Izvor: Story, 11.Jul.2015, 14:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rada Manojlović: Moja veza opstaje iako je sve protiv nas
Pričajući otvoreno o svojoj vezi sa sportskim menadžerom Momirom Gajićem, pevačica Radmila Manojlović otkriva zbog čega je obazriva kada je reč o braku i planira li da se ostvari u ulozi majke, kao i koje svoje strahove još uvek nije prevazišla.
Radmila Manojlović, foto: Andreja Damnjanović
Već skoro petnaest godina pevačica Radmila Manojlović (29) jede muzički hleb, a od kada se 2003. godine prijavila za takmičenje Zvezde Granda, >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << njen talenat, harizma i izgled osvojili su publiku u regionu i počeo je njen uspon ka estradnim visinama. Od tada javnost intrigira i njen privatni život, u kojem ova atraktivna Četerežanka poslednje dve i po godine uživa u vezi sa sportskim menadžerom Momirom Gajićem (36). Pošto će leto provesti radno, pevačica se raduje septembru i zajedničkom odmoru sa svojim dragim, a posle toga planira da objavi album, s kojeg će skoro sve nove pesme dobiti i spotove. U susret novim poslovnim poduhvatima, u intervjuu za Story Rada priča o svojim najintimnijim strahovima, tvrdnjama da je u lošim odnosima s roditeljima svog izabranika, braku i majčinstvu, kao i svim izazovima kroz koje prolazi njena romansa.
Story: Uprkos brojnim preprekama vaša veza opstaje.
- Da, često u šali pričamo o tome kako je apsolutno sve protiv nas. Sve što u jednoj vezi može da bude komplikovano, nama se desilo. Kao da nije dovoljno što smo na dva kontinenta, već nam se i poslovi u velikoj meri razlikuju. Momir ima normalno radno vreme, vikendom je slobodan, dok je kod mene obrnuto. S druge strane, on ne voli kad nas prate paparaci niti uopšte da se pojavljuje u medijima, a to je sastavni deo mog posla i života. Sve u svemu, potrebna su snažna osećanja da bi se sve to prevazišlo, a kao što vidite, mi smo još uvek zajedno.
Story: Šta vas svakodnevno oduševljava kod vašeg partnera?
- Kod Momira, između ostalog, volim to što je borac i što ne odustaje, vredan je i uporan kad ima zacrtan cilj, a meni se dopada ta karakteristika kod drugih jer sam i sama takva.
Story: Pisalo se da ste u lošim odnosima s Momirovom porodicom. Kako reagujete na ove napise i imate li potrebu da se nekome pravdate?
- Ne bih da zvuči kao kliše, ali stvarno nemam potrebu da se pravdam i objašnjavam. Možda zvuči neverovatno, ali takve stvari zaista me ne dotiču. Ne kažem da mi ne skoči pritisak ili srce brže zalupa kad čujem laži o sebi, ali svoj život vodim zbog sebe i uvek mi je bilo važno da ja znam šta je istina. Što bih to bilo kome morala da dokazujem?
Story: Smeta li vam kada vas neko pita kada ćete se udati i ostvariti kao majka?
- Uglavnom mi smeta, ali ipak na takva pitanja odgovaram kulturno i s osmehom. Inače smatram kako je ta vrsta znatiželje nepristojna jer je nepotrebno zalaženje u tuđu intimu, barem ja to nikada nikoga nisam pitala. Šta ako neko ne želi ili ne može da ima decu ili možda želi, ali nema s kim? Tim pitanjem samo ga dovodimo u neprijatnu situaciju, pa mora da objašnjava neke stvari koje se tiču samo njega, njegovih želja i spremnosti na takve korake. Naravno, jasno mi je da živimo u takvom podneblju gde se ta pitanja podrazumevaju, pa uvek vrlo pristojno i sa osmehom odgovaram da ću se udati i postati majka kada budem osetila potrebu za tim i budem spremna i da će, naravno, svi to znati, jer sreća ne treba da se krije.
Story: Kakav je inače vaš stav o braku i roditeljstvu?
