Izvor: Politika, 11.Jul.2010, 00:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razmisliti pa (ne)skočiti
Svake godine desetine, pre svega mladihljudi, zbog preloma kičme na kupanju ili zbog pada sa motora, postaju nesposobni za samostalan život
Jedino želim je da ove godine imamo bar dva povređena pacijenta manje sa oštećenjem kičmene moždine koji je nespretno skočio u vodu ili pao sa motora. Ova želja prim. dr Dragana Vulovića, specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije u Klinici za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović” svakako najbolje opisuje veličinu tragedije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kada se dogodi tako teška povreda kičme (neki je na žalost i ne prežive) predstoji duga borba za život i oporavak. Lekarima je najteže kada mladom bolesniku i njegovim roditeljima treba da saopšte da više ništa neće biti kao ranije, zatim da najave dug i mukotrpan oporavak koji ponekad traje i više godina i još sa neizvesnim ishodom i da uprkos svim nastojanjima bolesnik više neće moći da hoda. Drugovi ili drugarice, zbog kojih se tako hrabro izvode atraktivni skokovi u vodi ili akrobacije na motoru, u početku dolaze u posetu, kasnije sve ređe, a nakon šest meseci mladog pacijenta posećuju samo otac i majka...
Posle takvih potresnih događaja svi se zamisle, pitaju se da li su mogli biti sprečeni, analiziraju se okolnosti u kojima se nezgoda dogodila. Pokazalo se, kao po pravilu, da se sudbonosni skok u vodu događa pred polazak kući uz komentar „evo samo još ovaj put”. Doktor Vulović zato apeluje na roditelje da upravo taj poslednji skok ne dozvole ili da stalno upozoravaju decu o rizicima, budući da umorno telo nije sasvim pod kontrolom.
Opasna plima i oseka
Na moru se ovakve nesreće događaju obično na proverenim mestima skokom na glavu bez ispruženih ruku. Razlog tome je što mladi ne primećuju da se u vreme oseke voda povlači i da je more na tim mestima pliće, a dno bliže. Skok na glavu i udarac čela u šljunkovito dno ili stenu tada je sudbonosan jer zbog velike sile potiska dolazi do preloma vratnog dela kičme. Oni koji su zadobili prelom prvog i drugog vratnog pršljena, gde su smešteni centri za disanje i rad srca, istog momenta se udave, a oni kod kojih je povreda lokalizovana na mestu trećeg ili četvrtog pršljena imaju mogućnost da prežive sa oduzetošću (paraplegija, gubitak kontrole donjih udova, kvadriplegija, oduzetost ruku i nogu). Slično se događa kada se nespretno uradi salto sa ivice bazena i zadobije udarac u glavu. Sve je to moguće, nažalost, i na našem moru –Adi – i na bazenima.
– U saobraćajnim nezgodama mogu da stradaju svi delovi kičme, ali su najčešće povrede vrata zbog naglog savijanja glave napred pri čeonom sudaru, ili natrag pri udarcu u zadnji deo vozila. Luda i nezaboravna vožnja na motoru (naročito pod dejstvom alkohola ili droge) – upozorava na opasnosti naš sagovornik – završava se ponekad i prelomom vratne kičme. Naročito je opasna vožnja bez kacige. Ukoliko se vozilo kreće brzinom 60 kilometara na čas, u slučaju saobraćajne nezgode i pada s motora, kosti lobanje dobiju udarac koji odgovara težini jedne tone, ali su te kosti kadre da to izdrže. Međutim, pri neznatno većoj brzini pad sa motora može da bude fatalan ako glava nije zaštićena kacigom.
Na pitanje zašto je mladima potrebna tako brza vožnja, dr Vulović je odgovorio da želja za uzbuđenjem karakteriše svaku mladost, ali da se sklonost ka rizičnom ponašanju preuzima od oca koji je upravo zbog te osobine svom tinejdžeru kupio motor.
Ako se nesreća dogodi, savetuje naš sagovornik, prvo i najvažnije pravilo je povređenog ostaviti u zatečenom položaju bez pomeranja. Jer, kod preloma kičmenih pršljenova, oštećeni delovi mogu da povrede tkivo kičmene moždine. Međutim, kod više od 50 odsto povređenih oduzetost nastaje zbog nepravilnog postupanja tokom njihovog izvlačenja i nošenja. Nikako ih ne treba drmusati, ne pomerati mu glavu, ne stavljati jastuče. Ukoliko je povređeni u svesnom stanju trebalo bi mu reći da mora da ostane u nepomičnom položaju do dolaska medicinske ekipe, jer onaj koji se ne pomera taj može da bude spasen. Posebno edukovani stručnjaci pre transporta povređenog učvrste mu vrat i glavu stavljanjem okovratnika i specijalnih šina.
Oporavak je spor i neizvestan
Samo u izuzetnoj situaciji povređeni mora biti pomeren. Za podizanje i nošenje potrebno je više obučenih ljudi koji moraju uskladiti svoje pokrete. Povređenog bi trebalo podići bez savijanja glave i tela, s tim što jedna osoba tokom transporta sprečava pomeranje vrata. To će učiniti tako što će mu mu dlanove staviti ispod lopatica dok glava leži na podlakticama.
„U slučaju povrede kičme”, objašnjava doktor Dragan Vulović, „trauma u organizmu pokreće mnoge nepovoljne procese među kojima je i katabolizam, razlaganje tkiva koje je izraženije od obnove organizma, što direktno ugrožava život. Osim toga, organizam kod nekih gubi tečnost i do 20 litara dnevno koju je potrebno bez prekida nadoknađivati. Svi povređeni se zato prvo zbrinjavaju na ortopediji i hirurgiji, a kada im se stanje stabilizuje odlaze u specijalne rehabilitacione centre. Osim ovog centra postoje još tri, u Slankamenu, Melencima i Ribarskoj banji. U oporavku učestvuje čitav tim medicinskih stručnjaka i socijalni radnik i psiholog.”
Doktor Vulović je svu težinu oporavka kičme izložio i podacima: period intenzivne nege traje od dva do četiri meseca, koliko je potrebno kičmi da zaraste, a rehabilitacija pod optimalnim uslovima od šest meseci do godinu dana. Tokom oporavka moguće su komplikacije: urinarna infekcija zbog nošenja katetera, zapaljenje pluća, rane od ležanja, usporena cirkulacija, tromboza, otoci...
-------------------------------------
Kalendar povreda
Doktor Dragan Vulović je proteklih godina beležio učestalost povreda kičme sa neurološkim oštećenjima po mesecima: maj i jun – proslava mature, branje trešanja i drugog voća, jul i avgust – skokovi sa ivice bazena, u reku ili more, vožnja motorom, saobraćajne nezgode, krajem avgusta – pad sa visine, popravka krova, zidanje, oktobar – poljoprivredni radovi, januar, februar – saobraćajne nezgode.
-------------------------------------
Znaci povrede
Na povredu vratnog dela kičme upućuju simptomi: ako povređeni ne može da pokreće ruke, noge, prste, ima slabiji osećaj dodira na rukama, nogama i telu, ili ima osećaj utrnulosti, mravinjanja i toplote u udovima.
Vera Bošković
objavljeno: 11/07/2010
