Izvor: Politika, 27.Mar.2011, 00:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reklame „pune” ulja i – volumena
Čini se da je najpametnije čitati šta piše na pakovanju farbe ili šampona, iako će o kupovini presuditi novčanik
Šta naše devojke i žene traže i kupuju u parfimeriji? Uglavnom ono što vide u reklamama i na televiziji, ali nastoje da pronađu nešto jeftino i često cena presudi o tome šta će staviti u korpu. Mada su one po pravilu radoznale i vole da pitaju prodavca: „A sa čime je napravljena ova farba za kosu, šampon ili krema?“.
Tako prosečnog kupca >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vidi i opisuje Stevan Bogdanov, vlasnik i direktor kompanije „Stevan stil”, koja već dve decenije pravi i snabdeva ovdašnje tržište kozmetikom za kosu.
– Da bi kupac ostao „gospodin potrošač” ili „gospođa potrošač”, ako ćemo po rodnoj ravnopravnosti, a ne žrtva reklame, trebalo bi razdvojiti sam proizvod od njegovog predstavljanja, posebno na televiziji koja je, čini se, najuticajnija – upozorava odmah naš sagovornik. – Budući da u toj oblasti nema jasnih zakonskih regulativa, često se čuje i ono što je smešno, pa i uvredljivo za zdrav razum. Zamislimo da šampon za kosu zaista poveća volumen osam i dvanaest puta kako se to nekad naglašava. Sasvim je izvesno da ta osoba ne bi mogla da prođe kroz vrata budući da bi joj glava bila ogromna, jer volumen je valjda isto što i zapremina, mada zvuči lepo ženama koje imaju tanku i ravnu kosu.
– Boja za kosu sa tri ulja je slična priča, s obzirom na to da je proizvođač prvo reklamirao farbu sa maslinovim uljem recimo, a onda sledeće sezone taj isti proizvod ponudio ističući da sadrži tri različita ulja, po istoj ceni iako je to tehnološki zahtevnije i skuplje napraviti. Budući da reklamirana boja spada u najjeftinije ili kako to kažemo najnižu cenovnu kategoriju, ispostavlja se da oni nisu stavili tri ulja u boju kao što poručuju sa malog ekrana nego su se setili da u kutiji imaju i kesicu balzama koji uobičajeno sadrži dva ulja. Znači jedno u boji, dva u regeneratoru, ali nije u tubi kao što bi se po reklami moglo zaključiti – upozorava Bogdanov.
– Zato je moj savet: pre nego što bilo šta kupite prethodno pročitajte šta piše na kutiji, jer su za razliku od reklama gde je mnogo toga neodređeno, evropskom regulativom proizvođači obavezni da ono što proizvod sadrži navedu na ambalaži. Dobro je biti obazriv i kada je reč o cenama. Često se događa da kupcu pod privatnom robnom markom zbog bolje zarade bude ponuđen vrlo jeftin šampon koji samo opere kosu, ali je ne hrani i ne vlaži – navodi naš sagovornik.
Ipak, ne preporučuje skupe šarene kutije, jer se i tu sa hemijom srednjeg kvaliteta nadoknađuje trošak za marketing, kupuje iluzija da će žena ličiti na svetske glumice. Sindi Kraford ili Dženifer Lopez imaju dobar honorar za smeškanje sa reklama i pakovanja pa ko voli neka plati, ali nije loše setiti se da je boja najvažnija a da ta luksuzna kutija i flašica završe u smeću.
– Brend sam po sebi obećava kupcu da će nešto dobiti, ali očekivanja ne bi smela da budu prevelika jer je i pomenuta Dženifer nedavno priznala da su im slike ulepšavane u fotošopu i da ni one same ne izgledaju tako kako ih pokazuju u reklamama – opet napominje naš sagovornik.
Kakav je izbor proizvoda za negu i higijenu u našim parfimerijama i supermarketima? To Bogdanov sigurno zna budući da je u Privrednoj komori Srbije dugo vodio sekciju proizvođača kućne hemije i kozmetike. Pre sedam-osam godina bilo je 70 firmi u tom ogranku esnafskog udruženja, sada ih je ostala trećina. Mnogi mali pogoni su zatvoreni, veliki su tražili nove vlasnike i često zatvarali kapije.
