Izvor: Luftika.rs, 01.Dec.2022, 16:36
Princa Đorđa familija strpala u ludnicu, a Tito ga obožavao i sa njim prizivao mrtve
Šta je toliko povezivalo nesuđenog kralja Jugoslavije koji će ostati upamćen kao “ludi kralj” i maršala Tita? Zašto je Tito toliko uvažavao princa Đorđa Karađorđevića i šta se noću dešavalo na Davorjankinom grobu? Ovo su samo neka od intrigantnih pitanja kojima se domaći mediji ne bave često. No, portal Lepote Srbije otkriva istinu o krajnje misterioznom odnosu dvojice državnika.
Reč je o najstarijem sinu Petra Karađorđevića, Đorđu koji je trebalo da ga nasledi na >> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << prestolu. Njegov život bio je dostojan najuzbudljivijeg filma. U mladosti su mu bili oduzeti presto i čast, a više je poštovanja doživeo od nemačkog okupatora i kasnije komunista nego od svoje porodice.
Princ Đorđe je imao preku narav
Na kraju, jedini je Karađorđević koji je nakon oslobođenja 1944. ostao da živi u Srbiji i Beogradu. A Tito ga je uvažavao i čak mu nudio da živi u okviru kompleksa Belog dvora.
Princ Đorđe je išao u vojnu školu u carskoj Rusiji, u Kadetski korpus cara Aleksandra Drugog gde je od kadeta skrivao plemićko poreklo. Deda mu je bio Nikola, a tetke su bile udate u Rusiji za ruske plemiće. Njegovo školovanje prekinuo je Majski prevrat 1903. kada su ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga.
Odlučeno je da novi kralj bude knez Petar Karađorđević, koji je tada živeo u Ženevi. Od 1903. Đorđe je imao titulu prestolonaslednika, kao najstariji kraljev sin.
Često je išao na Adu u ribarenje sa profesorom matematike i prijateljem Mikom Alasom.
Đorđeva preka narav dovodila ga je u mnoge neprilike. Bio je u neprijateljstvu sa Nikolom Pašićem, Dragutinom Dimitrijevićem Apisom i oficirom Petrom Živkovićem. Za razliku od njega, Petrov mlađi sin Aleksandar je bio diplomatskog duha i takta i bio je Pašićev miljenik.
Ubio posilnog i ostao bez krune
Jedan događaj bio je preloman za Đorđev život – ubistvo njegovog posilnog Stevana Kolakovića. U napadu besa prestolonaslednik ga je premlatio. Sve povrede bile su nanete udarcima noge i od povreda posilni je umro. Sahranjen je dan ranije nego što je rečeno njegovim srodnicim.
Režimska štampa je pokušala da zataška zločin nazivajući ga „tajanstveno ubistvo“, ali su srpski socijaldemokrati preko „Radničkih novina“ započeli upornu kampanju, zahtevajući da se zločin kazni.
Ovaj događaj je izazvao veliku buru u srpskoj, a naročito austrougarskoj štampi, pa je Đorđe abicirao 27. marta 1909. godine. Novi prestolonaslednik postao je mlađi brat Aleksandar, koji je došao iz Petrograda. Đorđe je zadržao titulu princ i kraljević.
Porodica ga smestila u ludnicu, Tito ga obožavao
Princ Đorđe je učestvovao u oba balkanska i u Prvom svetskom ratu. Teško je ranjen u bici na Mačkovom kamenu kod Krupnja, septembra 1914. godine.
Posle smrti kralja Petra 1921, vlast je i zvanično preuzeo mlađi sin Aleksandar.
Netrpeljivost između Đorđa i Aleksandra tada je sve više rasla. Princ Đorđe je uhapšen 1925. godine i godinama je boravio u zatvoru i „montirani“ su lekarski izveštaji da je neuračunljiv.
Posle oslobođenja 1944. nova komunistička vlast sve članove dinastije Karađorđević proglasila je državnim neprijateljima, oduzela im državljanstvo i konfiskovala imovinu. Jedino je princ Đorđe ostao u Beogradu i živeo mirno u slobodi kao penzioner. U novembru 1944, nepunih mesec dana po oslobođenju Beograda, Đorđa je posetio general Peko Dapčević i ponudio princu službeni auto i vozača, što je Đorđe uz zahvalnost odbio.
Posle ubistva kralja Aleksandra 1934. u Marselju, princ Đorđe se ponadao da će biti pušten na slobodu. Međutim, knez-namesnik Pavle i kraljica Marija nisu imali želju da ga oslobode i on je u zatvoru dočekao i Drugi svetski rat. Oslobodili su ga Nemci.
Kada je početkom 1945. usledio poziv od Josipa Broza Tita da dođe u zvaničnu posetu u Beli dvor, princ Đorđe je bio iznenađen. Otišao je više iz radoznalosti, a Tito ga je dočekao pozdravom: „Dobar dan, Vaše visočanstvo“ dok mu je Đorđe odgovorio sa: „Dobar dan, druže maršale“.
Princ i maršal uživali u zajedničkom vremenu
Od tada je Đorđe često navraćao u Beli dvor i sa Titom dugo šetao dvorskim kompleksom koji je nekada pripadao njegovoj porodici.
Prema nekim navodima, Tito je u poverenju zamolio Đorđa, kao nekadašnjeg pripadnika tajnog društva „Tula“, da ga uputi u tajne komunikacije sa umrlim dušama i odveo princa do groba voljene Davorjanke Paunović koja je bila sahranjena u dvorištu Belog dvora.
Niko sa sigurnošću ne može da kaže šta se tada noću tamo dešavalo, da li je princ Đorđe pristao i spojio Tita sa njegovom ratnom ljubavi, ali je činjenica da je jedini Karađorđević koji je ostao u Srbiji nastavio da dolazi još neko vreme kod maršala u Beli dvor, a dobio je i penziju.
Inače, Davorjanka Zdenka Paunović je bila 29 godina mlađa od maršala, i bila je uz njega tokom celog rata. Neki su kazivali da je toliko temperamentno vodila ljubav da je borcima bilo neprijatno zbog jecaja i uzdaha koji su dopirali iz Titovog šatora. Imala je veliki uticaj na Tita, a u vreme nemačkog desanta na Drvar čak ga je ubedila da se predaju Nemcima, jer je situacija izgledala bezizlazna.
Tek kada mu je Sreten Žujović zapretio da će ga ubiti, Tito je odustao od predaje. Davorjanka Paunović umrla je zvanično od tuberkuloze u proleće 1946. godine, a nezvanično je ubijena, jer nije ćutala. Po Titovom naređenju, sahranjena je u krugu Belog dvora.
Svaki dan je donosio crvenu ružu. Iste godine su mu funkcioneri vojne bezbednosti doveli kao Ličanku Jovanku Budisavljević, kasnije Broz.
Princ Đorđe umro je u Beogradu, u dubokoj starosti, 17. oktobra 1972. godine. Sahranjen je na Oplencu. Pored njega je sahranjena i žena Radmila, sa kojom se oženio pred kraj života.
Izvor: lepotesrbije.alo.rs
Tito nas je 1974. na Mundijalu prodao Nemcima za 700 miliona maraka (VIDEO)
.jpg)
