Izvor: Story, 17.Maj.2015, 20:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prevaziđite napade panike
O tome na koji način nastaje ovaj poremećaj, kako ga razlikovati od drugih neprijatnih telesnih senzacija i šta treba preduzeti kada je reč o izlečenju, opisuje naša stručna saradnica.
Bruk Šilds, foto: Profimedia
Ukoliko ukucate na bilo kom internet pretraživaču termin napad panike, za manje od 20 sekundi biće vam ponuđen veliki broj tekstova koji govore o ovom problemu ili linkova koji upućuju na forume na kojima ljudi razmenjuju svoja iskustva o >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << ovim tegobama. Ono što je izvesno jeste to da je svako od nas čuo za nekoga ko pati od napada panike ili poznajemo osobu koja se požalila na situaciju u kojoj joj je srce ničim izazvano ubrzano radilo i nije mogla da udahne vazduh. Često se dijagnoza postavlja bez konsultacije sa stručnim licima, po principu dobronamernog, ali laičkog savetovanja: Znam ja šta ti je, to je isto imao i moj komšija, pa se i terapija propisuje na isti način. Naravno, lepo je naići na razumevanje i podršku prijatelja, ali preporuke ovog tipa ne pomažu u rešavanju problema, čak mogu i da ga prodube jer stručnu pomoć nije zatražena na vreme.
Piše: Irina Radanović, dipl. psiholog-psihoterapeut DZ Dr Ristić, članica MediGroup
Definicija pojma
Dešava se da određenu neprijatnu telesnu senzaciju, ili više njih ako se jave u isti mah, pogrešno svrstavamo u ovu kategoriju. Nije svaka nelagodna fizička reakcija, ma koliko bila intenzivna, napad panike. Treba imati u vidu da su naše misli, emocije i reakcije neodvojivo povezane. Pomisao na nešto loše što može da nam se dogodi, ponekad je povod da se osetimo uznemireno, a to je praćeno određenim telesnim promenama kao što su nepravilno disanje, tahikardija ili preznojavanje. Takođe, iste reakcije može da izazove i razmišljanje o nečemu jako lepom što nam predstoji, na primer susret sa dragom osobom. Dakle, svaka naša emotivna reakcija praćena je određenim fiziološkim promenama, koje su izražene u manjem ili većem stepenu i u zavisnosti od različitih faktora.
Sam napad panike definiše se kao iznenadni doživljaj intenzivnog straha, uznemirenosti ili nelagodnosti koji je praćen nizom telesnih promena. One se najčešće manifestuju kao nemogućnosti da se udahne vazduh ili nedostatak vazduha, osećaj nestabilnosti, slabosti, nesvestice i pritiska u predelu srca. Simptomi koji se još javljaju su ubrzan rad srca i palpitacija, nelagodnost i/ili bol u grudima, preznojavanje, mučnina, stomačne tegobe, osećaj gušenja, tremor, podrhtavanje tela, talasi vrućine ili jeze, trnjenje, bockanje, mravinjanje, žarenje u nekom delu tela, depersonalizacija (utisak kao da ste odvojeni od samog sebe) ili derealizacija (doživljaj nestvarnosti), strah od gubitka kontrole, ludila i smrti.
Subjektivni osećaj
Prema dijagnostičkim kriterijumima, potrebno je da takva osoba doživi minimum četiri od navedenih 13 simptoma kako bismo mogli da govorimo o napadu panike. On obično traje nekoliko minuta, najčešće svoj maksimum dostiže za desetak minuta, a sve ukupno ne traje više od pola sata, mada se osobi koja to proživljava čini da je bilo mnogo duže. Napad panike može da se doživi jednom ili dva, tri puta u relativno kratkom vremenskom periodu. Ponekad se on javi povremeno, na svakih nekoliko meseci, a može se dogoditi da se posle nekoliko doživljenih napada više nikad ne ponovi. Međutim, ukoliko se jave ponovljeni neočekivani napadi panike, od kojih je bar jedan u periodu od mesec dana praćen konstantnom brigom oko javljanja sledećeg i posledicama napada, kao i značajnim promenama u ponašanju, možemo da govorimo o paničnom poremećaju.
Kako nastaje?
