Izvor: Politika, 01.Okt.2011, 00:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radijski „Politikin Zabavnik” o digitalnom svetu
Brisanje granica u virtuelnom svetu danas se odigrava brže nego ikad, smatra novinarka Tamara Vučenović, autorka radio-emisije „Digitalne ikone”
Za neke je Tamara Vučenović profesor književnosti, za druge urednik u Radio Beogradu 2, za treće jedan od naših najboljih informatičkih novinara, za četvrte prva žena dobitnik IT globusa; za pete vesela „ikonija”, ili „ikona”. Već devet godina u „Digitalnim ikonama”, emisiji koja često brani boje naše zemlje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Radio Beograda i RTS-a u svetu, ona pokušava da dočara koliko su kompjuteri i nove tehnologije istinski promenili svet, i koliko nas ove „sprave” lako i munjevito spajaju i vezuju u kulturi, nauci i umetnosti.
Njena emisija je neka vrsta radijskog „Politikinog Zabavnika” o svemu pomalo i za sve uzraste. U emisiji se govori o Internetu, 3D i 4D tehnologijama, Fejsbuku (po čijem korišćenju smo na 45. mestu u svetu), mobilnim telefonima moderne generacije, digitalnim fotoaparatima... Bilo je i onih ozbiljnijih tema gde se analiziralo, polemisalo o prednostima i nedostacima, zloupotrebi. A imalo je i šta da se čuje od Vuka Ćosića, poznatog netumetnika, Jevgenija Kasperskog, Ričarda Tomana, boraca za slobodni softver, pa i naših ministara obrazovanja, nauke i kulture i stvaralaca koji su pisali knjige i umetnička dela iz ove oblasti.
– Moj prvi gost Slobodan Marković pitao me je po završetku emisije: „Izvini, odakle ti u ovoj priči, sa završenim filološkim fakultetom?”. Nisam imala vremena da razmislim i samo sam odgovorila: „Interesuju me računari”. I to je pravi odgovor. Neke stvari se u životu nametnu, a ovo je nešto što sam sama odabrala. O nekim oblastima sam morala mnogo da učim, nije bilo lako, ali ako... – kaže Tamara Vučenović i priseća se misli Nikolasa Negropontea, uglednog istraživača sa Instituta MIT – da će digitalna planeta biti nalik glavi čiode.
– Davne 1995, on je sasvim dobro predvideo da će nove tehnologije smanjiti razdaljine među stanovnicima planete i njihovu komunikaciju radikalno izmeniti – priča urednica „Digitalnih ikona”.
– Postinformatičko doba je ukinulo geografska i vremenska ograničenja i danas se brisanje granica u virtuelnom svetu odigrava brže nego ikad. Važno je da budemo obavešteni o tim tokovima i novinama i da pokušamo da uhvatimo korak s promenama koje su neminovne.
Šta će se dogoditi ako kojim slučajem pametni programi i mašine potisnu ljude?
– Stara je to ljudska bojazan – podseća novinarka koja ovih dana intenzivno prati Međunarodnu naučnu konferenciju posvećenu digitalizaciji baštine, učenju na daljinu i univerzitetskim repozitorijumima, i dodaje:
– Svaki put me uhvati strah kada Nio odgovara na Morfijusovo pitanje u filmu „Matriks”: „Šta ćeš kada ne budeš znao šta je stvarnost, a šta san? Ili: šta je to realno, a šta više nije?”. Ako zamislimo takav scenario u kome će nas mašine potisnuti, onda znamo koja vrata treba da otvorimo. Naša sopstvena. Čovek je napisao i piše programe. I sve dok ne dozvoli da pohlepa, zloba i neznanje sasvim nadvladaju, možemo mirno da spavamo. U suprotnom, ne znam šta će biti ako, kao Nio, jednom ne budemo znali više razliku.
LJ. Petrović
objavljeno: 01.10.2011
