Izvor: Politika, 11.Apr.2010, 00:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prava glumica tek pred decom
Milena Vasić je godinama radila u pozorištu, snimala filmove i televizijske serije, ipak tek kada se pojavila u predstavi „Besna glista” u Pozorištancetu „Puž” sin joj je rekao da je postigla nešto
Bila sam ćerka, bila sam sestra, bila sam ljubavnica, bila sam žena, supruga, bila sam majka ćerke i bila sam majka sina... Čitajući ove redove u jednoj divnoj knjizi Izabele Aljende, glumica Milena Vasić je prepoznala sebe. Uskoro puni (samo) trideset dve godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a već je sve to prošla.
– Govorili su mi da sam požurila i da je nezgodno biti glumica i majka. Kad gledam studentkinje koje upravo završavaju Akademiju, pomislim kako stvarno ne bi valjalo da u tom trenutku ostanu trudne. Ali, sebe sam mogla da vidim i u toj ulozi. Materinstvo mi nije predstavljalo opterećenje, niti me je omelo u karijeri. Moj sin je imao 10 meseci, još sam ga dojila kad sam dobila novi angažman. Tih nekoliko sati koliko sam bila vezana za pozorište uvek je neko mogao da uskoči da ga pričuva. Žao mi je jedino što uveče, kad su predstave, nisam uvek sa njima da im pročitam priču da bi oni blaženo utonuli u san. Ali, Nikola sada ima devet, a Lana pet godina i mogu to da razumeju – kaže Milena spokojno i zadovoljno, jer je po njenom mišljenju na vreme završila fakultet, zaposlila se i tek onda se udala i rodila decu.
Nespojivi žanrovi, različiti karakteri
Karijeru je gradila korak, po korak.
– Moj prelazak sa fakulteta u profesionalni svet glume bio je lak. Na trećoj godini reditelj mi je dodelio prvu ulogu u „Ateljeu 212”. Tu predstavu video je Jug Radivojević i pozvao me da igram Koštanu u mom matičnom Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Taj princip bi trebalo da bude zlatno pravilo u glumi. Da tvoj rad bude preporuka za sledeći – ističe glumica.
Milenina profesionalna biografija bogata je, plodna i impresivna, čini se isto koliko i životna. Igrala je u predstavama nespojivih žanrova i tumačila likove potpuno različitih karaktera. Mada je ostala upamćena i kao najmlađa glumica koja je igrala gospođu ministarku u istoimenoj Nušićevoj komediji, kaže da je „Koštana” ipak prekretnica u njenoj karijeri.
– Predstava je imala vrlo specifičnu sudbinu. Ali, za mene je dobro što sam na početku karijere shvatila da nešto što je opravdalo svoju veličinu ne mora da bude i prihvaćeno od establišmenta i pozorišnog „krema” – objašnjava slikovito naša sagovornica koja je u ulozi Koštane pokazala upečatljiv glumački talenat, scenski šarm i temperament, i zavidne pevačke i igračke sposobnosti.
Mada ju je ta činjenica gurnula na neki drugi kolosek, Milenina karijera ipak se prilično razgranala.
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u melodrami po romanu Laze Lazarevića, usledila je uloga patrijarhalne sestre Evice, introvertne žene pune emocija. Voli, kaže, tu ulogu, jer celo gledalište diše sa njom. To oseti u trenutku tišine, kad čuje uzdah, šmrc ili neki tihi komentar.
U Pozorištu na Terazijama glumi neuhvatljivu lepoticu Radu u mjuziklu „Cigani lete u nebo”. U maju će biti sto pedeseto izvođenje predstave, a i dalje je puna sala i traži se karta više. Iz repertoara takođe izdvaja i ulogu gostioničarke u Kafkinom „Zamku”, predstavi koja daje drugačiji pogled na pozorište.
A, onda, na to, kao relaksacija, dođe predstava „Besna glista” u Pozorištancetu „Puž”.
– Kad sam prihvatila tu ulogu, moj sin je rekao: „Sad si prava glumica” – s ponosom ističe naša sagovornica.
Kuća za maštanje
Ove godine navršava se deset godina kako se profesionalno bavi glumom. Ali, Milena je odavno znala da je to njen izbor. Tačno se seća trenutaka kada je poželela da postane glumica.
