciju normalnog. Ako malo pogledate istoriju, shvatićete da je definisanje lepote samo određen modni izbor. Ako izgled neke osobe definišemo samo u odnosu na tu definiciju lepote, ostajemo uskraćeni za čitavo bogatstvo. Izgled je povezan sa identitetom, samopouzdanjem. Ako prihvatimo različitost u izgledu, prihvatićemo razlike među ljudima.

Prihvatamo razlike u izgledu, ali im ne dajemo vrednost

Prestanite da ubeđujete ljude da nema veze što izgledaju drugačije ponašajući se da te razlike u izgledu ne postoje. Ljubaznost obezvređuje moj izgled, a malo me i vređa kada se ljudi pretvaraju da sam lep. Ono što moramo da uradimo je da prestanemo da pravimo vezu između fizičkog izgleda i osobina čoveka.

Naučeni smo da određene osobine povezujemo sa lepotom ili ružnoćom. To se radi čak i u bajkama. Ali, samo zato što je neko atraktivan, to ne znači automatski da je dobar ili pametan. Samo zato što je neko manje privlačan, nije automatski zao ili glup.

Lepota ima milion definicija

Stav o tome šta je lepo, a šta nije, konstantno se menja. Niko, osim možda supermodela, neće pobediti ako lepotu definišemo kao jednu krajnost, a ružnoću kao drugu krajnost. Lepota nije krajnja tačka na mapi koja pokazuje blago. To je zapravo milion različitih destinacija, uz miliona načina da se tamo stigne.

Ako malo "šire" definišemo lepotu, lakše ćemo prihvatiti razlike u izgledu.

Važan je način na koji govorimo o izgledu

Imam poruku za vas: deca su daleko ispred nas kada je o ovome reč. Često razgovaram sa decom o izgledu i veoma često me pitaju zašto je moj drugačiji izgled toliko uticao na moj život. Kada kažem da je bilo dobrih trenutaka i teških trenutaka, ali da nisam dozvolio da mi to uništi život, klimaju glavom potvrdno. Da pokušam da ih slažem kako fizički izgled nije uticao na moj život, deca bi me odmah prozivala. Pitanja koja nam deca postavljaju o fizičkom izgledu su važna. Oni su prirodno radoznali u vezi sa stvarima koje njima deluju neobično. Kada na dečje pitanje zašto neko izgleda drugačije odgovorimo: "Izgled nije važan", isto je kao da toj osobi navlačimo plašt nevidljivosti na glavu.

Moja ružnoća je deo mene

Ako pokušate da me odvojite od mojih ožiljaka ne pitajući me, biće isto kao da nikada nisam ni postojao, kaže Hodž.

Poslušajte Robertov govor sa TEDxTalk konferencije:



Izvor: YouTube