Izvor: Politika, 29.Maj.2011, 01:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Put oko sveta za 120 dana
Dejan i Dušan u Srbiji pokušavaju da nađu posao, a u međuvremenu za male pare obilaze svet. Organizuju putovanja za prijatelje i za prijatelje prijatelja
Dušan i Dejan spajaju lepo i korisno. Posle položenih ispita na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i master studija u Italiji, odlučili su da sebe časte, ni manje ni više, putom oko sveta. Nisu imali mnogo novca, ali snalažljivosti i avanturizma im nije manjkalo. Kada su čuli gde su sve bili, prijatelji su molili da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i njima pronađu niske cene karata i smeštaj po mogućstvu za „dž”. Nisu morali dugo da ih nagovaraju, napravili su sajt www. companions-serbia.webs.com. gde šire krug poznanika i obilaze planetu za sumu koju pokriva čak i džeparac.
– Naš način je mnogo zanimljiviji nego da idemo preko agencije. Nalazimo avio-karte preko lou kost kompanija i usput se snalazimo. Na put oko sveta krenuli smo preko Mađarske, Poljske, Litvanije, Rusije, do Sibira, kampovali pored Bajkalskog jezera, skoknuli u Mongoliju, pa do Singapura, obišli Vijetnam, Kambodžu i Maleziju, baškarili se na plaži na Tajlandu, pa posle četiri meseca završili na svetskoj izložbi EHPO u Kini – kaže Dušan Momčilović (27).
– Što smo više putovali, putnička groznica više se uvećavala, dodaje saputnik i drugar Dejan Vuković (26).
– U početku smo bili euforični zbog jeftinih avio-karata, a kasnije i to dosadi, pa smo krenuli auto-stopom. Izluđuje nas kada neko svake godine ide u Paraliju, koju mi zovemo boranija, a za iste pare može da se ode na toliko divnih mesta. Ne bih da glumim majku Terezu ali želim da oslobodim okruženje od trasiranih agencijskih ponuda – dodaje.
Prenoćište su mladići uglavnom nalazili preko programa Couchsurfing, poznatog u svetu po prijavama ljudi koji nude besplatan konak strancima, a na tim mestima najčešće su, kažu, sretali Poljake.
– U Kini smo upoznali par iz Švajcarske, koji je krenuo na probni medeni mesec biciklom do Tokija, ako to prežive, onda će se i uzeti, kažu. Jedna porodica iz Londona, pak, rentira stan dok putuje i od tih para obilazi svet. Ipak, najviše smo upoznali arhitekte. Razlog leži u tome što na studijama naučimo svaki stub svetskih građevina, pa želimo da vidimo i kontekst, i saznamo kako je sve to opstalo do danas.
Impresionirani ovim pričama, drugari su zvali da i njima nađu neku povoljnu varijantu. Zato su i napravili sajt koji je, za sada, samo za prijatelje i prijatelje prijatelja. Ako znate nekoga ko je putovao sa njima, upadate u društvo. Do sada je preko njih putovalo 200 ljudi, a mladići, zanimljivo, za usluge ne uzimaju nikakav procenat.
– Zlatno doba lou kosta u Evropi je završeno. Te kompanije su doživele ekspanziju kad su se pojavile, ali ultrapovoljnih ponuda više nema u tolikoj meri. Prošle godine neke su i bankrotirale, a najpovoljniji je još uvek Ryanair. Mi ih pratimo, i znamo kad daju popuste, nekad je to samo jednom mesečno, i to na sat vremena, kaže Vuković.
Šta preporučuju da se poseti?
– Uvek Kinu jer je bez premca. Očekivao sam razvijenu zemlju, ali da je toliko sređena, nisam mogao da zamislim. Tamo se grade čitavi hektari, i vodi se računa o svakom detalju. Po uređenosti su daleko ispred Evrope u kojoj je sve već sagrađeno. Jedan naš drug je posle Šangaja otišao u Njujork i razočaran pitao:„I to je sve što imate? I to je to?” Eto koliko Kina opčini čoveka. Zamerka je jedino njihovo neznanje engleskog pa su nas u Pekingu „belo gledali” na spomen reči internet i toalet – kaže Momčilović.
