Izvor: Glas javnosti, Beta, 12.Maj.2009, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Puna škola vrata, niotkuda đaka
U isturenom odeljenju pirotske osnovne škole „Dušan Radović“ u selu Cerova na Staroj planini, nastavu pohađa samo jedan, poslednji đak iz sela - učenica četvrtog razreda, desetogodišnja Mimica Panajotović. Kad iduće godine krene u peti razred škola će ostati bez ijednog đaka i biće zatvorena, a nekada je u njoj nastavu od prvog do osmog razreda pohađalo više od 500 učenika. Kao jedina, Mimica je i najbolji đak ovog odeljenja. U dnevniku, gde je samo njeno ime, sve same petice >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i poneka četvorka.
- Najviše volim časove engleskog jezika, ali i kada učitelj donese laptop da na njemu radim, crtam, pišem i bojim. Učitelj nije mnogo strog. Domaći zadatak pišem redovno. Nedostaje mi samo društvo u školi - kaže ova vesela devojčica iz Cerova, sela udaljenog tridesetak kilometara od Pirota.
Mimica će naredne školske godine peti razred nastaviti u susednom selu Temska, udaljenom od Cerove sedam kilometara. Iako će svakodnevno u oba pravca putovati 14 kilometara, raduje se jer će u ovoj školi imati više drugarica.
- U selu živi četvorogodišnja Ana s kojom se povremeno igram kad završim pisanje domaćih zadataka. Imam i drugarice iz grada, ali one dolaze samo za vikend i kad je raspust - kaže Mimica. Dodaje da jako voli i domaće životinje koje čuvaju njeni roditelji.
Zgrada škole u Cerovu sagrađena je davne 1930. godine. Zbog velikog broja đaka, dozidana je krajem pedesetih godina prošlog veka. U prostranom školskom dvorištu je i trpezarija, u kojoj se svojevremeno pripremala hrana za đake. Tu je i kućerak sa tri učiteljska stana. U jednom sobičku sada se odvija nastava.
Učionica je mala, sa dve klupe i jednim đakom. Učitelj LJubiša priča da je do prošle godine škola imala još jednog đaka - Miljanu iz susednog Bazovika, koju je otac motorom, po kiši i po snegu, dovozio u školu. Miljana je završila četvrti razred i otišla dalje na školovanje. Učitelj LJubiša punih osam godina svakodnevno iz Pirota putuje autobusom do Temske, a odatle putem do Cerove nastavlja biciklom.
- Nema izgleda da uskoro bude još dece iz ovog kraja stasale za školu. Do jesenas je tu bila Miljana. Sada Mimici nedostaje društvo i stalno pita kada će joj doći drugarica - priča učitelj.
Pre osam godina, kada je došao u ovu školu, imao je odeljenje sa šest đaka, četiri u prvom i po jednog u drugom i trećem razredu. Ni tada, kaže, nije bilo lako organizovati nastavu i svakom učeniku posvetiti pažnju.
- Sada se trudim da nastavu svojoj jedinoj učenici učinim što zanimljivijom. Na časovima fizičkog vaspitanja često se jedno protiv drugog nadmećemo u pucanju koševa. Mimica mora da bude angažovana sve vreme. U većim odeljenjima to je, kaže LJubiša, drugačije. S jednim đakom teško je organizovati, recimo, fizičko vaspitanje planirano za više dece. Teško je i na časovima građanskog vaspitanja, pogotovu kad treba da se rade radionice.
Učitelj LJubiša kaže da mu je žao što će od naredne jeseni i ova škola, poput mnogih seoskih u pirotskoj opštini, ostati prazna i što su prošla vremena kad je vrvela od đaka.
