Izvor: Politika, 30.Jun.2010, 00:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Psiho(za) zbog tuša
Pedeset godina posle premijere „Psiha”, i dalje se priča o tome da li je pod tušem sve vreme bila Dženet Li i ko je, maskiran perikom, zabadao nož
Krv je bila samo čokoladni sirup i nož se zario u lubenicu, a ne u telo. Ipak, čuvena filmska scena iz trilera „Psiho“, u kojoj glavni lik psihopata Norman Bejts ubija gošću motela u kupatilu, izazvala je žmarce kod publike širom sveta i blagu jezu pri samoj pomisli na tuš-kabinu. Glumica Dženet Li je navodno prestala >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se tušira.
Jedan otac je napisao ogorčeno pismo Hičkoku da se požali da se njegova ćerka nije kupala u kadi otkako je 1954. u francuskom filmu „Dijabolici“ videla davljenje u kupatilu, a da posle „Psiha“ neće ni pod tuš. Hičkok mu je navodno odgovorio: „Pošaljite je na hemijsko čišćenje“.
Šesnaestog juna obeleženo je pet decenija otkako su Njujorčani prvi put gledali „Psiho“ i zatim danima čekali u dugim redovima da kupe karte. Bio je to najisplativiji film u Hičkokovoj karijeri – doneo mu je više od 11 miliona dolara.
Jubilej je povod da se podseti na neke manje poznate detalje scene iz kupatila koja je u raznim anketama proglašena za najbolje filmsko ubistvo. Nažalost, nisu među živima ni Entoni Perkins, kome je uloga Normana Bejtsa obeležila karijeru, ni Dženet Li, u ulozi bespomoćne Merion Krejn koju Bejts ubija dok se tušira. Tih četrdeset pet sekundi proglašeno je „remek-delom unutar remek-dela“, majstorijom montaže i manipulacije.
Scena snimana sedam dana u decembru 1959. već je mnogo puta analizirana među studentima režije i filmofilima širom sveta. I dalje ima sporenja oko toga da li se nož zariva u telo ili je to samo čudno prelamanje svetlosti.
Još neki detalji golicaju znatiželju. Nedavno se pojavila knjiga „Devojka pod tušem Alfreda Hičkoka“, u kojoj autor tvrdi da je glumica u čuvenoj sceni imala dublerku, izvesnu Marli Renfro, iako je Dženet Li za života to više puta negirala.
Mnogi takođe ne znaju da, dok je Dženet Li vrištala uz originalnu muziku Bernarda Hermana, ispod perike ubice nije bio Entoni Perkins. Na to je ovih dana u internet magazinu „Salon“ podsetio novinar Stiv Nort, koji je od glumca iščačkao priznanje u jednom intervjuu 1988, četiri godine pre nego što je Perkins umro od side.
Suprotno pričama da je u vreme snimanja morao da bude u Njujorku na nekoj probi, Perkins je otkrio da je njegovo odsustvo bilo smišljeno.
„Hičkok se brinuo da će se dvostruka priroda Normana Bejtsa razotkriti ukoliko se ja pojavim. Brinula ga je prepoznatljivost moje mršave siluete sa širokim ramenima“, rekao je Perkins i objasnio da je time slavni reditelj prekršio svoje staro pravilo da ne obmanjuje gledaoce.
Pričalo se još da je Dženet Li u jednom trenutku polivena hladnom vodom da bi njen vrisak bio autentičniji, ali je glumica i to negirala.
Da je „Psiho“ generalno promenio ponašanje ljudi u kupatilu slaže se ugledni filmski istoričar i kritičar Dejvid Tomson, ali on kaže da to nije jedini njegov efekat. U knjizi „Kako je Alfred Hičkok naučio Ameriku da zavoli ubistvo“ Tomson govori o tome kako su „seks i nasilje bili spremni da izbiju u prvi plan“ i da se cenzura „slomila kao stari kišobran“, jer do tada nije bilo moguće prikazati ni toalet na filmu. „Psiho“ je, tvrdi Tomson, označio kraj formalne cenzure, jer se do kraja šezdesetih na filmu moglo videti i raditi bilo šta.
J. Kavaja
objavljeno: 30.06.2010.
