Izvor: Glas javnosti, 06.Jan.2009, 07:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Punoća čovekovog bića

Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle i svi arhijereji Srpske pravoslavne crkve uputili su sveštenstvu, monaštvu i sinovima i kćerima naše svete Crkve tradicionalnu božićnu poslanicu koja će u svim hramovima SPC biti pročitana na Božić, posle svete liturgije. Crkveni velikodostojnici uputili su svojoj duhovnoj deci pouke o najradosnijem hrišćanskom prazniku, ali su ukazali na sve druge probleme koji muče čoveka - greh čedomorstva, probleme s drogom, svetsku ekonomsku krizu... >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i preporučili korisne savete. Poruka je upućena uz blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našeg Isusa Hrista i Duha svetoga, uz najradosniji božićni pozdrav:

MIR BOŽJI - HRISTOS SE RODI!

Svake godine, draga deco duhovna, pa evo i ove, dočekujemo Božić, rođendan Sina Božjeg, sa radošću, verom, nadom i ljubavlju. Zašto? Zato što se u tom događaju ostvarila punoća vremena“, pa je Bog Otac, „poslao Sina Svoga Jedinorodnog da svaki koji veruje u NJega ne pogine, nego da ima život večni“. Taj događaj je i punoća kosmičkih i istorijskih zbivanja: sve što se u tvorevini Božjoj i u istoriji ljudskoj događalo, dobilo je u tom danu, „koji stvori Gospod“, svoju punoću i svoje ostvarenje. Ulazak Boga u maticu života predstavlja, takođe, ispunjenje svih najdubljih ljudskih težnji posvedočenih i projavljenih u svim zemaljskim narodima pre Hristovog rođenja. NJegovim rođenjem zasijala je svetu svetlost bogopoznanja. U toj božanskoj svetlosti otkrio nam se smisao sveta, prirode i konačni cilj čovekovog postojanja i postojanja svih stvorenja, svih vidljivih i nevidljivih svetova.

U Hristu Gospodu ostvarena je jednom za svagda pobeda nad nesavršenstvom, grehom i smrću. Javljanjem punoće njegovog božanstva i njegovim sjedinjenjem sa ljudskom prirodom, ostvarena je i punoća čovekovog bića i njegovo savršenstvo. Nesliveno, nepromenljivo, nerazdeljivo i nerazlučno jedinstvo i zajednica u Bogočoveku Isusu Hristu božanske i čovečanske prirode, obdaruje svet i čoveka, čovečanstvo, nerazorivom istinskom i večnom, bogočovečnom zajednicom - Crkvom Božjom. Od dana Hristovog rođenja svet više nije i ne može biti ono što je bio. LJudska priroda i svet, ispunjeni kvascem večnog života, stiču mogućnost da budu novi čovek, novo nebo i nova zemlja, novo večno čovečanstvo. On, kao „jedino novo pod suncem“, večno obnavlja sve što postoji. Svetlost njegova prosvećuje sve i sva, obasjavajući svakog čoveka koji dolazi na svet.

Potvrđena svetinja života

Na ovoj sveobuhvatnoj istini o Hristovoj ličnosti, kao početku i beskraju svega postojećeg, temelji se svakodnevni ljudski život i njome osvetljava čovekov način življenja i ponašanja. Zato se mi uvek vraćamo Rođenju Bogomladenca, NJegovom bogočovečanskom delu, kojim osvetljujemo svoja dela i svoje odnose jednih prema drugima, prema Bogu i prema tvorevini Božijoj.

Tako se, Rođenjem NJega kao čoveka, potvrđuje svetinja svakog rođenja i svetinja života. Strašno je i pomisliti - a kamoli prihvatiti i ozakoniti- za nešto normalno, obesvećenje svetinje rađanja - čedomorstvo, ono što se, nažalost, događa u mnogim savremenim brakovima, koji ubijaju svoju decu. Tako postaju ne samo deteubice nego i Bogoubice, jer je svako ljudsko stvorenje po prirodi bogonosno i hristonosno.

Čovečanstvo je danas veoma zabrinuto započetom surovom ekonomskom krizom. Najčešće se, međutim, previđa da ta kriza nije samo ekonomska nego je mnogo dublja i složenija. Zar nije čudo da se ona javlja prvenstveno kod najbogatijih: najuplašeniji su upravo oni koji su najimućniji. NJihova nezajažljiva pohlepa za novcem i uživanjima, preterana potrošnja prirodnih i materijalnih dobara, rađa neuravnoteženost ljudskih odnosa, odnosa prema najdubljoj tajni života i odnosa prema sveukupnoj tvorevini. Što znači: iza ekonomske krize se skriva duhovna i moralna kriza, i time kriza same čovečnosti. Sa pravom je kazano da je ekonomska kriza povezana i sa političkom krizom; kao i to da nepoštovanje međunarodnih prava i ignorisanje Povelje Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima - kao i gaženje pravde uopšte, rađaju političku krizu, a ova ekonomsku krizu i finansijski haos.

Gazi se pravo i pravda

Radi vlastoljublja i ekonomskih interesa, gazi se pravo i pravda, Božija i ljudska. Kakve su posledice stavljanja ekonomskih i globalnosebičnih interesa moćnika ovoga sveta iznad pravde i ljudskih prava, najbolje se vidi na tragičnom slučaju naše zemlje i srpskog naroda, a i drugih zemalja i naroda u savremenom svetu.

