Izvor: Politika, 11.Avg.2013, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi doktor za glumu u mjuziklu
Naša glumica tvrdi da je Emir Kusturica tvorac autentičnog podžanra – balkanskog mjuzikla
Srpska glumica Jelena Radenovićprva je među svetskim istraživačima-umetnicima, koja je detaljno istražila glumu u mjuziklu, kao poseban stil glume na filmu. Na temu „Gluma u holivudskom mjuziklu” ona je doktorirala prošle godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Sudeći po tome što joj je rekao profesor dr Vlade Petrić sa Harvarda, ona je prvi doktor nauka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz ove oblasti, ne samo u Srbiji,ili u kolevci mjuzikla – SAD, već i u svetu.
–Igra, pesma i gluma su moj život. Od malih nogu sam pevala u horu, išla na balet... Glumu sam diplomirala 2004. godine na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora dr Petra Zeca i asistenta Olivere Ježine. Učesnik sam desetak radionica scenskog pokreta, savremenog plesa i pantomime. Tako da sam doktorat počela da radim od kada znam za sebe, jer sam i kompletno životno iskustvo utkala u 250 stranica rada – kaže naša sagovornica, ne krijući zadovoljstvo činjenicom da će se njena doktorska disertacija štampati kao udžbenik i to ne samo kod nas.
To ne treba da čudi, s obzirom na to da je vrlo temeljno obradila temu. A budući da bogatstvo formi, raznolikost tehnike, nacionalna obojenost i uzajamni uticaji čine ovu riznicu neiscrpnom, a njenu kodifikaciju gotovo nemogućom, Jelena se fokusirala na glumu u holivudskim mjuziklima: „Pevajmo na kiši”, „Kosa” i „Mama mija”.
– „Pevajmo na kiši” predstavlja prelazak sa nemog na zvučni film. „Kosa” je izašla van filmskog studija, u prirodu, što je pravi poduhvat, jer je trebalo uigranu koreografiju pratiti kamerom. Mjuzikl je preživeo značajne promene i još privlači publiku. Dovoljan je podatak da je, kada se pojavio u Londonu, mjuzikl „Mama mija” oborio sve rekorde gledanosti. Na ceremoniji dodele Oskara 2009, glumac Hju Džekman, koji je bio domaćin, svečano je objavio da se te godine dogodilo nešto značajno, što nismo očekivali da će da se desi za našeg života: „Mjuzikl se vratio!”. Ovo se odnosilo na uspeh mjuzikla „Mama mija”, koji je 2008. proglašen za film sa najvećom zaradom u istoriji britanske kinematografije.
Mjuzikl je nastao 1900. godine na Brodveju u Njujorku, kao izraz zabave i uzlet u svet fantazije. Tridesetih godina je „zapljusnuo” i Stari kontinent, opstavši (za razliku od vesterna) i u 21. veku, kao omiljeni pozorišni i filmski žanr. Ostali su za sva vremena: „Čarobnjak iz Oza”, „Pevajmo na kiši”, „Kabare”, „Briljantin”, „Kosa”, „Čikago”..., da bi poslednji među njima bio „Mama mija”.
Magija mjuzikla je sadržana u muzičkim numerama koje bude želju kod publike da učestvuje, kaže naša sagovornica, naglašavajući da skoro nema reditelja koji se nije oprobao u ovom žanru.
Savremeni mjuzikl ide za tim da glumci ne pevaju perfektno kao operski pevači i ne igraju kao baletski igrači, već ples deluje spontano, a koreografije sadrže i trčanje, skakanje, spuštanje niz gelender, tako da publici postaje bliži. Sve ovo stvara kod publike osećaj da je plesati i pevati lako i da je to put do osećanja slobode, oslobođenja emocija i rasterećenja od svakodnevnih briga.
Naša sagovornica smatra dau Srbiji ne postoji tradicija ove vrste filmskog izražavanja, ali ima pojedinaca koji to rade briljantno.
– Pre svega mislim na reditelja Emira Kusturicu, za koga mogu da kažem da je tvorac autentičnog podžanra, balkanskog mjuzikla. Muzika je njegov prirodni način izražavanja, s obzirom na to da je i muzičar, što se vidi u njegovim filmovima. Jedino što za razliku od klasičnog mjuzikla, koji karakteriše priča vezana za ljubavni par sa srećnim krajem, kod njega nema hepienda. Ono što je ipak zajedničko i tipično za žanrovski obrazac mjuzikla i Kusturičine filmove jeste da je sve moguće. To je taj spoj realizma i fantazije.
------------------------------------------------------------------
Član međunarodne novinarske akademije
Jelenin rad nije ostao nezapažen. Iz Los Anđelesa joj je stigao poziv za članstvo u Međunarodnoj novinskoj akademiji.
–To nije samo priznanje već i prilika da radim kao filmski novinar za region Balkana– otkriva naša sagovornica o budućem angažovanju, što ovoj glumici neće teško pasti, s obzirom na to da se već oprobala u ulozi urednika, voditelja i novinara na Studio B, zatim na TV i sajtu B92, a iza sebe ima i rad na dugometražnom dokumentarcu „Valter”,u čijoj realizaciji je učestvovala kao pomoćnik reditelja.
Slavica Berić
objavljeno: 12.08.2013.
.jpg)
