Izvor: Story, 07.Mar.2015, 21:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Romana Panić: Pobedila sam dijabetes
Pevačica Romana Panić kaže kako je sigurna da će joj posle četrdesetog rođendana sve krenuti nabolje, a da će se u ulozi majke ostvariti onda kada za to dođe pravo vreme
Romana Panić, Foto: Dragana Udovičić
Popularna pevačica Romana Panić (39) privremeno je prekinula pripreme za snimanje nove pesme i otputovala na Kopaonik kako bi tokom praznika Dana državnosti uživala u lepom vremenu i skijanju na ovoj planinskoj lepotici. S obzirom na to da obožava ovaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << zimski sport, uskoro je očekuje put na Jahorinu, a po povratku u Beograd i pripreme za deveti april kada će proslaviti četrdeseti rođendan. I dok neke pripadnice lepšeg pola pred jubilarne rođendane osećaju izvesnu nelagodu, Romana je odlučila da sa osmehom na licu proslavi četiri decenije života.
- U aprilu slavim jubilarni rođendan. Osećam se odlično, ali moram da kažem kako ne mogu da izgovorim broj četrdeset, verovatno zato što nemam utisak da imam toliko godina. Kada izgovorim četiri decenije, to mi zvuči mnogo, a ja se osećam kao da mi se vraća energija koju sam imala sa devetnaest ili dvadeset godina. Tip sam žene koja sa svojim životnim iskustvom i produhovljenošću bukvalno dobija s vremenom jer sam takav karakter i temperament. Mislim da vreme radi za mene, bolje se osećam i izgledam lepše nego pre 15 godina. Tridesete godine bile su mi lepe, ali i teške, imala sam uspona i padova i stekla ogromno iskustvo. Tokom te decenije dosta sam naučila i zbog toga znam kako ću dočekati svoj četrdeseti rođendan i šta ću samoj sebi reći, ali to još uvek neću da vam otkrijem – priča Romana koja se još nije u potpunosti ostvarila na emotivnom planu.
- U ljubavi nema ništa novo. Zapravo, ništa konkretno, kada bude trebalo nešto da se desi, to će se i dogoditi. Na to gledam kao na zatišje pred buru. Mislim da je žena ta koja bira. Volim flert, on mi je izazov i igra, ali mora biti uzajaman da bi se rodila ljubav.
S obzirom na to da joj biološki sat sve brže kuca, sve češće se susreće s pitanjem kada će se ostvariti u ulozi majke. Kao tradicionalista, ona nema nameru da se bez bračnog partnera upušta u roditeljstvo i ne pravi nikakve planove zato što onaj gore o svemu odlučuje. Sa osmehom kaže da je potpuno opuštena i tvrdi da: Ako trudnoća treba da se desi, dogodiće se, ako ne treba, neće.
- Naravno da želim da budem majka. Otkucavanje biološkog sata svaka žena oseti mnogo pre četrdesetog rođendana. U jednom momentu potpuno sam rasterećena i smatram da sam tek sada spremna za majčinstvo i mislim da ne može ništa da mi naškodi, a u drugom trenutku uhvati me panika, čak i paranoja dok čitam tekstove o rizičnim trudnoćama posle 35. godine i shvatim da treba biti obazriv. Pošto sam inače tip koji smatra da sve u životu, pa i strahove, pobeđujemo unutrašnjom verom, ljubavlju, kao i psihom, mislim da me trudnoća tek očekuje.
Iako joj je s petnaest godina dijagnostikovan dijabetes tip 1, od kada prima insulinsku terapiju, Romana nije dozvolila da joj ta bolest poremeti životne planove i smelo korača kroz život, ali i ohrabruje ljude koji su se našli u istoj situaciji.
- Drago mi je što sam na početku karijere uspela da sačuvam od javnosti da imam dijabetes i što sam progovorila o tome kada sam htela, ali i kada je to imalo neku drugu svrhu i bilo povezano sa humanitarnom akcijom i pomoći ljudima, pogotovo mlađim. Nadam se da dajem primer nekome ko ima 25 godina i dijabetes tipa 1 kako može sve da postigne i živi sasvim normalno. I posle toliko godina života s tom bolešću nemam nijedan problem. Svi moji nalazi toliko su uredni da se moj endokrinolog na VMA svaki put iznenadi i kaže da po njima ne bi ni pomislio da imam dijabetes tipa 1. Zahvaljujem Bogu i imam sreće, verovatno zbog genetike, što mogu da živim normalno. Mislim da sam dijabetes pobedila svojom pozitivnom energijom i verovanjem da vam bolest ne može ništa ako joj se ne prepustite i ako se osećate zdravo. Volela bih da svi mladi ljudi veruju u istinitost ovih reči. Ako ih snađe nešto sa čim moraju da žive, neka samo idu dalje i ostvaruju svoje ciljeve i planove bez obzira na ono što im je dato, jer svima nama nešto je dato da bi nas sačuvalo od nekih možda gorih stvari – zaključuje Romana.
Piše: Ksenija Konić
Izvor: Story