Kada sve saberu – više su očekivali od Moskve, ali im je Peterburg zato osveženje kao iz bajke. Za najveće razočaranje izdvajaju Dubai. Lokalci su nadmeni, kažu, a prostora za šetnju nema na vidiku. Bez novca i kola tamo nema šta da se traži. Javni prostori su neuređeni, nema mesta za čoveka, sve je podređeno automobilu...
Šta planiraju ovi naši svetski putnici? Naravno, dalje, u potragu za autentičnim životom, pirinčanim poljima, selima, svim onim mestima gde turizam još nije promenio navike stanovništva. Čeka ih krstarenje Baltikom, dok u avgustu ne odu na specijalizaciju u Kinu.
Njihova mala „firma” time se ne zatvara. Odande mogu da savetuju, a tu je i beogradska ekipa na koju mogu da se oslone. Ista ona kojoj još nisu uspeli da pokažu preko 12.000 fotografija sa putovanja, i kojoj su za jedan od rođendana poklonili avionske karte do Malte za celo društvance. Iako su bile jevtine, drugovi kažu da im je to bio najveći poklon koji su dobili u životu.
-------------------------------------------------------
Verovali ili ne
– Najjeftinija avio-karta koju smo našli bila je Milano–Riga za 0,001 evro. Bila je to hit promocija. Banka je odbila transakciju pošto u sistemu nema manju jedinicu od jedne pare (evra), i bio je problem kako platiti nešto tako jevtino. Zvao sam banku, promenili su stavku u sistemu, i mi smo otišli na put – uverava Momčilović.
--------------------------------------------------------
Druga strana priče: arhitekte u Srbiji
- Uvek sam mislio da za pravog čoveka mora da ima posla. Ali, moje iskustvo je 30 poslatih biografija za posao i nijedan odgovor. Stipendija za talente obavezuje nas da radimo u zemlji pet godina, ili da je vratimo. Zahvalni smo za stipendiju ali ovde nema posla, kaže Vuković, i dodaje da se arhitekte u Srbiji prosto štancuju. – Kairo ima 20 miliona ljudi, četiri fakulteta arhitekture, i na svakom po 50 studenata, a u Beogradu na arhitekturu primaju 450.
M. Sretenović
--------------------------------------------------------
KORISNO ZA MLADE
Uvek može jeftinije
Niže cena smeštaja, prevoza, ulaza u muzeje, galerije, pozorišta, na sportske utakmice, za kupovinu, neke su od mogućnosti na koje mogu da računaju omladinci ukoliko imaju odgovarajuću karticu, mada može i bez nje samo ako se bolje informišu
Popust, kako to dobro i primamljivo zvuči, posebno mladom čoveku čiji je džep obično „plići”, a želje i prohtevi veliki. Upravi ta čarobna reč vezuje se za sve popularnije omladinske kartice uz pomoć kojih se može proći znatno jeftinije, bilo da je reč o kulturi, saobraćaju, sportu, turizmu ili trgovini. Zato je razumljivo što u Srbiji sve više mladih želi da ima neku od kartica koje koštaju od 500 do 900 dinara, a mogu da im omoguće besplatan ulaz u muzej, kartu za pozorište upola cene ili pak jeftiniji smeštaj u hostelu. Mada ima i onih koji, iz ličnog iskustva, tvrde da su popusti simbolični ili pak ne funkcionišu i da se često i bez svih tih povlastica mogu ostvariti značajne pogodnosti.
