Izvor: Politika, 15.Maj.2010, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reciklirana moda
Kese, kartoni za jaja, zgužvane trake iz audiokaseta, samo su delić materijala koji je mlada slikarka Katarina Rašić upotrebila za izradu „otkačenih” odevnih predmeta
Koliko bi sela, gradovi i cela planeta Zemlja izgledali lepše, i čistije, da je više onih poput Katarine Rašić? Kilometre zgužvanih traka iz audio kaseta i izuvijanih žica, hrpu šarene novinske hartije, raznobojne kese, kartone za transport jaja, prazne konzerve i gomilu drugih predmeta, koji uobičajeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << završe u kanti za smeće, a često i pored nje, ova umetnički nastrojena, dvadesetdvogodišnja devojka, upotrebila je za izradu „otkačenih” odevnih predmeta.
Kao od najfinijih materijala, precizno je krojila i pedantno, od svega što se baca, a njoj je bilo pristupačno, sastavljala raskošne haljine, lepršave suknje i seksi bluze, na granici između odeće i skulpture, a onda tu svoju maštovitu kolekciju pod nazivom „Reciklirana moda” prikazala na nesvakidašnjoj modnoj reviji u KST-u, u Beogradu i oduševila publiku.
Katarina je završila srednju školu za dizajn, ali odsek ambalaže. Nakon toga diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti, odsek slikarstvo, a sada je, ne menjajući oblast, na prvoj godini master studija. Iz svega toga, modni dizajn se izrodio onako – spontano, kako to, inače, kod metnika biva kad im proradi mašta.
Prvo iskustvo
– Ovo je moje prvo iskustvo sa kreiranjem odeće. Na ideju da je pravim od nečega, od čega se inače garderoba ne pravi, došla sam u dogovoru sa kulturnim pogonom u KST-u, gde sam pokrenula radionicu za reciklažu, pod istim imenom. Ljudima je očigledno bilo teško da zamisle kako se običan otpad može pretvoriti u nešto lepo i korisno, tako da ta radionica generalno nije imala dobar odziv. Samo umetnost može da pokrene takvo nadahnuće, pomislila sam i odlučila da sopstvenim primerom pokažem kako to treba da izgleda, ne bi li tada ideja o recikliranju privukla ljude u većem broju, i podstakla ih da i sami naprave nešto slično. Jer, što više njih se uključi, veću količinu otpada ćemo skloniti sa „lica” zemlje i pretvoriti u umetničko delo – kaže Katarina, inspirisana očuvanjem planete.
Materijal nije bilo toliko teško naći. Bar u otpadu ne oskudevamo. Naravno, nije morala da ide i kopa po đubretu. Konzerve i plastične flašice sakupljale su koleginice njenog tate Milana, izašli su joj u susret i kafići u kraju, a svoj doprinos su dali i mnogi drugi koje poznaje.
Ideju su, pre svih, podržale njene drugarice, koje su, u ulozi manekenki, sve te modele, pred publiku koja je ostala u čudu, te večeri iznele na „svojim plećima”. Iako kreacije deluju veoma privlačno, nisu nimalo udobne. Ali, devojke su sa zadovoljstvom ostale u njima čitava dva dana i pre revije, od ujutru, do uveče, radi fotografisanja.
Tek počela da kreira
Prve snimke mlada umetnica je želela da napravi u automehaničarskoj radionici, u kojoj su metalni otpad i delovi starih, havarisanih kola prirodna stvar, a onda je sa svojim modelima otišla u park, gde otpadnog materijala ne bi trebalo da bude. Da bi naglasila simboliku u kojoj se krije njena poruka, ponela je kolica iz supermarketa i saobraćajni znak „stop”. Prolaznici su sa interesovanjem zastajkivali, poneko je i zapitkivao o čemu je reč, a sjatila su se i deca iz okolnih zgrada. S obzirom na to da ljudi prvi put vide tako nešto, više od toga Katarina nije ni očekivala.
Ali, ponovo će im prirediti slično iznenađenje. Rekla je da tek namerava da se posveti kreiranju garderobe od nekonvencionalnih materijala. Već je pripremila jednu količinu, dovoljnu da „sašije” još četrnaest haljina. Mada nisu nosive u svakodnevnim prilikama, jer ko zna da li bi izdržale po kiši, vetru i suncu, možda mogu da posluže za neke žurke ili maskenbale.
– Što da ne? – pita se autorka, znajući da se u svetu, pored raznih upotrebnih predmeta, proizvodi i odeća od recikliranih materijala, pa ne vidi razlog zašto ne bismo i mi usavršili tehnologiju i dizajn.
Dresovi od plastičnih flaša
Katarina Rašić nije usamljen slučaj kada je u pitanju buđenje svesti o koristi i značaju očuvanja planete.
Prvi put u istoriji fudbala, reprezentativci Južne Koreje, Australije, Novog Zelanda, SAD, Holandije, Slovenije, Portugala i Srbije nosiće dresove napravljene od recikliranih plastičnih flaša. Pored nedavno predstavljenih kopački, ovo je još jedan revolucionarni pomak kompanije „Najk” u svetu fudbala, kojim pokazuje svoju veliku društvenu odgovornost u zaštiti prirode.
Na ovaj način, sprečeno je da 254 tone poliestera završi na deponijama i zagadi životno stanište ljudi. Plastične flaše upotrebljene za izradu ove sportske opreme dopremljene su iz Japana i Tajvana, a zatim istopljene i pretvorene u predivo. Za svaki dres bilo je potrebno osam flaša.
Ova kolekcija dresova napravljena je po tehnologiji izrade materijala koji upijaju znoj tokom utakmice, a u kojima se fudbaleri, inače, mnogo manje znoje, jer je novi dres lakši oko petnaest odsto od dosadašnjeg. Dizajnirani su tako da je protok vazduha poboljšan kroz specijalne ventilacione zone za sušenje, oblikovanih uz pomoć lasera, tako što je napravljeno više od dvesta rupica u materijalu, koje omogućavaju koži da „diše”. Od prvog maja 2010. godine ovi dresovi su pušteni u prodaju.
Dana Stanković
[objavljeno: 16/05/2010.]
