Izvor: Story, 09.Maj.2015, 20:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rade Šerbedžija: Najgori sam otac, izuzetno sam slab na svoju decu
Legendarni umetnik Rade Šerbedžija otkriva kako sarađuje sa svojim naslednicima, čime se rukovodio tokom njihovog odrastanja, kako se oseća u ulozi dede, šta ga danas čini istinski srećnim i zbog čega je bolje biti zvezda kod nas nego u Holivudu
Rade Šerbedžija, foto: Petar Đorđević, Dražen Kokorić
Simbol glumačkog i umetničkog uspeha i suživota na prostorima celog našeg regiona, cenjeni umetnik Rade Šerbedžija (68), koji je 21. aprila održao još >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << jedan od nezaboravnih koncerata u dvorani Vatroslav Lisinski u Zagrebu, i pored mnogobrojnih talenata i dalje ističe kako je na prvom mestu filmski glumac. Ovaj legendarni poeta preneo je ljubav prema umetnosti zajedno sa suprugom Lenkom Udovički (43) i svojim naslednicama Nini (21), Vanji (18) i Milici Almi (16), ali i deci iz prvog braka Luciji (39) i Danilu (41). Ova umetnička komuna već godinama uspešno sarađuje, a Šerbedžija u razgovoru za Story otkriva kako uspevaju da odvoje posao od privatnosti, ali i zbog čega želi da nastavi svoj život u inostranstvu.
Story: Deca su vam odrastala uz umetnost, da li je postojala šansa da se njome ne bave?
- Siguran sam da moja Vanja neće završiti u tim vodama. Ne zato što ne bi mogla, jer je veoma lepa, atraktivna, ima dobar glas, odlično peva i mogla bi da se bavi glumom, ali ona to ne želi. Hoće nešto drugo i studira u Beču na američkom fakultetu. Ne znam da li će odabrati psihologiju ili nešto u tom pravcu. Nina je završila fakultet u Filadelfiji i namerava da ode u Los Anđeles pošto želi da se bavi glumom, a za to ima i dara. Milicu zanimaju muzika i crtanje, odlična je u tome i verovatno će studirati slikarstvo.
Story: Kako ste se osećali kada su vaše ćerke otišle da studiraju u druge države?
- Teško je to. Odrasle su s nama u nekoj vrsti, ali nemojte me pogrešno shvatiti, egzila. Nije to izgnanstvo niti smo mi bili izbeglice. Snimao sam velike i uspešne filmove, stanovali smo u divnim kućama u Londonu i Los Anđelesu, ali deca su odrastala daleko od svojih korena, svoje zemlje, naroda i imaš taj osećaj egzila. To nas je još više povezalo kao porodicu. Veoma smo usmereni jedni na druge pa mi je bilo teško kada su otišle. Ali imamo mnogo dece i ostala nam je Milica. Samo je ona tu poslednje dve godine, ali mi smo otvorena kuća i sada su kod nas još dve devojke. Jedna je ćerka mojih prijatelja, a druga je Miličina najbolja prijateljica. Stanuju s nama u Rijeci i opet mi je divno jer imam tri ćerke u stanu, a Darija mi je postala najbolja jer najviše sluša.
Story: Slušaju li vas i ostala deca?
- Pa slušaju, ali baš zato što ni Lenka ni ja nismo strogi roditelji. Dajemo im mnogo slobode jer imamo poverenja u njih. To je zanimljiva stvar, kad čovek veruje deci, ako su odnosi i interakcija čvrsti i snažni, a saradnja aktivna, teško će se dogoditi da te naslednici iznevere nekim strašnim postupkom. Tako je bilo i s našom decom. Ima nekih zakona koje ne smeju da prekrše, a jedan od njih je da ne smeju ni sa kim da sednu na motor i one se toga pridržavaju.
Story: Niste se plašili da će toliko slobode iskoristiti na pogrešan način?
- Svaka od njih u jednom trenutku uradila je nešto što nije smela i prešla je granicu, ali mi o tome možemo slobodno da razgovaramo, oprostimo joj, budemo na njenoj strani, podržimo je da se bori protiv tog izazova, prepozna svoju grešku i iz svega izađe jača i bogatija.
Story: Da li im je slobodu lakše dati u Hrvatskoj nego u Americi?
- Da, bez obzira na to što je Hrvatska zemlja divlja i što mogu da ti se dogode neprijatnosti, taj svet tamo lud je i opasan. Ima besprizornih ljudi blizu kriminala i ponekad je bila lutrija izaći napolje. Strašno je živeti u takvom svetu.
Story: Znači li to da se ne biste preselili?
- Mislim da ću se vratiti, ali ne znam hoću li u Ameriku. Sve više razmišljam o Londonu ili Španiji. Kada se čovek navikne da bude stranac u svetu, to postaje strašno opojan i izazovan osećaj.
Story: Šta je privlačno u tome?