Prvi napad panike, mada takva osoba procenjuje da se javio ničim izazvan, najčešće ima neki povod. U pitanju može da bude dugotrajna izloženost stresu, psihofizička iscrpljenost organizma, intenzivna emocionalna previranja izazvana gubitkom bliske osobe, konfliktima sa bližnjima, problemima na poslu i sve drugo što dovodi do stanja povišene napetosti koja se manifestuje određenim telesnim promenama. Određene osobe, koje su po prirodi senzibilnije, kada registruju pomenute promene počinju da misle kako se nešto grozno dešava s njima, ubeđene su da će se onesvestiti, umreti, poludeti i slično, čime razvijaju strah kod sebe koji dovodi do pojačanog lučenja adrenalina, što je prirodna reakcija organizma. Adrenalin dalje dovodi do intenziviranja fizičkih simptoma, što je povod za još veći strah i još više izlučenog adrenalina, čime se pojačavaju telesni simptomi i tako sve iznova. Dakle, ulazi se u takozvani začarani krug napada panike koji počinje time što takva osoba u startu pogrešno interpretira fizičke promene koje registruje kod sebe.
Razvitak i tok bolesti
Često se nakon prvog doživljenog napada panike pacijent jako uplaši, pomisli kako nešto nije u redu s njegovim fizičkim ili mentalnim zdravljem i odlučuje da potraži pomoć lekara, najčešće kardiologa ili pulmologa. Ponekad se pregledom kod specijaliste uklanja sumnja na organski uzrok tegoba, što utiče umirujuće na takvu osobu i ona prestaje da se bavi iskustvom koje je imala. Međutim, zbog intenzivne nelagodnosti i straha koji se javlja tokom napada panike, mnogo češće razvija se strah od ponovnih neprijatnih doživljaja i time se ulazi u pomenuti začarani krug. Iz tog razloga, panični poremećaj naziva se i strahom od straha. Takva osoba razmišlja na sledeći način: Ne smem ponovo da doživim napad panike, neću moći da ga podnesem, katastrofa je ovo što mi se dešava, umreću, poludeću.... Takvim razmišljanjem stalno se skenira sopstveno stanje i na svaku registrovanu promenu reaguje se kao na indikator opasnosti. Dolazi do izbegavanja situacija u kojima se ranije javio napad panike: najčešće su to mesta gde je gužva, na primer tržni centri, gradski prevoz, klubovi ili nepoznate lokacije koje se prepoznaju kao dodatno rizične jer je neizvesnost veća. Izbegavajuće ponašanje prati i takozvano sigurnosno ponašanje – takva osoba uvek sa sobom vodi prijatelja, partnera, člana porodice, nosi flašicu sa vodom, neki slatkiš i lek za smirenje. Razmišljajući na taj način, užasavajući se oko potencijalnog napada panike i koristeći se izbegavajućim odnosno sigurnosnim oblicima ponašanja, panični poremećaj samo se održava, ne dolazi do njegovog umanjivanja ili nestajanja.
Načini lečenja
Najefikasniji tretman za lečenje paničnog poremećaja jeste racionalno-emotivna i kognitivno-bihejvioralna psihoterapija (KBT, REBT) u kombinaciji sa medikamentoznom terapijom ukoliko psihijatar proceni da je ona potrebna. Sama farmakoterapija retko kad može da ima dugoročnije efekte ukoliko se ne primeni i psihoterapija, jer je važno da takva osoba nauči da razmišlja na drugačiji način i samim tim posredno menja svoje emotivne reakcije i ponašanja u situacijama koje su za nju izazovne. Dakle, ukoliko se jave pomenute tegobe, trebalo bi se što pre obratiti za pomoć edukovanom psihoterapeutu jer napadi panike značajno remete kvalitet života, a moguće ih je vrlo efikasno tretirati, pa zato što pre treba krenuti s aktivnim rešavanjem ovog problema.
Borba sa strahom
Američka glumica Bruk Šilds svojevremeno je imala česte napade panike. Oni su trajali po nekoliko minuta, ali njoj su se činili kao čitava večnost. Nakon razgovora sa psihoterapeutom uspela je da prevaziđe ovaj problem, ali i da se reši postporođajne depresije sa kojom se borila nakon što je rodila ćerku Rouan, a sličnu situaciju je imala i posle dolaska na svet mlađe naslednice Grijer.
Priredila: Ksenija Konić
