Izvor: Story, 12.Okt.2014, 21:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preuzmite odgovornost za svoj život
Izlazak iz sigurne zone donosi neslućene mogućnosti, briše pravila, tera nas ka uspehu i promenama, usavršavamo se, svoji smo, a naša stručna saradnica objašnjava kako da zakoračite u nepoznato i pređete u zonu rizika
Foto: Shutterstock
Iako nismo ograničeni fizičkim prostorom, skloni smo da gradimo svoju zonu komfora, odnosno kolosek kojim se tokom života krećemo kroz oblasti koje su nam bliske. To su sve naše navike, stvari koje svakodnevno >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << ponavljamo i one su konstantne u našim životima. Kada tako funkcionišemo, osećamo se sigurno, ušuškano i bezbrižno. Svoji smo na svome.
Nema iznenađenja, sve je definisano, pravila su određena. U sigurnu zonu spadaju i banalne stvari: omiljena hrana, mesta koja često posećujemo, programi koje pratimo na TV-u, ali i one mnogo važnije – način na koji razmišljamo, ograničenja koja sebi nesvesno postavljamo, ljudi s kojima se poredimo i na osnovu kojih sebe procenjujemo, predstava koju imamo o sebi. To su često i naša najveća ograničenja, te prepreke sami sebi postavljamo i one nam govore šta ne smemo, ne možemo, ne umemo i ne dozvoljavaju nam da napredujemo.
Piše: Milica Zarin, psihoterapeut
zarin.milica@gmail.com
STRAH OD NEPOZNATOG
Sigurna zona čvrsto je povezana s našim mišljenjem o samom sebi, tvrde stručnjaci. Radeći ono na šta smo navikli, s vremenom sebe doživljavamo kao nesposobne za pomake, promene, drugačije stavove. Međutim, predstava o sebi relativna je i promenljiva kategorija.
Čak 95 odsto ljudi boji se da izađe iz svoje sigurne zone, dok je samo pet odsto spremno da iskorači u zonu rizika, pokazuju istraživanja. To je ono što nam je nepoznato – mogućnosti, iskušenja, sloboda izbora. Izlazak iz sigurne zone donosi neslućene mogućnosti, briše pravila, tera nas ka uspehu i promenama, usavršavamo se, svoji smo, imamo bolji život. To su procesi kroz koje prolazimo u različitim životnim situacijama kada treba da savladamo prepreku ili naučimo novu veštinu.
Ličnim razvojem, stalnim napretkom i raznim izazovima, izgradili smo se u ono što jesmo. Pa ipak, postavlja se pitanje da li je to što smo danas maksimum naših sposobnosti? Nije, jer nikada nije kraj. Navike su najveći neprijatelj razvoja zato što nas guraju u automatizam.
To objašnjava zbog čega veliki broj ljudi posle zadovoljavanja osnovnih životnih potreba postavi granicu i ne ide dalje, ne napreduje. Pristajanje na kompromise, poput onog bolje da ne menjam posao koji ne volim, jer je neizvesno hoću li pronaći drugi, vraćaju nas u udobnost, ali determinišu život na vrlo loš način. Hrabrost nije nedostatak straha, ona je delovanje uprkos strahu.
DONOŠENJE ODLUKA
Prelazak iz jedne u drugu zonu moguće je izvesti, ali nije nimalo lak. Potrebno je doneti odluku i napraviti prvi korak ka promeni. Sličan princip neguju i mnoga drevna istočnjačka učenja, po kojima nema granica za čoveka ako nešto dovoljno želi. Svaki izlazak iz sigurne zone predstavlja nelagodnost i stres. Primere možete naći svuda oko sebe. Ako ste radnik na građevini, verovatno ćete se loše osećati na banketu bogataša. Ukoliko je vaš životni stil bez obaveza, teško da ćete se družiti s porodičnim ljudima. Kad vam predstava o sebi govori da uvek morate biti elegantni, nećete se dobro osećati u sportskoj garderobi.
To su samo banalni primeri, ali potvrđuju da udaljenost od naših utvrđenih šablona pojačava osećanje neudobnosti. Psiholozi tvrde da ljudi imaju više sigurnih zona za različite situacije, jer se predstava koju imamo o sebi menja u zavisnosti od okolnosti. Na primer, nekom ko je na poslu vrlo autoritativan, poštovan i cenjen, ali privatno povučen i introvertan, biće vrlo neprijatno na žurkama, u opuštenim konverzacijama, dok će se u poslovnom okruženju snalaziti kao riba u vodi. Predstava o sebi menja se, dakle, u odnosu i na naše životne uloge.
SAVET
Čovek je po prirodi hedonista, voli da uživa, pa je uvek lakše ponavljati radnje koje su izvesne i sigurne. Mnogo je jednostavnije hodati po davno utabanim stazama nego se upustiti u nepoznato. To se odnosi i na sasvim jednostavne radnje (automatizovane svakodnevne rutinske zadatke), ali i na naš način funkcionisanja na mentalnom nivou. Upravo na ovom drugom nivou nastaju problemi, tzv. disfunkcije, jer kada čovek kaže ja to ne mogu da promenim, on u stvari misli ne želim da izlazim iz poznate zone. Strah od izlaska neminovno donosi negativna osećanja, anksioznost i nezadovoljstvo. Za bilo kakav pomak neophodno je uložiti napor, savladati teškoću i upustiti se u nešto neizvesno, rizično, nepoznato. Koliko nam je teško da izađemo iz te zone, svedoče različite vrste odlaganja kojima smo skloni.
Odlažemo zadatke, odluke, obaveze, stupanje u brak, završetak fakulteta... Sve ove situacije zahtevaju napor, vreme, trud, ali da bismo napredovali, moramo da istrpimo i neprijatnosti, frustracije, teškoće, prepreke i preuzmemo rizik. To je neophodno na putu ličnog napretka i razvoja. Izazovi obogaćuju psihu, jačaju nas na mentalnom nivou i donose nam dugoročno zadovoljstvo. Samo onaj ko rizikuje i iskorači iz zone komfora, može da se nada promenama, a one su neminovne jer život stalno teče.
Kim Kardašijan: Uvek tera po svom
Rijaliti zvezda Kim Kardašijan vodi računa o tome kako se predstavlja u javnosti. Dugo joj je jedina opsesija bila to da je svi ljudi vole, a istinsku sreću spoznala je tek onda kada je počela da radi samo ono što joj odgovara. Još se prepričava njena izjavakako je selfi fotografija za nju smisao života. Upravo je ta rečenica, po oceni stručnjaka, potez koji objašnjava kako ona radi samo ono što joj prija.
Priredila : Ksenija Konić