– Svaki letnji i zimski raspust provodila sam u Cavtatu, kod svog ujaka, čuvenog stomatologa dr Zlopaše. U njegovoj ordinaciji sređivali su zube i političari, i predsednici republika i sve zvezde eks-Jugoslavije. Ujakova kuća uvek je bila puna ljudi, i dece naravno. Samo iz najuže familije nas sedmoro. Njegove dve ćerke i sin, dva sina od drugog ujaka i moja sestra Andrijana i ja. Tamo smo imali divne uslove za maštanje. Prelepu baštu, a još lepše potkrovlje. U tom čarobnom prostoru smišljali smo svakojake igre i predstave. Najčešće smo se presvlačili, pevali i imitirali, a brat nas je snimao kamerom – kaže, prisećajući se sa radošću i karnevala koji su takođe uticali na njeno opredeljenje da se bavi glumom.
– Pošto sam se rodila u Beogradu i tu išla u redovnu školu, muzičku školu, na časove engleskog, rekreativno se bavila sportom i imala još milion drugih obaveza, čitave godine sam živela za taj trenutak slobode u Cavtatu kada sam se i sama, sa posebnim uživanjem, kostimirala – seća se.
Milena je zadovoljna onim što je do sada postigla. Pred njom je svakako još mnogo planova, ali, ono što, osim dobrog zdravlja, želi sebi, i svojoj deci u budućnosti, nisu ni slava, ni bogatstvo.
– To su prolazne vrednosti. Na žalost, danas se ne može bez novca. Lepo je imati pare, da ne misliš na njih. Volim da radim i da zaradim da bih to s decom mogla da potrošim. Prošle godine u ovo vreme bila sam sa njima u Egiptu. Dopalo im se i stalno me pitaju kada ćemo opet.
Eto, možda je to jedna konkretna želja: da uskoro opet realizujemo neko lepo putovanje gde ćemo uživati.
Čeka film
Milenu smo mogli da zapazimo na svim medijima. Najviše je ima na „daskama koje život znače” svakom glumcu. Pojavila se i u televizijskim serijama „Bela lađa”, „Jesen stiže, dunjo moja” i „Sva ta ravnica”.
– Televizija je najmoćniji medij. Kad te ima na televiziji, ti si glumac, do tada ljudi ne znaju za tebe. To je razumljivo, ne možeš se anonimno baviti glumom – smatra ona.
Budući da se dosad pojavila samo u filmu „Konji vrani”, u režiji Ljubiše Samardžića, mašta o novoj ulozi i veruje da se tu kriju njeni potencijali.
Snimanje reklama po njenom mišljenju je mač sa dve oštrice.
– Reklame su jedan vitamin, kratak posao, a lep honorar. Ali, mislim da osim novca, reklama ne donosi ništa mnogo dobro glumcu. Najbolje je snimati ih za inostrana tržišta. Dobiješ parice, a niko te ne vidi. Jednom sam nešto uradila za mađarski kanal, međutim, ni tad nisam uspela da se sakrijem, neko me je „upecao”.
Voli vesele boje
Svojim originalnim, atraktivnim stajlingom Milena često ume da šokira prisutne. Trenutno je u fazi kada ne nosi pantalone, već isključivo suknje i haljine. Nije važno kakav je model, samo da su veselih i jarkih boja, recimo roze, ljubičaste, plave... koje oslikavaju, pa čak i pojačavaju njen temperament. U braon i bež se, kaže, čudno oseća.
Muško – ženski odnosi
U pozorišnom stvaralaštvu, ali i privatno, najviše je interesuju muško – ženski odnosi. Na tu temu, pod naslovom „Majko, šta sam sve mogla da budem”, napisala je i rad sa kojim je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti.
– Muškarac i žena su dva različita sveta. Recimo, ako nedeljom igraju fudbal sa drugovima, oni zaista samo igraju fudbal i tada ne vide ništa osim lopte. A, žene odmah misle – aha, to je samo izgovor... U toj „smrtonosnoj motoristici” žene stradaju, umesto da se i same okrenu svojim potrebama. Oni će pre to moći da shvate i neće nas zbog toga manje voleti, naprotiv. Sada kad imam i sina, i ćerku, lakše mogu da spoznam tu razliku – kaže Milena.
Dana Stanković
[objavljeno: 11/04/2010.]
