Izvor: B92, 05.Jan.2010, 15:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radionice za scenski kostim
Beograd -- Radionice za izradu scenskog kostima polako se gase, i pored napora nadležnih da ožive pojedine tradicionalne zanate.
Preostale su se još samo radionice u beogradskom Narodnom pozoristu. Umetničke zanate, zahtevne i kreativne, kao i delo umetnika koji proizvode kostime, društvo tretira kao rad običnih tekstilaca, pa modelari, krojači, obućari strahuju da uskoro neće biti onih koji će se baviti ovim poslom.
Zanatom izrade čarobnih kostima koji ožive >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na sceni i udahnu dušu svakoj predstavi mogu da se bave još samo oni od kojih su malobrojni beogradski modelari očima krali zanat da bi pronikli u bezbroj njihovih tajni. Od toga kako se razvlači platno, kako se na njemu crta, seče dobija dijagonala i pod kojim uglom postavlja lenjir.
"Trenutno od svih pozorišta u Beogradu još samo Narodno pozorište ima radionicu koja se održava na nekom od nivoa. Radionica je kompletan zanatski rad da bi izrađivao kostime trebaš proći 10-12 godina ceo proces da bi mogao da kažeš da možeš da ga pustiš na scenu i da radi zajedno sa umetnikom", navodi modelarka scenskog kostima Drena Drinić.
Radi se od premijere do premijere, u kratkim rokovima, a škola pruža samo teoretsku osnovu dok je praksa minsko polje koje treba savladati. Izvođači glumačkih radova su razmaženi, reklamacije česte, a zahtevi visoki.
„On mora na probi da ima tu cipelu. Ako ne legne na probli nema šanse da je obuče. Ovo je stavljeno trapnuto da bi mogli da padnu na kolena, a Hon Liju je nekoliko puta skraćivana peta jer mu se podigla dijafragma pa nije mogao da pusti glas", objašnjava modelator cipela Milan Rakić.
Iz radionice mesečno izađe i 300 kostima, a jedan od složenijih zahvata za zanatlije, čijih imena nema na špicama, bila je opera "Hasanaginica" u kojoj je samo za hor trebalo sašiti 80 kostima pored nekoliko promena za soliste.
U obućarskoj radionici u lancu proizvodnje je šestoro ljudi, ali nema mladih, jer se za šivaćom mašinom za malu platu provede i do 12 sati. Milan Rakić izučio je ovaj zanat u fabrici „Petar Velebit", odakle je došao u teatar pre osam godina.
"Sad vi više nemate nijednu fabriku. Imate industriju obuće, koju drži Italijan. Tu nema da se uči, on donese samo se prave long poslovi. Tu nema zanata. Škola postoji, do pretprošle godine su dolazili da uče kod nas, ali ih nema više", seća se Rakić
U jednom od retkih modisteraja u srpskim teatrima kažu da se i u svetu radionice izmeštene iz pozorišta dok i kod nas polako iščezavaju.
Vek ovih svojevrsnih odevnih remek-dela je 10-15 godina, a njihova sudbina fundus ili Muzej pozorišne umetnosti.
Ovi maheri svog zanata kažu da je pitanje ko će ga nastaviti, ali da je sigurna budućnost Kina koja je platila da uči od nas dok smo mi propustili da njemu učimo svoju decu.