Novi hedonističko-utilitaristički mitovi, postavljani na pijedestal božanstva i propagirani svim modernim sredstvima, najviše danas ugrožavaju one najnevinije i najneotpornije: decu i omladinu. Droga i razvrat, svođenje života na instinkt i zadovoljenje pohote tela, pohote očiju i gordosti života, plod su tih prastarih mitova obučenih u novo primamljivo ruho.

U svemu tome, mi hrišćani kao nekada, kao svagda, „čekamo Hrista, a ne bolje vreme“ (vladika Nikolaj); čekamo Onoga Koji je i „juče i danas i sutra isti“. Mi se uvek vraćamo njemu - „Detetu mladom, predvečnom Bogu“, kao vrhovnom merilu i kriterijumu svega što se dešavalo i dešava u sveukupnoj ljudskoj istoriji. U NJemu kao Sinu Božjem i Sinu Čovečijem, savršenom Bogu i savršenom čoveku „mi smo poznali i poverovali ljubav koju Bog ima prema nama“. Od kada nam se Bog javio Svojim Rođenjem, i sa nama poživeo, mi znamo da je zaista „Bog ljubav, i Koji prebiva u ljubavi, u Bogu prebiva i Bog u njemu. Time se ljubav pokazala savršenom u nama...“. Uz to: „I ovu zapovest imamo od njega: Ko ljubi Boga, da ljubi i brata svoga“.

U ime tog i takvog Boga koji je ljubav, i u ime te i takve ljubavi na koju smo prizvani svi ljudi i svi narodi, pozdravljamo vas, deco naša duhovna - naročito vas na stradalnom Kosovu i Metohiji - i svuda u svetu pozdravom istine Božije, pravde i večne ljubavi:

MIR BOŽJI - HRISTOS SE RODI!

VAISTINU SE RODI!

Ko sam ja da uopšte pišem komentar na Božićnu poslanicu?...Ali ovo nije komentar, ovo je pre jedan instinktivan vapaj na svakodnevnu nepravdu proisteklu iz duhovnog siromaštva o kome Poslanica govori....Lažljivu stvarnosti koju kreiraju ljudi po institucijama koji veoma liče na neljude...Pa pošto ne znam šta tome može jedan običan čovek da pomogne, evo kao dodatak prelepoj Poslanici dodaću ovu divnu Božićnu pesmu James Dillet Freeman-a od koje samo dobra može biti, pa neka Dobro bude svakome ko je pročita:

Take time this Christmas Day to go

A little way apart

And with the hands of prayer prepare

The house that is your heart.

Brush out the dusty fears, brush out

The cobwebs of your care

Till in the house that is your heart

It's Christmas everywhere.

Light every window up with love,

And let your love shine through,

That they who walk outside may share

The blessed light with you.

Then will the rooms with joy be bright,

With peace the hearth be blessed,

And Christ Himself will enter in

To be your Christmas guest.

Posle balkanskog s*anja koje je posledica plemenskog i verskog rata crkve nalaze za shodno da umsere svojim ovčicama pažnju na najvažnije stvari na svetu: ko fol "najvažnije je posle svega ostati čovek".

Jeste vala rasplakah se.

I odmah posle toga učlanih u Googeovu Crkvu ( The Church of Google - http://www.thechurchofgoogle.org )

A i to samo dok posle sveopšteg ludila ( počeće da grade džamiju u Sloveniji, je*ote ;o) ne dođw i do nas konačno neka razumna ili bar benigna vera. Kao recimo vera u Monstruozne Leteće Špagete ( "Church of the Flying Spaghetti Monster" - http://www.venganza.org )

Dosta bre više matorih bradatih jaraca što guraju šljivku i ćirilicu...

Svim pravoslavnim vjernicima Sretan Božić

Претходних година неко од архијереја је у Божићној посланици рекао:

Косово, ако на тебе заборавим, нек ме заборави десница моја.

А овај који је сада писао, нека га се сети десница његова онако као што се он сетио Косова.

Да будемо јасни, ово није псао птријарх Павле. Он би написао као и прошле године:

«Данас посебно поздрављамо нашу браћу и сестре на Косову и Метохији и молимо се Богомладенцу Христу да их (Он) заштити и укрепи у ношењу крста који им на нејака њихова плећа метнуше силници овога света. Као и претходних, и ове године делимо тугу и забринутост са свима вама због дешавања на Косову и Метохији, – око ове наше свете земље – срца и душе Српског народа; око нашег духовног Витлејема, колевке наше културе. Гле, за нашу светолазаревску земљу данас моћници овога света бацају коцку и бесрамно вређају наша осећања и наше достојанство. Данас, они у име својих интереса на Балкану и Европи, газећи при том све норме међународног права на којем почива данашњи свет, хоће да отму Српском народу његову колевку, његову душу и срце које ће заувек остати и бити на Косову и Метохији. Нек се пред овом чињеницом добро замисле сви они који на најбезочнији начин крше све норме Божије и људске правде, а пре свега права Српског народа на колевку његове Отаџбине.»

necemo zvat to ljubav.

medju nama to uopste nije.

ti, ja i oni kroz tebe sto dodju.

sva ljubav samo za Boga.

A mi cemo se igrati u

Njegovom

Njegovom

Njegovom

Vrtu Zivota.

Nastavak na Glas javnosti...

Kurir: Povratak Hristu

Radio Televizija Vojvodine: Božićna poslanica SPC