Izvor: Glas javnosti, 13.Mar.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pretvoriše nas u bednike
Radnici ivanjičke fabrike „Metalac“, umesto u svoju fabriku, došli juče ujutru u opštinu da traže socijalnu pomoć. Po lapavici, pod kišobranima, stizali su pred zgradu opštine u grupicama, tihi, poraženi, izgubljeni, bez nade, kao da nisu živi. Reč se pred opštinom nije čula. Četiri puna meseca nisu prekoračili prag svoje fabrike, uključili mašine, duže od pola godine nisu videli dinara plate...
- Puška... Puška mora da radi, ništa drugo - tek jedan je radnik, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << dok su ulazili u salu opštine, više za sebe, nego da ga drugi čuju, mrmljao sebi u bradu.
U velikoj sali opštine Ivanjica, u klupe posedali radnici „Metalca“, njih stotinu i više... Zagnjurili glave u šake, gledaju u bele zidove. Redovi i redovi očajnih ljudi, pocrnelih u licu od muke koju trpe...
- Mi smo ovde da tražimo od opštine malo pomoći, koji dinar ako mogu da nam daju da platimo struju i telefon, da ujutru možemo deci da damo 20 - 30 dinara za praznu kiflu, da kupimo malo hleba za ručak - u jednoj je rečenici još na pragu opštine preneo zahteve radnika Radojko Kušić, predsednik Samostalnog sindikata u „Metalcu“.
U sali opštine muk, teko poneko škripne zubima od jada. Goran Ilić, sa 24 godine radnog staža u „Metalcu“, priča tiho, izgleda kao potpuno slomljen čovek:
- Imam ženu i petoro dece. Dugujem za struju, za telefon, prete tužbama... Kad odem negde u nadnicu i uzmem 1.000 dinara, pun sreće dođem ući, a šta ću sa hiljadu dinara? Ujutru, nekad imam, nekad nemam 50 dinanra da dam deci za užinu. Kako da ostanem zdrav u pamet... - priča s prekidima...
Radojko Kušić, sindikalac, dok čeka sastanak sa opštinarima, prepričava sudbinu svoje firme:
- Dok nas nisu privatizovali, 13. septembra 2007. godine, radili smo koliko-toliko, primali plate... Posle, kupi nas Bugarin Hristo Kovački... Od 11. novembra 2007. nisu nam uplatili dinara staža... Tražili smo od Agencije da raskine kupoprodajni ugovor, ništa...
- Pretvoriše nas u bednike, sirotinju... - kaže Radojkov kolega iz pogona, u tankoj jakni i kaljavim cipelama, stigao iz nekog od prigradskih naselja.
Zoran Bogdanović seo u drugu klupu, presabira situaciju u kojoj se našao:
- Očaj, katastrofa, očaj, katastrofa, beda, jad...
POMOć OD VLADE
Na kraju sastanka radnici i predstavnici opštine dogovorili su se da se u narednih nekoliko dana održi vanredna sednica SO, da se traži pomoć od Vlade Srbije. U opštinskom budžetu za pomoć radnicima nema, kažu, para za pravljenje takvog fonda, valjalo bi uraditi rebalans budžeta, a radnici „Metalca“ nisu jedini koji bi odmah pokucali na kasu takvog fonda...
Nazalost to je samo pocetak jos goreg koje sledi jer ako namas nacionalni ponos i ne branis nacionalni interes onda se ne zalimo na ove prevarante na vlasti.Sta bi sa 1000 evra od Dinkica ??
Za sve vase muke nije kriv onaj ko vas je kupio nego onaj ko vas je prodao !!!!! Te treba hvatati za gusu!!!!!
Ja vas ne razumem?!?
Svi ste trazili demokratiju, evo to je jedan deo toga.
Vi mislite da nama u EU rastu pare na drvecu? E pa ne, nego se borimo i radimo, i kad se zatvore vrata jednog preduzeca, onda trazimo. U proseku su to oko 6-8 godina, pa na novo.
To sto u Srbiji jure za demokratijom a jos nisu sredili socijalno, to je put sto ova generacija mora da prodje, ali sta je tu je.
Nadam se ce se nasa vlada sto pre potruditi.
Napolje, pa kako se ko snadje.
Kada su izbacivali na ulicu cele porodice, hranioce porodica, u raznim fabrikama, radnici Metalca su gledali svoja posla, a sada bi da potezu puske..
Nema pusaka, nema bajoneta, na ulicu, na biro rada, u neku trafiku...da se zaradi za hleb..
Naknadna pamet njih nekoliko desetina je tragikomicna, dok se tornado prevarne privatizacije radovao po drugim fabrikama, rec nisu rekli...
Dosla maca na vratanca..
Moderno su nam rekli da smo tranzicioni gubitnici! Zamisli, mi smo gubitnici, ali zato su oni dobitnici. Za par godina rada zaradiše, kao bajagi, da šišaju travu na Dedinju i to ošiša onaj koji se "zalaže" za štednju i to štednju u dinarima, koji je skroman, koji nosi jedno odelo od kad je došo....licemer. Gospodo dobitnici narod kaže: "golog ne možete skinuti", e kad se to desi go neće da se smrzava i uzima....pogodite šta u ruke!?
Ima pravde! Šta ste glasali, to ste dobili.
Radim od 16 godine uporedo sa skolskim obavezama. Radio sam po Srbiji pa sam kao izbjeglica izgubio sva prava i na kraju deportovan sa autobusima Crvenog Krsta preko Madzarske ka Poljskoj. Zavrsio sam u Svedskoj. Do sada sam radio kao cistac javnih klozeta, cistac u Burger King-u, cistac u industriji (sve nocna smjena). Raznosac novina, zestoki fizikalac u stampariji istih novina. Prvi dnevni posao mi je bio kamijondzija. Uporedo sa tim sam isao u skolu koliko sam stigao i danas sam masinski inzinjer.
U Svedskoj postoji nevjerovatna socijalna bezbjednost. Ipak, ovjde ljudi rade. Jedno vrijeme sam slao pare rodjacima koji su ostali kao izbjeglice u Srbiji. Kada sam ih posjetio 2002. godine cuo sam kako sa prezirom govore kako im ne pada na pamet da "sa metlom" zaradjuju. Stid ih, kazu. Dakle, u zemlji bez ikakve sigurnosti ljudi odbijaju da rade jer je to "ispod njih". Nevjerovatno. Nisu mi vjerovali da bas ja "metlom" njima skupljam novac! Valjda u Srbiji vlada misljenje da cim se predje granica odmah skakuces po parama i sve je super?
Tako ovi dojucerasnji radnici lijezu u krevet i pitaju se sta ce im biti sa djecom. Kakav krevet! Ima posla u Srbiji. Na ulice i trazi po njivama, po prodavnicama, u sumama. ko trazi taj i nadje.
Jednog vise nema. Titovih fabrika koje proizvode gluposti i gdje pet radnika ide na jedno radno mjesto. Kako mogu ljudi da dozvole da im roditelji placaju racune a zdravi i u najboljim godinama su svog zivota? Zavrnite rukave. Nema posla kog se treba stidjeti ako se time stavlja hrana na sto.
Sa srecom u trazenju posla. Fabrike nema i tjeraj dalje. Pakuj kofere ako treba. Nece vise nista pasti sa neba.
Pa ovjdje su ljudi radili po 30-40 godina u Volvo-u ili SAAB-u pa su dobili nogu. Drzava nece pomoci preduzecima koja ne mogu sama da se odrze iznad povrsine.
