Izvor: Glas javnosti, 13.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat nije Holivud
U Dubrovniku već pet godina postoji jedinstveni Muzej ratne fotografije, koji vodi Novozelanđanin Vejd Godard, bivši ratni fotoreporter Rojtersa, NJujork Tajmsa i NJuzvika. Godard kaže da je glavni razlog postojanja muzeja da pokaže ratove i sukobe onakvima kakvi zaista jesu.
- Želimo da razobličimo tu holivudsku verziju rata, percepciju u kojoj dobri momci uvek pobeđuju, a loši momci stradaju. U stvarnosti to nikada nije slučaj. U ratu svi stradaju i teško pate, bilo da su >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << vojnici ili civili. Zato nema ni pobednika ni heroja-kaže Godard.
Do sada su u muzeju izlagali mnogi poznati svetski ratni fotoreporteri, sa temama iz rata na prostoru bivše Jugoslavije, sukoba između Izraelaca i Palestinaca, rata u Libanu, Liberiji, Sijera Leoneu, zatim je bila izložba žena ratnih fotoreportera, kako bi se rat video kroz ženske, a ne samo kroz muške oči...
Svaku izložbu uređuju sami fotoreporteri. Ratna fotografija, po Godardu, pokazuje rat u svoj njegovoj nakaznosti, uprkos pokušaju mnogih svetskih vlada da ga ublaže frazama poput „ograničena kolateralna šteta“.
- Publika zapravo često i ne razume šta te fraze znače. A ograničena kolateralna šteta zapravo znači poginule žene i decu. I ako prikažemo publici ove fotografije, onda će sigurno mnogo bolje razumeti šta u stvari znači ograničena kolateralna šteta- kaže Godard.
ZANIMLJIV LIK
Baš kao i jedinstveni muzej, i Vejd Godard je veoma zanimljiva ličnost. U Bosnu je došao 1992. godine, kada je počeo rat, sa 22 godine, bez ikakvog iskustva. Radio je prvo kao slobodni fotoreporter, obišao sva moguća ratišta u Bosni i postao u svetu priznati i poznati fotoreporter. Godard je radio i tokom rata na Kosmetu, a potom se „penzionisao“, po sopstvenom priznanju, odlučio je da se ne vraća na prvu liniju jer više nije mogao da gleda užase rata.
On ističe da je izabrao baš Dubrovnik jer je reč o utvrđenom gradu, a utvrđen je jer su se tu ratovi dešavali stotinama godina. Dubrovnik je takođe prošao kroz zastrašujuće iskustvo rata 1991. i 1992. godine. I, na kraju, to je grad u koji dolaze turisti i putnici iz celog sveta. Galeriju-muzej posećuju ljudi iz SAD, Irske, Japana, Koreje, Novog Zelanda... Najmanje posetilaca je iz regiona bivše Jugoslavije.
- Ipak, to razumem jer zbog nedavnih ratova na ovom prostoru i dalje ima puno dubokog bola i srdžbe- kaže Godard.
U muzeju je u toku i izložba „Krv i med“, američkog ratnog fotoreportera Rona Haviva, koja je pre sedam godina u Srbiji dočekana „na nož“ i ocenjena kao „antisrpska“.
U Dubrovniku je bilo obrnutih komentara - da je postavka antihrvatska, odnosno da je prosrpska- navodi Godard.
Prema njegovim rečima, Ron Haviv nije radio ovu izložbu kako bi pokazao da su jedni dobri, a drugi žrtve, već da bi govorio o aspektima rata: o strahu, agresiji, patnji, depresiji.
- Za ljude iz regiona osećanja u vezi sa ovim ratom očigledno su prejaka da bi mogli da shvate kakvu je nameru autor imao. Jer, bol je još svež i još veoma prisutan.