Neke od najpoznatijih među omladinskim karticama, koje svojim vlasnicima pružaju mogućnost da ušparaju koji dinar, su ETC, „Euro 26”, „Ajzak”, kao i članstvo u Mladim istraživačima, Ferijalnom savezu Srbije...
Kartica umesto indeksa
Studentima svih univerziteta i viših škola, bez obzira da li su na budžetu ili samofinansirajući na osnovnim ili specijalističkim studijima namenjena je identifikaciona kartica ETC (Easy Travel Card-ETC), bez obzira na to koliko imaju godina, s ciljem da im se poboljša standard.
Dokument koji svedoči o tome da je vlasnik kartice student ili učenik u jednoj od 110 zemalja sveta je kartica „Ajzak” (International Student Identity Card-ISIC). Ova kratica je međunarodno priznat dokaz studentskog statusa od strane Uneska. I njen cilj je da svojim korisnicima obezbedi što više popusta na mnoštvo proizvoda i usluga kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Većina od 35.000 popusta odnosi se na usluge hotelskog smeštaja, prevoz, ustanove kulture i restorane, pa čak i telefonske razgovore.
Za dobijanje „Ajzak” benifit kartice potrebna je lična karta, indeks ili uverenje o studiranju i uplata godišnje članarine od 500 dinara.
– Od 2002. godine mladi u Srbiji imaju mogućnost da budu vlasnici omladinske kartice „Euro 26” – saznajemo od Gazele Pudar, projekt-menadžer organizacije „Euro 26” dodajući da je, za razliku od identifikacione kartice „Ajzak”, ova namenjena svim mladim ljudima, bez obzira na to da li studiraju ili ne a košta 900 dinara. Korisnik „Eura 26” ostvaruje popust u zemlji i Evropi, naravno sa formama potpisnicama sporazuma, od železnice i avio-kompanija, galerija, bioskopa, do prodavnica odeće i obuće ili pak za kupovinu računara.
Evropska omladinska kartica nastala je 1986. godine, kada se šest nacionalnih udruženja omladinskih kartica (Belgije, Francuske, Holandije, Portugala, Škotske i Španije) udružilo dajući popuste mladim ljudima. „Euro 26”, koju je podržalo i Ministarstvo omladine i sporta Srbije, danas postoji u 41 evropskoj zemlji i omogućava svojim korisnicima, kojih je 4.200.000, brojne popuste na teritoriji cele Evrope, sve u želji da poboljša standard mladih.
I na Sveti Stefan, što da ne?
Među mnogobrojnim „sniženjima” koja su obično simbolična, od pet do 10 odsto, najčešće korišćena, koja donose i najveću uštedu, jesu ona koja se odnose na putovanja i smeštaj u hotelima.
– Naši članovi imaju značajne popuste u velikom broju hostela u Srbiji i inostranstvu uz simboličnu članarinu od 500 do 700 dinara godišnje – ističe Žarko Gvero, sekretar u Ferijalnom savezu, dodajući da je kod nas ideja o razvoju omladinskog turizma pokrenuta još 1920. godine u Sarajevu, kada je održana i osnivačka konferencija Ferijalnog saveza Jugoslavije.
U organizaciji Ferijalnog saveza i uz pomoć države mladi su još 1923. godine letovali na Svetom Stefanu, a kasnije na Bolu, Braču i Jelsi (Republika Hrvatska). Kroz ovu organizaciju prošlo je mnogo dece i omladine, procenjuje se dva do tri miliona ferijalaca. Članovi Ferijalnog saveza mogu biti svi, bez obzira na godište.
Danas je Ferijalni savez Srbije član Međunarodne organizacije omladinskih hostela, koja ima blizu četiri miliona članova u oko 70 zemalja i blizu pet hiljada omladinskih hostela.
