Izvor: Politika, 30.Maj.2010, 22:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rim je nezamisliv bez turista

Ni­jed­na go­šća iz iz­no­stran­stva ne­će na­pu­sti­ti Več­ni grad a da ba­rem jed­nom ne ču­je za so­bom uz­vi­ke „Ćao be­la”

Od na­šeg do­pi­sni­ka

Rim  – Maj i jun su ide­al­ni za po­se­tu Več­nom gra­du što zna­ju tu­ri­sti ši­rom sve­ta. Za raz­li­ku od dru­gih svet­skih gra­do­va, uži cen­tar Ri­ma mo­gu­će je obi­ći i pe­ške zbog če­ga su mi­li­o­ni tu­ri­sta, ko­ji sva­ko­dnev­no >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pre­pla­vlju­ju uske tro­to­a­re po­zna­te Vi­je del Korso (u sa­mom sr­cu Ri­ma), vi­dlji­vi na sva­kom ko­ra­ku.

Oni su oko „Fon­ta­ne di Tre­vi”, na „Špan­skom tr­gu”, „Pja­ci Na­vo­ne”. Na­le­će se i na sto­ti­ne tu­ri­stič­kih vo­di­ča sa ra­zno­boj­nim ki­šo­bra­ni­ma (uz po­moć ko­jih usme­ra­va­ju svo­je kli­jen­te – tu­ri­ste), ali i na za­be­zek­nu­te stran­ce ko­ji se sva­ki čas skla­nja­ju od mo­to­ra (ko­je u Ri­mu vo­ze i po tro­to­a­ri­ma).

Ka­ko Ri­mlja­ni vi­de svo­je mno­go­broj­ne po­se­ti­o­ce?

Po­je­di­ni Ri­mlja­ni vo­le tu­ri­ste, a na­ro­či­to Ame­ri­kan­ce: SAD i da­lje pred­sta­vlja­ju si­no­nim za bo­gat­stvo i pre­stiž Ita­li­ja­ni­ma (ko­ji su i me­đu naj­broj­ni­jim imi­gran­ti­ma ove ze­mlje). Pra­vi Ri­mlja­nin je iz­ri­či­to po­no­san na svoj grad. „Ro­ma­na­čo” (pe­jo­ra­ti­van ali i ša­ljiv na­ziv za me­šta­ne Ri­ma) još uvek go­vo­ri o osva­ja­nji­ma Rim­ske im­pe­ri­je gde Več­ni grad pred­sta­vlja i da­lje naj­bit­ni­ju svet­sku me­tro­po­lu.

Ste­fa­no Kom­pa­nju­či, fo­to­graf iz Ri­ma pri­zna­je da tu­ri­sti pred­sta­vlja­ju ne­raz­dvoj­ni „in­ven­tar” nje­go­vog rod­nog gra­da. „Iskre­no, ne mo­gu ni da za­mi­slim Rim bez tu­ri­sta. Je­di­no me ču­di ka­da vi­dim ne­kog za­lu­ta­log stran­ca sa ma­pom na pe­ri­fe­ri­ji; ali za­što da ne, i ta­mo ima za­ni­mlji­vih stva­ri,” ka­že Kom­pa­nju­či.

Ne­ki nje­go­vi su­gra­đa­ni se ne bi slo­ži­li. Ta­ko Va­len­ti­na Uni­da, pro­du­cent­ki­nja iz Ri­ma, kon­sta­tu­je da mr­zi tu­ri­ste za­to što do­pri­no­se još ve­ćem ha­o­su u gra­du ko­ji je već po­znat po ha­o­tič­no­sti. „Mi­slim da ni­je ipak pro­blem sa­mo u tu­ri­sti­ma. Pre­pu­ni auto­bu­si i me­troi ni­su po­sle­di­ca pre­po­se­će­no­sti Ri­ma već neo­d­go­va­ra­ju­će or­ga­ni­za­ci­je gra­da ko­ji ni­je u sta­nju da uslu­ži i ugo­sti sve te tu­ri­ste.”

Iako se po­je­di­nim Ri­mlja­ni­ma či­ni da su stran­ci osvo­ji­li grad, dru­gi­ma je na pa­me­ti da će tu­ri­sti ubr­zo pro­na­ći no­vi raj.

 „Rim mno­go ka­sni u od­no­su na osta­le svet­ske me­tro­po­le ka­da je tu­ri­zam u pi­ta­nju”, ob­ja­šnja­va Ful­vio Ber­nar­di­ni, no­vi­nar iz Ri­ma, ko­ji sma­tra da ita­li­jan­ska pre­sto­ni­ca ne is­ko­ri­šća­va pot­pu­no svo­je tu­ri­stič­ke re­sur­se.

