Izvor: Glas javnosti, 05.Sep.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rajski predeli slikani orlovima
Ako su beloglavi supovi, orlovi neverovatne lepote koji još krstare rajskim predelima kanjona Uvca, istinski „kraljevi prirode“, carske ptice, onda je Novovarošanin, slikar amater Duško Mandić, odavno već - dvorski slikar. Bezmalo dve decenije Mandić sa kičicom, platnom i bojama luta predelima oko Uvca i Zlatara obilazi staze i bogaze, sela i zaseoke, a na više od 150 slika nastalih za to vreme tek jedan detalj je nezaobilazan - beloglavi supovi kako jedre uvačkim nebesima ili kako sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << neke stene gledaju svet pod sobom.
- Iskreno, u početku i nije bilo neke namere da ceo život slikam baš orlove. Oni su na moje slike, desilo se, sami sleteli, iznenada se pojavili, a kada su već jednom zauzeli to mesto, onda sam brzo shvatio da su upravo beloglavi supovi simbol čitavog ovog kraja, motiv koji sam kao slikar u početku tražio - kaže Mandić.
Baš u vreme kada su se orlovi pojavili na prvim Mandićevim slikama, u kanjonu Uvca ostalo je tek nekoliko parova beloglavih supova koji opstaju na još samo nekoliko mesta u čitavoj Evropi. Tada je ozbiljno zapretila opasnost da zauvek nestanu i iz ovih krajeva, da orlovi budu istrebljeni, a naša generacija da ostane upamćena po tome što je potomcima uskratila pogled na uvačko nebo puno ogromnih orlova čiji je raspon krila oko tri metra. U to vreme, kada je grupa Novovarošana, entuzijasta, predvođena sada pokojnim Borkom Obućinom započela tešku borbu za spas orlova, za njihovo pravo na život i stanište, Duško Mandić kao slikar, uplašen za sudbinu orlova, počeo je svoju borbu za njihov opstanak, na svoj način - čistom umetnošću.
Danas, deceniju i po kasnije, nebom iznad Zlatara, Uvca, okolnih sela, krstare desetine parova, na stenama iznad Uvačkog jezera, u gnezdima, rastu mali orlovi, zalog za budućnost, dokaz da na zemlji, među narodom, još ima ljudskosti.
Na Mandićevim slikama, uljima, beloglavi supovi su ili u igri, moćni i graciozni ili sa neba dominiraju i predelom i slikom, ili tek promatraju svet pod sobom, pajzaže „mašte iz naših predela“, kako ih Mandić definiše.
- Stavljam orlove u slike i kao opomenu, podsetnik nama na zemlji od kojih mnogo zavisi da bi uvek i na početku svega trebalo da imamo u vidu prirodu, ova rajska stvorenja koja nam je Bog ostavio, a koja mi umalo nismo zatrli. I da se uz to setimo desetina vrsta koje su sa planete nestale upravo zbog naše nebrige, nepažnje, samoživosti. Orlovi na slikama su moj, tek mali poziv da još više i snažnije poštujemo zakone i principe prirode - kaže Mandić i dodaje da slikajući predele sa beloglavim supovima, nesvesno „stvara sebi prostor u koji može da pobegne, da se skloni iz stvarnog sveta prepunog problema, kad god mu to zatreba“.
Mandić ne krije da mu je u „realizmu sa motivima naive“ koji slika veliki uzor Sava Stojkov iz Sombora i da je mnogo naučio gledajući njegove slike. Nedavno je Mandić bio učesnik slikarske kolonije u Somboru, a njegove slike danas su u Belom dvoru u Beogradu, u nekoliko kabineta u zgradi Vlade Srbije, u domovima ljudi zaljubljenih u ovaj deo Srbije, u predele oko Uvca, Zlatara, u Stari Vlah... Izlagao je sa kolegama u Novoj Varoši, Arilju, nekoliko puta u Beogradu...
Akademski slikar iz Arilja LJubivoje Jovanović u katalogu za jednu od tih izložbi napisao je da su Mandićeve slike opomena svima koliku obavezu imaju da „sačuvaju taj rajski prostor sa retkom pticom“.
- Na Mandićevim slikama nema istine o sadašnjem trenutku, pejsaža zatrpanog u smeće, izbačenih šporeta, kesa, stakla i drugog otpada, pa nije jasno da li se Mandić seća te lepote čiste prirode, ili je priželjkuje i nas opominje - piše Jovanović o Mandićevim slikama, čiji naslovi asociraju tek na orlove, lepotu: „Let u predvečerje“, „Igra beloglavih supova“, „Pogled u jesen“, „Ostrog nad Zlatarom“...
- Možda sam ranije malo lutao u motivu, sada znam da je moja obaveza da motive iz ovog kraja ostavim na slikama, takve kakvi su, a srećom još su netaknuti, nedirnuti, još je to ona iskonska, prava priroda... Sreća je pa tih pejsaža, starih kuća, starih ljudi ima u zabitima oko Uvca, tamo gde civilizacija, srećom, nije stigla, pa u potrazi za motivima slika ne moram da zalazim u svoju maštu, dovoljno je da odem do kanjona Uvca.
Zadrhtim ponekad nad činjenicom koliko nam je pre dvadesetak godina malo nedostajalo pa da zauvek ostanemo bez beloglavih supova, recimo, ili, koliko nam danas malo fali da zauvek sa ovih prostora nestanu neke druge retke, odavno ugrožene vrste...
Ono što se trudim jeste da na slikama pokažem veličinu orlova, tu njihovu moć nad nama svima dok jedre nebesima, našu prolaznost a njihovu večnost - zaključuje Mandić.
Slikar jasne vizije. Besprekoran, netolerantan prema greškama, nadasve izvanredan slikar. Imao sam čast da prisustvujem brojnim izložbama na kojima je izlagao. Puna podrška u daljem radu.
