Izvor: Glas javnosti, 06.Jan.2010, 08:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raduju se Božiću
Najradosniji hrišćanski praznik, ali i Badnji dan vekovima se na severu Banata praznuje u krugu najmilijih - uz bogatu trpezu i lepe starinske običaje. U uglednoj paorskoj porodici Šibul glava porodice Milivoj (72) i njegova supruga Nada (64), obavljajući poslednje pripreme pred praznik, naglašavaju da će, kako Lale kažu, opet biti "sve po redu".
- Večeras, sa Badnjim danom, počinju Božićni obredi. Veruje se da se tog dana moraju obavezno vratiti svi dugovi i pozajmljene stvari. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Iz kuće se ništa ne sme iznositi, jer bi se u tom slučaju cele godine "iz kuće razvlačile stvari". Prvo se ispred crkve ide po badnjak, a uveče se kuća posipa slamom. Ako je neko bio u svađi sa komšijom, valja tog dana da se izmire, jer je Božić vreme praštanja i opraštanja od svih grehova počinjenih tokom godine. Na Božić se dočekuje položajnik i bliža rodbina. Ko na Božić prvi dođe u kuću, domaćin ga daruje. Takođe, na Božić se kumovima nosi kolač - priča Milivoj.
Veseli korinđaši
Deca sa nestrpljenjem očekuju Badnje veče, jer se u Banatu tada ide u korinđanje. Obilaze komšijske kuće i pevajući šaljive pesmice najavljuju dolazak velikog praznika. Deca najpre pokucaju na vrata, pozdrave onog ko im otvori i pitaju: "Jel' slobodno korinđanje?"A onda zapevaju: "Ja sam mali korinđaš, daj, gazda, šta imaš. Koji evro ili koju hiljadarku. Ja pretrča preko šora, daj gazda dva-tri ora".
Korinđaše će baka Nada i ove godine darivati jabukama, bombonama, orasima i raznim slatkišima.
Od Badnjeg dana do završetka božićnih praznika ne sme se vikati, niti svađati ali, vele Šibulovi, ni na vrata kucati, da "kokoške preko godine ne bi lupale jaja". Održala se, kažu Šibuli, do danas i zabrana duvanja u sveću ili u vatru, da se sreća ne bi iz kuće oduvala. Dok Milivoj pričom dočarava Božićne običaje, Nada se u kuhinji drži izreke "domaćice manje zbori da ti ručak ne zagori". Posla je puno, jer valja spremiti obilatu trpezu.
- Prvo pravim sitne kolače, a onda česnicu. Za razliku od nekih domaćica koje stavljaju sitan novac, ja u česnicu mećem zlatnik. Naši unuci ga uvek s radošću traže. Ko ga pronađe, veruje se, biće srećan tokom cele godine. U nekim domovima održao se običaj da se za vreme lomljenja česnice pale tri sveće - za zdravlje, porodicu i za žito. Za Badnji dan serviraću posnu hranu - ribu, pasulj, kuvane suve šljive i nasuvo sa makom, dok ću za Božić pripremiti pitu sa sirom, živinsku supu, sos od paradajza i krompir, kobasice, svinjsko pečenje... Ručak počinje molitvom koju izgovara domaćin ili dete - nabraja Nada.
Po narodnom verovanju, o Božiću ne sme ništa da se radi. Svi poslovi moraju da se završe do unoljšenja božićne slame i Badnje večere. Kuća se u to vreme ne česti, a veruje se da čak ni kreveti ne treba da se nameštaju do trećeg dana praznika, da se sreća ne bi "iščistila iz kuće".