–U hostelima se, za razliku od hotela, iznajmljuje krevet – objašnjava Gvero i dodaje da su osmišljeni tako da pruže pre svega čist i jeftin smeštaj u sobama u kojima može da se bira između jednokrevetnih, dvokrevetnih, pa do višekrevetnih spavaonica u kojima bude i do 20 kreveta. Često su to zgrade učeničkih i studentskih domova u koje se, kada u njima nema đaka, smešta omladina koja putuje. Svi hosteli koji se nalaze u našoj ponudi zadovoljavaju međunarodne hostelske standarde, dodaje naš sagovornik.
Studentsko sniženje
Ponegde je za „studentsko sniženje” dovoljno pokazati indeks, kao recimo u pozorištu
„Madlenijanum” u Zemunu gde akademci, imaju popust od 50 odsto, isto važi i za starije sugrađane, dok za vlasnike kartica, recimo „Euro 26”, taj popust ne važi. Ima još sličnih slučajeva, zato bi pre nego što se posegne za karticom trebalo proveriti gde važi i koliki se popust može dobiti.
Gotovo da nema autoprevoznika koji ne odobrava neku vrstu popuste za mlade i studente, koji iznosi od 10 do 40 odsto. Trebalo bi imati u vidu da je „popust na popust” nemoguće dobiti. Znači, oni koji imaju neku od kartica koja nosi popust od recimo 30 odsto i indeks na koji se takođe ostvaruje popust od 30 odsto, ne znači da mogu kupiti 60 odsto jeftiniju kartu, već se mora izabrati jedan, povoljniji, popust.
Povlastice na železnici su priča za sebe budući da postoje brojne opcije koje omogućavaju jeftinije putovanje i do 50 odsto, za mlađe od 26 godina, novinare, putovanja u trajanju od tri nedelje – železnicama 29 evropskih zemalja, ali je neophodno dobro se raspitati o uslovima.
Nije isto putovati sam i u grupi, koja ukoliko je veća od šest osoba takođe može da ostvari mnogobrojne beneficije, pa nije zgore naći istomišljenike bilo da se radi o članarini u biblioteci, poseti muzeju, pozorištu ili odlasku u restoran. Takođe se uzima u obzir i redovna posećenost, recimo restoranima, koja za posledicu ima niže cene. Jednom rečju, za one koji žele da uštede način uvek postoji.
-----------------------------------------------
Povlastice na železnici
Za putovanje železnicom u 2010. godini, čak 25,51 odsto putnika koristilo je opšte pretplatne karte (mesečne i polumesečne) koje omogućavaju jeftiniju vožnju.
– Putnici koji imaju legitimacije Ferijalnog saveza, organizacije „SOSF” (ETC) i udruženja građana: „EURO 26”, „ISIC”, „ITIC” i„IYTC”samo kupovinom železničkih legitimacija „SRBPLUS” i„RAILPLUS”stiču pravo na povlašćenu vožnju železnicom – rekao nam je NenadStanisavljević, iz medija centra Železnice Srbije.
Legitimacija „SRB PLUS”omogućava 30 odsto popust u unutrašnjem saobraćaju i namenjena je svim kategorijama putnika: mladima do 26 godina, odraslima i osobama starijim od 60 godina.
– Legitimacija „RAIL PLUS” daje pravo na 30 odsto popusta na redovnu voznu cenu, kod kupovine karata u unutrašnjem saobraćaju i za relacije do Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije, dok se u međunarodnom saobraćaju sa ostalim železnicama odobrava popust od 25 odsto na redovnu voznu cenu – podseća naš sagovornik.
Za članove Ferijalnog saveza Srbije, organizacije „SOSF” (ETC) i udruženja građana: „EURO 26”, „ISIC”, „ITIC”i „IYTC”, legitimacije „SRB PLUS”i„RAIL PLUS”jeftinije su od redovne cene i koštaju 100 dinara ( SRB PLUS)i četiri evra, odnosno dva i po za mlađe od 26 godina (RAIL PLUS), protivvrednost u dinarima.
Slavica Berić
objavljeno: 29.05.2011.