- Brak je veoma bitna stvar, a roditeljstvo najvažnija i najozbiljnija uloga u životu, i baš zbog tog stava ne pristupam olako tome, već čekam da budem potpuno spremna za tako važan korak. To nije dečja igra i ne treba uleteti u tu priču nespreman.
Story: Šta mislite, kakva ćete majka biti jednog dana?
- Verujem da ću biti divna majka, jer inače sam poznata kao veoma nežna, brižna osoba, strpljiva, tolerantna, dobro rame za plakanje i uvo za slušanje tuđih problema. Takođe, ne rešavam ništa vikom i silom, kod mene ne postoje bezizlazne situacije i često sam svojim bližnjima i prijateljima pomogla samim tim što sam ih saslušala i dala neki savet, pa makar to bilo i obično: Ne brini ništa, sve će biti u redu, veruj mi. Osobama koje imaju neki problem i sve u tom trenutku vide crno, mnogo znači kad ih neko samo sasluša, a ja uvek imam vremena i strpljenja kad vidim da je nekome teško. Verujem da su sve to kvalitetne predispozicije za dobru majku.
Story: Da li ste već smislili imena za naslednike?
- Ne. (Smeh) Ne kažem da ne razmišljam o tome, ali zaista nemam predstavu kakvo bih ime dala detetu od toliko lepih, ne znam kako bih se odlučila. Idem iz krajnosti u krajnost u svojim mislima, ili bi bilo neko moderno, čudno i kratko ili neko starinsko, tradicionalno, ali lepo. I volela bih da bude retko, kao što je bilo moje u vreme kad sam bila devojčica i školarac. Onaj ko je sa mnom mora da se složi. Šalim se, fer je da se partneri dogovore.
Story: Ko vam je dao ime Radmila? Da li ste nekada poželeli da ga promenite?
- Imena su nam dali mama i tata. Naša majka zvala se Mirjana i ona je dala mojoj sestri ime koje je slično njenom, Marija, a ja sam zapala ocu. (Smeh) On je takođe želeo da moje ime liči na njegovo, a pošto se zove Rade, ženska verzija je Radmila. I tako ja postadoh jedina devojčica u selu koja se zove tako. U početku, u osnovnoj školi nisam volela svoje ime, uopšte mi nije bilo jasno zbog čega je tata odabrao baš to ime, a svuda oko nas su samo baba Rade! Međutim, kad sam upisala srednju školu u Velikoj Plani, postala sam malo zrelija i mnogo sam volela to što sam jedina Radmila u celoj Ekonomskoj školi i Gimnaziji koja se nalazila pored. Uživala sam u toj posebnosti i danas sam zahvalna tati na imenu, jer sam jedina Rada i na estradi, što je veoma dobro za moj posao.
Story: A ko je prvi počeo da vam tepa Rajka?
- Rajka mi je tepao poočim, a tata i bliža porodica zovu me Radmila i Raja, pošto je sestra Maja, pa smo ceo život bile Raja i Maja, a na estradi sam Rada, jer je kraće i efektnije.
Story: Iza vas je i tužan porodični period. Kako ste se izborili s gubitkom dede? Na koji način ste se oprostili od njega?
- Još dugo neću moći da se pomirim sa činjenicom da ga više nema, ali živeće u mom sećanju dok sam ja živa. Tih dana imala sam zaista mnogo posla, tako da su mi misli bile preokupirane raznim obavezama i bolje je što je bilo tako, jer se teško smirim i zaustavim kada me stignu sećanja. Tada sam u stanju da se baš dobro isplačem i to traje satima ili danima. Ne puštam suzu često, umem da se borim sa svojim mislima, ali dozvolim sećanjima da me savladaju jednom ili dva puta godišnje. Iako to odlažem, ne sumnjam da će me sve te emocije jednom stići.
Story: Na kakva razmišljanja vas nagone ovakvi rastanci?
- Uglavnom sam u neverici i ne mogu da se pomirim s tim da je ta osoba zauvek nestala, ali uvek razmišljam i o tome kako nismo provodili dovoljno vremena zajedno. Plaši me prolaznost, kada je nešto tako konačno i nakon čega nema povratka.