- Donžuanizam! Ali ne u muško-ženskim odnosima, jer ja sam srećno oženjen i već stariji gospodin, nego u odnosu prema svetu i društvu, ta donhuanovska sloboda i preuzimanje odluka u svoje ruke, a da se ne odgovara nijednom autoritetu. Ne zato što ne bih hteo da odgovaram, nego zbog toga što smatram da ne postoje ni politički ni religijski autoriteti koji su veći od osnovnih moralnih zakona koje svaka osoba sama sebi postavlja, kojih se drži, poštuje ih i živi u skladu s njima. U tom smislu, jedna od najvažnijih stvari o kojima razmišljam jeste pravičnost, neka vrsta jednakosti i prepoznavanja blagosti prema svakom čoveku, bez obzira na njegovu boju kože ili naciju. To mi je veoma važno i zato nisam i nikada neću biti dobar lokalpatriota.
Story: Ljudi često idealizuju život glumaca, posebno onih koji su uspeli u Holivudu. Da li je takvo mišljenje opravdano?
- Ne ubrajam se u ljude koji su u Holivudu uspeli finansijski, jer nisam bio u situaciji da zaradim veliki novac. Imam taman za pristojan život s mojom porodicom, dobar stan, da jedem u kvalitetnim restoranima i školujem decu u privatnim školama. U tome sam uspeo, ali to je prosek u odnosu na način života ljudi u inostranstvu. Razmišljajući o kolegama s kojima sam radio, družio se i bio u njihovim kućama, ima nečega zanosnog i lepog u onome što oni sebi mogu da priušte, od jahti i privatnih aviona do najboljeg tretmana bilo gde, ali strašno je što su time izgubili slobodu i postali zatvorenici sopstvenog života. Uvek neko mora da se brine o njima, da ih čuva, ne mogu sami da izađu na ulicu jer će ih možda rastrgnuti od ljubavi ili neki idiot i od mržnje, kao što se to desilo Lenonu. To je mač sa dve oštrice – slava i novac su dobrodošli s jedne strane, ali s druge su otrov.
Story: Da li biste se menjali s njima?
- Nikad! Meni je najbolji status zvezde u jednom malom narodu. Kod nas je bilo moguće postići popularnost i zadržati privatnost mada znam mnoge kolege koji su objektivno bili manje zvezde od mene, ali voleli su da budu to i žive tako. Pripadam onima koji su voleli da čekaju u redu za hleb sa svojim sugrađanima i svojom publikom, a tako se i dalje ponašam.
Story: Je li vašoj deci bilo teže da uspeju zbog slavnog prezimena?
- Da, jer ih gledaju drugačije i misle da je to protekcija. Ispalo je da su Lucija i Danilo gradili i napravili karijere kad su javnost i novine bili prilično nemilosrdni prema meni, što je dokaz da su veoma talentovani.
Story: Da li vam je lakše kada režira sin ili supruga?
- Čudno je to. Kada uđeš duboko u proces rada u pozorištu i na filmu, iako si u situaciji da su ti supruga i sin reditelji ili da snimaš sa ćerkom, odjednom prestaju te privatne veze i postaješ ravnopravan umetnik. Ne bih nikada popustio ni ženi, ni sinu, ni ćerki ako samo njima nešto odgovara, nego bih do kraja sledio svoju estetsku liniju ili zadatak koji sam pred sebe postavio. Tako je sa svim članovima porodice.
Story: I privatno ste tako nepopustljivi?
- Privatno sam najgori otac. Stalno popuštam i pravim kompromise. Sve slabo što može da uradi jedan čovek, ja to činim, jer sam izuzetno slab prema svojoj deci.
Story: S Lenkom ste u braku više od 20 godina, u čemu je tajna uspeha vaše zajednice?
- Ne postoji opšti recept za uspešan brak, kao ni za život. Postoje uspešni brakovi koji se zasnivaju na nekoj vrsti poštovanja, dostojanstva, skoro da se čini kako su bez strasti, ali oboma odgovara takav način života. Moj brak, ali i odnos prema deci, veoma je strastven. Deca su mi već velika, ali izuzetno smo bliski, svaki dan se čujemo telefonom, a ako smo u istom gradu, onda se svakodnevno viđamo i stalno smo zajedno. Ne mogu bez njih.
Story: A kako je biti deda?
- Božanstveno! Nisam verovao da su ti najmanji medvedići koji ti se motaju oko nogu takva strast. Zašto je to tako? Pa, koga čovek voli najviše na svetu? Svoje dete. A šta možeš voleti silnije nego dete svog deteta?! To je neviđena ljubav, nešto neobjašnjivo.
Story: Ne bojite se da biste u toj strasti mogli da izgorite?
- Pa šta, nije li to lep način da izgoriš?
Razgovarala: Maja Šitum
Priredio: Danilo Mašojević
Izvor: Story
.jpg)
