Izvor: Politika, 17.Dec.2013, 22:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasparčava se Veliki kineski zid
Zemljoradnici skidaju delove bedema da bi gradili svoje kuće, ratari prave skrovišta u zidinama, a država probija puteve
Veliki zid vekovima je čuvao Kinu od neprijatelja, ali sada ne može da sačuva samog sebe od Kineza.
Sve više zemljoradnika iz obližnjih oblasti skida kamenje sa bedema da bi sagradili sopstvene kuće, pokazuju izveštaji sa terena. Osim toga, Kina se razvija: niču novi gradovi, grade se brzi putevi i veliki delovi starih zidina su morali da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << budu prekinuti.
Kako javlja britanski „Dejli mejl”, neki ratari koji žive duž Velikog kineskog zida napravili su sebi sklonište u okviru zidina ili su ih presekli da bi napravili prečice i staze.
Dugo se verovalo da je najveća građevina na svetu dugačka više od 8.000 kilometara da bi nedavna istraživanja sugerisala da je dugačka više od 20.000 kilometara. Utvrđenje su podizale različite dinastije da bi zaštitile zemlju od upada stranih zavojevača. Mnogo puta je obnavljano. Ipak, u udruženju „Veliki kineski zid” ističu da je očuvana jedva trećina zida i da je samo oko 500 kilometara u stvarno dobrom stanju. Iako je vlada 2006. napravila projekat zaštite i restauracije, taj plan je veoma teško sprovoditi u ruralnim krajevima. Površina je ogromna. Teško je koordinisati poteze regionalnih vlasti i voditi računa o svakom kilometru. Najviše je uspeha postignuto u delovima koje pohode domaći i strani turisti. Svake godine ih je deset miliona. Najposećeniji je deo koji je udaljen 70 kilometara od Pekinga, ali avanturisti se probijaju i do manje poznatih mesta. Kamperi čak otvaraju šatore u zidinama, dok neki iza sebe ostavljaju smeće, prazne flaše od viskija i džina, limenke od piva i folije za hranu. Pronalaženi su grafiti i drugi znakovi vandalizma. Mnogi seljaci neovlašćeno su postali vodiči ili posetiocima naplaćuju prilaz. Mediji su čak javljali da su tamo zaticali i kopače u potrazi za zlatom.
Granica koja je čuvala kinesku civilizaciju od varvara nije kompaktna: čini je skup zidova i zidina, ali i prirodnih barijera, kao što su reke i litice. Na Uneskovoj listi kulturne baštine je od 1987. godine. Mnoga nacionalna i međunarodna udruženja upozoravaju da se jedno ovakvo kulturno dobro ne sme prepustiti divljem, neuređenom turizmu. Volonteri iz celog sveta često se ovde skupljaju da pokupe ostatke hrane iza posetilaca. Ali u nekim slučajevima su nemoćni – seljaci su već skinuli i odneli kamenje sa zida, putevi su već prokopani ili su na temeljima bedema nikle fabrike.
Osim sa svojom najpoznatijom građevinom, najmnogoljudnija zemlja sveta ima nevolja i sa umetninama i drugim artefaktima iz svoje duge i bogate prošlosti. Prema zvaničnim podacima, čak 44.000 ostataka građevina, hramova i drugih tekovina nestalo je pred naletima građevinskih mašina.
J. S.
objavljeno: 18.12.2013
