Izvor: Politika, 25.Jan.2013, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruleti se vrte, propisi se čekaju
Privatni kladioničari tvrde da crno tržište cveta zbog rupa u zakonu dok Poreska uprava odgovara da je proces pisanja podzakonskih akata u toku
Kartanje za stolom sa zelenom čojom i okušavanje sreće na ruletu trebalo bi jasnije i detaljnije regulisati zarad borbe protiv stvaranja zavisnika i crnog tržišta, zahtev je udruženja priređivača igara na sreću „Jakta” koje predlaže i izradu strategije o igrama na sreću. Odgovarajući na apel „Jakte”, Poreska uprava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u sastavu Ministarstva finansija, u čijoj su nadležnosti igre na sreću, odgovara da tražena „strategija odgovornog kockanja” i „pravila vezana za standarde” nisu termini koji poznaje zakon.
Na tvrdnje „Jakte” da su Srbiji neophodna jasna pravila igre jer je siva zona dvaput veća od legalne i da bi strategija rešila odnos države prema kladionicama, u Poreskoj upravi kažu:
– „Strategija odgovornog kockanja” i „pravila vezana za standarde” nisu regulisani važećim zakonskim odredbama o igrama na sreću.
Rad kockarnica i kladionica regulisan je Zakonom o igrama na sreću iz 2011, ali privatni kladioničari okupljeni u pomenutoj asocijaciji smatraju da tržište nije dovoljno regulisano. Iako postoji zakon, kažu oni, nema – podzakonskih akata.
Mirjana Aćimović, predsednica „Jakte”, kaže da se i pored novog zakona koriste stari podzakonski propisi. Tako, tvrdi ona, i pored zakonske odredbe da aparati ne smeju biti stariji od godinu dana, pojedini kladioničari koriste „rupe u zakonu” i ipak dobijaju dozvolu za starije aparate.
– Koriste se stari propisi jer nema novih. Tako se aparati za igre na sreću i dalje analiziraju u laboratorijama koje ispituju i kućne aparate, a sudije ne mogu da osude ljude koji su uhvaćeni sa „divljim” aparatima – dodaje Aćimovićeva.
Na bolju regulaciju tržišta pozvala je i Unija poslodavaca Srbije, dok Poreska uprava tvrdi da se na tome već radi.
– Formirana je Radna grupa i u toku je izrada podzakonskih propisa predviđenih ovim zakonom.
Zakon iz 2011. godine zabranjuje maloletnicima ulazak u kladionice i određuje društvenu odgovornost priređivača igara na sreću. Zbog toga zaposleni u kockarnicama prolaze kroz obuku posle koje bi trebalo da prepoznaju zavisnike od kocke i igrače u alkoholisanom stanju. U kladionicama uglavnom ističu da sarađuju sa psihijatrima koji leče zavisnike od kockanja, o čijem se tačnom broju u Srbiji ne zna.
Rade Karan, direktor Udruženja priređivača igara na sreću, ističe da je za njegovu asocijaciju upravo sporno to što zakonski nije regulisano šta sve uključuje odgovornost u borbi protiv patološkog kockanja.
– Društvena odgovornost propisana je zakonom i mi dve godine sprovodimo projekat prevencije sa stručnjacima Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj u okviru kojeg smo obučili 2.000 zaposlenih. Ono što država treba dalje da uradi je da detaljno uredi kako ta borba treba da se sprovede – smatra Karan.
On podseća da odgovornost za dalju regulaciju borbe protiv zavisnosti, po zakonu, leži u Ministarstvu zdravlja.
----------------------------------------------
Onlajn bacanje kockica
Psihijatri upozoravaju da je sve veći broj onlajn kockara kao i da su deca i mladi pod najvećim rizikom da se „navuku” na kladionice na internetu. Rade Karan ističe da su podzakonski akti hitno potrebni u sferi onlajn klađenja.
J. Stevanović
objavljeno: 26.01.2013.