– Gledajući unazad dvadeset godina, kada je počela privatizacija velikih državnih fabrika i razvoj prvih privatnih firmi, jasno je da su malobrojni domaći proizvođači preživeli zahvaljujući tome što su bili odgovorni prema kupcu i što su radili na duge staze, ne grabeći brzu zaradu. Recimo, moja kompanija ne juri minutažu u reklamama već se opredeljuje za direktniji kontakt sa kupcima, pa mesečno imamo stotine i stotine prezentacija na prodajnim mestima sa stručnim konsultantima, koji pričaju zainteresovanima šta mogu za svoje pare da dobiju. Kakva korist od pojavljivanja „fotošopirane glumice“, bolje da devojka objasni na licu mesta korisniku šta može dobiti za svoje pare. I još nešto važno. Domaći proizvodi su prilagođeni kosi i pigmentu žene ovog podneblja ─ ističe Stevan Bogdanov.
A kome se njegov pigment ne svidi koje su moderne boje kose ove godine?
– Prirodne, znači plava, lešnik, boja čokolade. Ali, mi ovde posebno volimo plavuše, pepeljaste i svetle kao Merilinka, mada među našim ženama preovlađuje žuto-crveni pigment koji najpre valja neutralisati pa onda dalje postizati željeni ton – raportira Bogdanov utiske sa prošlonedeljnog sajma u Bolonji.
Da požive ovdašnji proizvođači
Stevan Bogdanov tvrdi da u evropskim parfimerijama i radnjama nema boja za kosu čuvenih naziva jeftinijih od pet evra, dok ih kod nas ima za 250-300 dinara. Kako? Prvo, ne proizvode se po standardima i na mestima gde i one koje se nude po Evropi, već u Rumuniji, Bugarskoj. Svako pakovanje je „uštinuto“ pa umesto 50-60 grama sadrže jedva 40 grama farbe. I tako stranci konkurišu domaćim proizvođačima dok ne ugase konkurenciju, da bi posle uveli one skuplje. Bude li tako i kod nas, ugasi li se i poslednji ovdašnji pogon, koji čuva džep kupca, boja za kosu, na primer, biće sigurno 500 i više dinara, uveren je Bogdanov.
Sirovine uvozne
Inače, sve sirovine za hemiju, kućnu i kozmetičku industriju su uvozne, rade ih dva-tri velika centra u svetu i svi ostali kupuju od njih.
– Najgore je što su Kinezi kao i sve ostalo počeli da kopiraju pa proizvode i te sastojke, ali vrlo lošeg kvaliteta i kupuju ih oni koji prave nekvalitetne preparate za negu. Za razliku od neke kućne potrepštine za koju se odmah vidi da ne valja, hemija se pokaže lošom tek kada ne da očekivanu boju ili u jednoj turi bude jedne nijanse a u sledećoj druge ─ navodi naš sagovornik.
Jeftinije kod kuće
Iako frizeri u horu ponavljaju da je najbolje da mušterija njima prepusti farbanje kose pa i izvlačenje pramenova, čak 90 odsto boja za kosu u prodavnicama u Srbiji su one za farbanje kod kuće. Tek deset odsto je profesionalna kolekcija za rad u salonima i kombinovanje tonova.
– U unutrašnjosti je stanje zaista katastrofalno, tamo često na policama u frizeraju nema nijedne tube, pa frizeri čekaju mušteriju koja donosi farbu umesto da pitaju kakva hoće da bude i oni joj stručno pomognu da zaista bude takva. Mi rado pokazujemo profesionalcima da vode evidenciju o tome kako su izmešali boju i da tako vezuju mušteriju za sebe, ali manjak para čini svoje – dodaje Bogdanov, sada poslovni čovek koji je nekada i sam radio kao frizer.
Ofarbani momci
Da ne bi šetali sedokosi a onda naprasno bivali ofarbani u crno za muškarce postoji pravilo na koje dugogodišnji stručnjak za kosu Bogdanov podseća ovom prilikom. Kosa sệdi prateći promene na licu i koži.
– Ten tamni, javljaju se bore i najprirodnije je da već sa četrdeset muškarac ofarba kosu u boju za nijansu svetliju od prirodne, recimo u srednje smeđu. Sa pedeset prelazi u svetliju smeđu i sa šezdeset još svetliju. Ko to ne poštuje rizikuje da se vidi „iz aviona“ da se farba, što i nije najgore, nego kada okolina shvati da se sa čovekom nešto čudno dogodilo, da bude crn kao gavran a ostavi recimo bele zulufe – opisuje Bogdanov. – Mislim da je najbolje držati sede „pod kontrolom“, da ne prelaze trideset procenata i da oko lica gde izrastaju ostanu bele a da se ostatak kose oboji. Ipak, ne bi trebalo da čovek dozvoli da pobeli potpuno i ostane takav, jer seda kosa je ipak kod nas sinonim za starost.
R. Popović
objavljeno: 24.03.2011