 „Uko­li­ko se usko­ro ne pro­me­ni stav pre­ma po­se­ti­o­ci­ma, bo­lje po­nu­de, ure­đe­nost, či­sto­ća i mo­der­ni­ja kul­tu­ro­lo­ška po­nu­da – ima­ju­ći u vi­du da su ne­ki od mu­ze­ja u pot­pu­nom ras­pa­du, tu­ri­zam u Ri­mu će se iz­ra­zi­to sma­nji­ti. Po­go­to­vu to­kom pri­sut­ne eko­nom­ske kri­ze, lju­di su mno­go vi­še opre­zni­ji ka­ko tro­še svoj no­vac: u tom slu­ča­ju Rim če­sto ne pred­sta­vlja naj­bo­lju so­lu­ci­ju.”

Ka­da je tu­ri­sta u pi­ta­nju, Rim ra­do nu­di sve po­zna­te ste­re­o­ti­pe Ita­li­je: ve­spe, pi­ce, pa­ste i vi­no ne­za­o­bi­la­zni su ele­men­ti za sve ko­ji su ba­rem je­dan­put še­ta­li pre­po­zna­tlji­vom rim­skom kal­dr­mom. Ni­jed­na tu­rist­ki­nja, i u ovom slu­ča­ju po­naj­vi­še Ame­ri­kan­ke i En­gle­ski­nje ne­će na­pu­sti­ti Več­ni grad a da ba­rem jed­nom ne ču­je za so­bom uz­vi­ke „Ćao be­la”.

Tu­ri­zam ko­ji do­pri­no­si sa dva­na­est od­sto dr­žav­nom bo­gat­stvu Ita­li­je či­ni ovaj sek­tor i jed­nim od naj­va­žni­jih za, ka­ko je če­sto na­zi­va­ju, „le­pu dr­ža­vu” („bel­pa­e­se”). Ne sa­mo isto­ri­ja, ar­hi­tek­tu­ra, mo­da, di­zajn, hra­na, vi­no, već pre sve­ga do­bro pre­po­zna­tlji­va „umet­nost ži­vlje­nja” omo­gu­ća­va Ita­li­ji jed­no od pr­vih me­sta po po­se­će­no­sti u sve­tu. Ipak, ni­su svi po­se­ti­o­ci oti­šli na­sme­ja­ni iz Več­nog gra­da. U po­sled­nje vre­me, po­go­to­vu Ja­pan­ci (ko­ji i da­lje va­že za naj­ve­će po­tro­ša­če u Ita­li­ji), ža­li­li su se na pre­va­re, na­ro­či­to u glav­nom gra­du. Di­plo­mat­ski skan­dal iz­bio je i ka­da je vla­snik jed­nog po­zna­tog re­sto­ra­na ita­li­jan­ske pre­sto­ni­ce na­pla­tio naj­o­bič­ni­ju ve­če­ru mla­dom ja­pan­skom pa­ru 597 evra, uklju­čiv­ši i oba­ve­znih 115 evra bak­ši­ša. Ovaj in­ci­dent i mno­ge dru­ge pre­va­re (ka­da su u pi­ta­nju ce­ne tak­si­ja, pi­ća u ba­ro­vi­ma) do­pri­ne­li su sve pri­sut­ni­jem ne­ga­tiv­nom pu­bli­ci­te­tu Ita­li­je. Do­kaz za to je i je­dan od naj­ti­ra­žni­jih li­sto­va na sve­tu, ja­pan­ski „Asa­hi šim­bun” (osam mi­li­o­na ti­ra­ža sva­ko­dnev­no) ko­ji je na­ja­vio i sna­žan pad bro­ja ja­pan­skih po­se­ti­la­ca Ape­nin­skom po­lu­o­str­vu. 

I po­red ne­ga­tiv­ne re­kla­me, Ita­li­ja ipak ima oko 35 mi­li­o­na tu­ri­sta go­di­šnje: 2004. na­šla se i na pe­tom me­stu po po­se­će­no­sti u sve­tu. Jed­no je si­gur­no: i po­red ha­o­sa, gu­žve i ne­za­o­bi­la­znih pa­pre­nih ce­na u sa­mom cen­tru gra­da, Rim svo­je po­se­ti­o­ce ne osta­vlja rav­no­du­šnim. Sva­ko će se, ba­rem na tre­nu­tak, ose­ti­ti de­lom ovog još uvek ne­pri­ko­sno­ve­nog „cen­tra sve­ta”. 

Ma­ri­na La­lo­vić

[objavljeno: 31/05/2010]

Nastavak na Politika...