Story: Koji su vaši najveći strahovi?
- Uvek sam se plašila mraka, u stvari, pre bih rekla nepoznatog, onog što ne mogu da vidim i kontrolišem. Imala sam strah od letenja, ali kako godinama letim svakog vikenda, malo se ublažio, a najviše se bojim starenja i prolaznosti.
Story: Šta najčešće savetujete sestri i polubratu?
- Moja sestra je najemotivnija i najbrižnija osoba koju poznajem, ali najmanje brine za sebe, pa je savetujem da sama sebi bude na prvom mestu. Kada je ona zdrava, srećna, zadovoljna i nasmejana, takva je bolja i sebi i svima oko sebe. S druge strane, brat je najskromnije stvorenje na ovom svetu i čini mi se da zbog te osobine potcenjuje sebe u nekim situacijama. Stalno mu ponavljam da posluša ljude i uvidi koliko ga svi hvale, shvati koliko vredi i da nije loše kad si svestan svojih kvaliteta. Jednostavno, savetujem ga da više ceni sebe i da se ne plaši borbe u životu, izazova ili neuspeha, jer ko ne rizikuje i ne proba, taj ne može ni da uspe.
Story: Koju rečenicu svojih roditelja nikada nećete zaboraviti?
- Kada smo jednom pričali o tome da ne treba voziti noću, konstatovala sam kako se meni posle nastupa ne spava i do četiri sata ujutru, a tata je rekao: Dobro, tebi se ne spava, a da li se spava onome ko vozi tebi u susret? Od tada sam uvek tražila hotel da prespavam posle svirke. Nikada neću zaboraviti maminu hrabrost, ona je moj heroj i moj idol, i kad mi je bilo najteže, uspevala je da me smiri, govorila nam je da ne brinemo, a meni ulivala samopouzdanje da ću uspeti u životu i biti njena nova Dragana Mirković.
Story: Šta vam je nedostajalo nekada, a šta danas?
- Nikad mi ništa nije falilo. Uvek sam bila zadovoljna onim što imam, nikad nisam tražila nešto više. Meni stvarno malo treba za sreću. Bilo mi je dovoljno da igram tenis svako veče sa sestrom na seoskom igralištu, pa da se posle toga onako umorne i iscrpljene vratimo kući, najedemo pasulja ili kačamaka i mleka. Šta vam više treba? Jedino što sam uvek želela bilo je da postanem pevačica i da me narod voli. Danas mi nedostaje malo bolja organizacija, ali dobro, radim na tome kako bih mogla što više vremena da provodim sa svojima, da mi ne prođe život samo na točkovima i u avionima.
Story: Kajete li se zbog nečega u životu?
- Naravno, zbog mnogih stvari. Nije to ništa strašno, ali postoje neke situacije u kojima sam mogla bolje da se postavim i drukčije reagujem. Žao mi je što sam se osam godina vraćala kući iste noći posle nastupa, pa onda prespavam ceo dan i mrzovoljna se probudim u pet popodne, pa mi treba tri dana da se vratim u normalan ritam, a onda sve ponovo ispočetka. Ne znam zašto ranije nisam preuzela život u svoje ruke i zašto sam to dozvoljavala, ali eto, važno je da sam se opametila i konačno organizovala.
Story: O čemu najčešće maštate?
- O mnogo čemu, a trenutno o novom albumu, da konačno ugleda svetlost dana i sve prođe kako treba i o tome da završim fakultet, što mi je zaista velika želja. Ostala mi je još samo jedna godina i ne bih volela da sve to bacim niz vodu, pošto ne volim nedovršene stvari.
Volela bih da imam još mnogo uspešnih albuma, velikih koncerata, da me ljudi i dalje vole kao i do sada, a u privatnom životu da imam svoj dom koji će mi biti oaza i odmor od svih i svega, da stvorim svoju porodicu, ali i da sa svojim bližnjima ostanem ovako povezana i bliska ceo život, da nas nikad putevi gospodnji ne udalje jedne od drugih.
Razgovarao: Danilo Mašojević
