Izvor: Glas javnosti, 16.Dec.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Probajte da čitate
Gost Beograda prošle nedelje bio je Kenet Vajt, jedan od najistaknutijih savremenih pisaca. Tvorac pojma “geopoetika”, zaslužan i za osnivanje beogradskog Centra za geopoetiku koji je inicirao i podržao pre petnaest godina, promovisao je prilikom boravka u srpskoj prestonici svoju najnoviju knjigu “Kuća plime i oseke”, u izdanju “Geopoetike”. U pitanju je “sveža knjiga o intelektualnom nomadizmu, a uz korišćenje skoro lokalne topografije”, u kojoj Vajt piše o Bretanji, koju >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << je izabrao kao mesto gde želi da živi.
Kako biste konkretnije približili spregu kulture i geopoetike? Koja je zapravo osnovna uloga geopoetike u savremenom svetu?
- Značenje ove reči koje dominira u našim društvima strogo je sociološko. Obuhvata sve ono što se radi u oblasti pozorišta, kinematografije, književnosti, baleta i vizuelnih umetnosti. Reč je o neselektivnom, sveobuhvatnom izrazu koji podrazumeva proizvodnju najrazličitijih predmeta, obavljanje najrazličitijih aktivnosti, izvan sfere strogo utilitarnog, koji se dovodi u površnu vezu sa konceptom “slobodnog vremena”. U osnovi ovog koncepta nalazi se uverenje da, što više knjiga, filmova, pozorišnih predstava, slika, skulptura, instalacija, koncerata, i ostalog, jedno društvo proizvede, ono je samim tim razvijenije. To ipak nije slučaj. Pravi razvoj moguć je uz manje, mnogo manje. Zapravo, ta kultura preplavljena predmetima, prepuna aktivnosti, potrošačka, nikoga ne vodi ničemu, a njeno administriranje postaje posao za sebe, slep za bilo kakav dublji smisao. No, postavlja se pitanje da li je bilo kakav “dublji smisao” još uvek moguć, da li je moguće bilo šta što bi ličilo na istinski preokret doba, bilo šta poput nove epohe postojanja. Tu nastupa geopoetika time što kaže: možda. Ona se, u najmanju ruku, predstavlja kao jedan lep gest (konačni gest svesnog i inteligentnog čovečanstva?) i kao nešto najinteresantnije što se može naći.
Na predavanju koje ste održali studentima Filološkog fakulteta u Beogradu podsetili ste da je svet odavno izgubio vezu čak sa korenima samog značenja reči “svet”...
- Koren ove reči na nemačkom jeziku označava reč čovek. Na ruskom opet, svet se kaže mir. Na slovenskim jezicima u pitanju je koncept zajedništva. Na romanskim jezicima reč svet potiče iz latinske reči “mundus”, što znači oblast, plodno tle gde ljudi mogu da ostvare kontakt sa duhovima zemlje. Na grčkom reč kosmos znači lepa, skladna celina. Izgubili smo to značenje na svaki način osim vezano za kozmetiku!
Kažete da je danas mediokritetstvo podignuto do društvene i političke moći?
- Savremeni svet karakteriše šupljina koju ispunjava sve više slika i sve veća buka, trijumfalna medijokratija - mediokritetstvo podignuto do društvene i političke moći. U centru, bezumna navala posle koje sledi inertnost. Po obodima, književnost, tačnije umetnost, koja je najčešće tek nešto malo više od odraza ove situacije, ovog stanja. Ono što je sada očigledno - čemu god da su se ljudi nadali, čak u nekom uzgrednom smislu, ili u naznakama, da će se nacionalizmom, socijalizmom, nacional-socijalizmom, komunizmom, fašizmom, liberalizmom, ili bilo čim drugim postići - jeste da ne postoji striktno političko rešenje pomenutog stanja. Jedino što politika može da učini, manje ili više kompetentno, jeste da pokuša da izađe na kraj sa simptomima. Fundamentalno pitanje je pre kulturno nego političko, ali jedino, kao što sam naglasio, pod uslovom da se koncept kulture shvati u smislu dubljem od onog koji preovladava.
Na koji način vi praktikujete principe geopoetike?
- Praktikujem ih tako što pišem knjige, držim predavanja već dugi niz godina, organizujem rad mnogih grupa za geopoetiku. Moj savet je da probate da čitate, da razmišljate. Sama činjenica da tragate odvešće vas ljudima sličnim sebi.
Mnogi pojam geopotika poistovećuju sa pojmom geopolitika?
- Ako se ne artikuliše jasno, reč “geopoetika” često će biti zamenjena rečju “geopolitika” koja je trenutno mnogo poznatija i u široj upotrebi. Ova fonetska pozicija pruža još jednu priliku za određenje. Geopolitika se bavi odnosima moći između država na globalnom nivou, dok prostor posmatra isključivo kao potencijalni resurs za eksploataciju. Geopoetika je dublji, i mnogo radikalniji poduhvat. NJeno interesovanje nije teritorijalna dominacija među državama, već stanje ljudskog bića u univerzumu, odnos između ljudskog bića i planete Zemlje, prisustvo u svetu. Geopoetika je protivotrov za zatrovanost sveta.
