Izvor: Politika, 16.Jan.2011, 23:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Presto za vladara
Klupa Karla Bugatija efektan je primer dodira umetnosti i dizajna
Stroga geometrija i vilini konjici, pobednički trofeji i svilene kićanke, masivno drvo i suptilni cvetni ornament... sve to na samo jednom komadu nameštaja jednostavnog imena – „klupa”. Dizajn je iz 1900. godine, a svetlost dana ugledao je na velikoj izložbi u Torinu na kojoj je dizajner ostvario punu profesionalnu satisfakciju.
Klupa u formi prestola egzotičnih poglavica deo je velikih dizajnerskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kompozicija, idejno začetih još 1880, kada je Bugati projektovao spavaću sobu povodom venčanja svoje sestre. Kasnije je ideju razrađivao, a kulminaciju je ostvario 1902. kada je na izložbi u Torinu izložio „četiri sobe” sa mnogo primenjenih materijala, oblika i tehnika izrade.
Kao ekstremni individualista, velike celine je oblikovao od bezbroj manjih, a ove od još manjih, ali i te odsadržajnih i komplikovanih. Stilizovani insekti aplicirani na formi kruga ili delova kruga, ljuštura puža iskorišćena za enterijer čitave sobe sa „klupom za buržuja, foteljom za crnačkog kralja i policom za orijentalistu”– slika eksplicitne dizajnerske razuzdanosti koja ipak rezultira začuđujućim skladom.
Za klupu Bugati koristi skupoceno drvo – abonos, zatim sedef, kost, metal, pa svilu i pergament. Asocijacije su višeslojne, od toga da klupa vizionarski najavljuje prelaz od dvotočkaša – bicikla ka četvorotočkašima – automobilima do podsećanja na haremske enterijere arapskog sveta! I jedno i drugo imajusvoje uporište jer je, s jedne strane, Bugati stvarao u vreme opijenosti Evrope uticajima Bliskog i Dalekog istoka, a sa druge strane ime Bugati postalo je simbol vremena i vladavine nenadmašnih bolida – pravih industrijski izvajanih skulptura!
Radmila Milosavljević, arhitekta
-----------------------------------------------------------
Sinovi konstruktori automobila
Italijanski umetnik i dizajner rođen je u Milanu, u porodici umetnika i naučnika. Studirao je prvo u Milanu, zatim u Parizu. Godine 1880. ženi se lepom i bogatom Terezom Rolioli. Bavi se dizajnom nameštaja i enterijera, izlaže u Londonu. Dobija tri sina od kojih je Etore (1881–1974) budući proslavljeni dizajner automobilabolida. Godine 1990. Karlo dobija srebrnu medalju za nameštaj na Svetskoj izložbi u Parizu. Nagrade se zatim nižu u Londonu, Milanu i Torinu. U Parizu nastavlja uspešnu poslovnu i umetničku karijeru, vodeći pri tom buran društveni i mondenski život. Dobija unuka Žana koji će se kasnije sa svojim ocem Etoreom Bugatijem proslaviti kao uspešan konstruktor i dizajner automobila.
Posle samoubistva sina Rembranta u 31. godini, i zbog narušenog zdravlja supruge Tereze, izazvanog burnim mondenskim životom i porodičnom tragedijom,selese iz Pariza u srednjovekovni zamak u Pjerfonu, u dubokim šumama Kompjenja, gde Karlo nastavlja da slika i vaja u mističnom vrtu.
objavljeno: 17.01.2011
