Izvor: B92, 30.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pre tačno 60. godina u Berlinu...
Beograd -- Na današnji dan, pre 60. godina, ubio se Adolf Hitler, zajedno sa svojom ženom, Evom Braun.
Dan nakon toga, ubio se i drugi čovek nacističkog režima, Jozef Gebels; on i njegova žena su otrovali svoje šestoro dece. Ruske su snage 30. aprila 1945. bile udaljene samo nekoliko stotina metara od Hitlerovog bunkera. U zoru toga dana Vermaht je obavistio Hitlera da nema izgleda da pobegne iz bunkera na sigurno.
Hitler je nakon toga počeo provoditi planove >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << o samoubistvu koje je već pre najavio. On je naredio da se njegovo telo spali, kako bi možda na taj način izbjegao sudbinu koju je doživio Benito Musolini. Mussolinija su obesili 28. aprila, a njegovo telo komunisti su izložili na javnom mestu.
Ljubavnicu otrovao, sebi pucao u glavu
Prema istorijskim knjigama, Hitler je u 15.30 dao otrov svojoj supruzi Evi Braun, s kojom se oženio dan ranije, a zatim je pucao sebi u glavu.
"Nismo čuli pucanj, ništa nismo čuli, ali jedan od vojnika u hodniku kazao je 'Mislim da je gotovo'. I zatim je zavladala tišina", priseća se Hitlerov telohranitelj Rohus Miš. Zatim je usledila panika. Miš je otrčao da obavesti nadređene o tome što se dogodilo. Zatim su vojnici tela polili benzinom i spalili u malom vrtu bunkera.
Ugljenisani Hitlerovi ostaci pokopani su tokom noći, a zatim ih je Crvena armija iskopala iz zemlje. Otkriće Hitlerovih ostataka držano je u tajnosti, a Staljin je tako održavao mit Hladnog rata da je Hitler preživeo i da se skriva na Zapadu. Prema mišljenjima nekih istoričara, Hitlerovi ostaci prebačeni su na vojno groblje u Magdeburgu, a zatim su 1970. bačeni u kanalizaciju.
Raspad Sovjetskog Saveza omogućio je naučnicima da ustanove ono što se danas smatra istinom o Hitlerovim ostacima. Hitlerova čeljust i gornji dio lobanje tek su nedavno pronađeni u tajnim arhivama u Moskvi, a 2000. godine su bili i izloženi.
Objava Hitlerove smrti, koja je nemačkoj javnosti prestavljena kao da je ubijen u borbi, izazvala je pad otpora Vermahta. General Helmut Vajdling, zapovednik Berlinskog garnizona, položio je 2. maja oružje.
Samo nekoliko fanatika režima - SS-ovci i nacistički militanti - nastavili su sa sporadičnim otporom savezničkim vojnicima; na području bivše Jugoslavije, ostaci nemačke vojske i kvislinzi pružali su otpor sve do 15. maja.
