Izvor: Story, 14.Nov.2015, 19:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rinoplastika: Sve o operaciji nosa
Ova metoda jedna je od najčešćih intervencija u plastičnoj hirurgiji, a ima za cilj korekciju oblika i veličine nazalne regije, kao i poboljšanje funkcije disanja, objašnjava naša stručna saradnica
Foto: Shutterstock
Piše: Mr sci. med dr Olivera Partonjić Lazović,
Specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije
www.opal.rs
Nos ima centralnu poziciju na licu, izuzetno važnu funkciju i veoma složenu građu. Kao organ zaslužuje posebnu pažnju i temeljne preoperativne pripreme, a najznačajniji deo predstavlja upravo razgovor sa hirurgom. Tokom prvog pregleda treba detaljno opisati tegobe koje imate i zapažanja u vezi sa izgledom nosa, a nakon toga izložiti šta očekujete od operacije, odnosno kakav nos želite da imate. I najsitniji detalji mogu biti veoma značajni, a hirurg će na osnovu pregleda i razgovora napraviti plan buduće intervencije. Ukoliko postoje indikacije, pored estetskih korekcija mogu se korigovati devijacija nosnog septuma, hipertrofija nosnih školjki, ukloniti polipi i slično.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Story << />
Operaciju je moguće izvesti u opštoj ili lokalnoj anesteziji, u zavisnosti od obima samog zahvata koji se izvodi. Shodno tome, treba obaviti preoperativnu pripremu koja podrazumeva analizu krvi, snimak pluća i pregled kod kardiologa.
POSTOPERATIVNO STANJE
Posle intervencije javljaju se blagi bolovi, koji obično ne zahtevaju upotrebu analgetika. Tamponi se vade posle tri dana ako je urađena samo estetska operacija, a kod korigovanja nosnog septuma nakon sedam dana, koliko je i potrebno da pacijent miruje. Posle dve nedelje, on se može vratiti svojim radnim obavezama. Nos ne treba izduvavati prvih mesec dana, a trčanje, plivanje i rekreacija dozvoljeni su tek nakon tri nedelje.
PRIMARNA I SEKUNDARNA RINOPLASTIKA
Ukoliko se rinoplastika radi prvi put, ona je primarna, a ako se operacija ponavlja više puta, reč je o sekundarnoj rinoplastici. Razlika je velika jer su tkiva nosa fina, osetljiva i sklona stvaranju unutrašnjih ožiljaka. Kod sekundarne rinoplastike ta mogućnost mnogo je veća pa se kod pojedinih pacijenata javljaju čvrsti ožiljci koji mogu dovesti do deformacije i asimetrije nosa. Zbog svega navedenog, prvu operaciju treba dobro pripremiti kako ne bi bilo potrebno da se ona ponavlja. Ipak, ako je neophodno uraditi i drugu, treba napraviti plan kojim će se postići najbolji efekat sa najmanje trauma. Ne treba zaboraviti da se manji deformiteti mogu korigovati ubacivanjem sopstvenog masnog tkiva ili filera u uslovima lokalne anestezije, posle čega se pacijent odmah može vratiti svojim redovnim obavezama.
Izvor: Story
