Izvor: Story, 09.Jan.2016, 14:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povod za radost
Mnogi ljudi ne vole praznike jer se tada loše osećaju, nemaju s kim da provedu dane pre i posle Nove godine, ali uz pomoć naše stručne saradnice saznajte kako da početak 2016. provedete s osmehom na licu
Foto: Shutterstock, Profimedia
Piše: Milica Zarin,
psihoterapeut
zarin.milica@gmail.com
Svuda u svetu postoji tradicija proslavljanja specifičnih, opštih datuma koje nazivamo praznici. Oni su deo civilizacijske tekovine i ideologije >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << različitih naroda. Ipak, svrha proslavljanja praznika uvek je univerzalna – okupljanje ljudi, pojačavanje osećanja pripadnosti, povezanosti, stvaranje dobrog raspoloženja. Kraj jedne i početak sledeće godine u našoj kulturi obiluje slavama i praznicima. To su povodi da se porodice sretnu, ispričaju, razmene doživljaje iz prethodne godine. To su prilike kada svoje dragoceno vreme delimo sa bliskim i bitnim osobama, bez žurbe, stresa i gledanja na sat.
TRADICIONALNI OBIČAJI
Obično takva okupljanja ne možemo zamisliti bez hrane i pića, ali ipak treba da imamo na umu da su to sporedne stvari koje treba samo da upotpune prijatnu atmosferu. Ono što je ključno jesu skladni odnosi, prijatni i opuštajući razgovori, razumevanje koje treba da pokažemo prema svojim bližnjima, podrška i sve što može da bude korisno da nam taj dan slavlja ostane u lepom sećanju. Dakle suština okupljanja jeste u negovanju međuljudskih odnosa, u prijatnoj atmosferi i dobrom raspoloženju.
Iako su proslave i slavlja zamišljeni kao radosni i srećni događaji, nekim ljudima su okidači za tugu, bezvoljnost, apatiju i loše raspoloženje. Mnogi psiholozi bavili su se proučavanjem ove pojave i u svojim istraživanjima potvrdili da se za vreme praznika i godišnjih odmora povećava broj emocionalnih poremećaja. Dakle, slobodno vreme i praznici sami po sebi neće nam doneti sreću i zadovoljstvo. Ključan faktor smo mi sami i način na koji ćemo osmisliti da iskoristimo slobodno vreme.
LIČNO ANGAŽOVANJE
Pasivno i stihijsko prepuštanje kolotečini i prihvatanje obrazaca koji nam ne prijaju, samo će produbiti nezadovoljstvo i emocionalnu patnju. Retko kad se stvari same od sebe menjaju, pa je potrebno naše lično, makar i minimalno, angažovanje. Ako izaberemo da aktivno učestvujemo u kreiranju svog slobodnog vremena, otvoriće nam se mnoge opcije koje do sada nismo primećivali. Daćemo sebi odgovore o tome šta nas čini srećnim i na koji način ćemo probuditi životnu radost u sebi. Kakav je osećaj kada sam zadovoljan i ispunjen? Kako bih to mogao da ostvarim? U čijem društvu? U kakvom okruženju? Šta mi je sve potrebno, a mogu to da obezbedim i finansijski i emocionalno? Kako mogu sam sebi da pomognem da bih se osećao dobro? Ovakva i slična pitanja mogu nas naterati da osmislimo vreme dokolice i aktivno učestvujemo u slobodnim aktivnostima. Pasivan odmor i pasivno provođenje slobodnog vremena tokom praznika, ne donosi nam mnogo zadovoljstva, samo bežanje iz neprijatnosti. S druge strane, aktivan odnos prema slobodnom vremenu zahteva ulaganje napora, truda i energije, a to neminovno vodi ka zadovoljstvu.
SAMI SMO KROJAČI SVOJE SUDBINE
U svakom slučaju, dobro je razbiti neke stare obrasce ponašanja i osmisliti predstojeće praznike, ali tako da ih zapamtite po nečemu neobičnom. Pozovite starog prijatelja kog odavno niste čuli, okupite društvo za koje nikada nemate vremena, pomozite i preuzmite deo obaveza oko organizacije slavlja, pozovite devojku za koju mislite da nema šanse da prihvati vaš poziv za kafu, (ako ne prihvati, pozovite sledeću), pozovite dečka koji nikako da vas pozove na sastanak, pomozite nekome na bilo koji način, učinite neko humano delo…Mnogo je mogućnosti i načina da sa malo volje i energije učinite sebe i druge srećnim i sami kreirate radost tokom predstojećih praznika. Pustite mašti na volju, za trenutak zaboravite da ste ozbiljni, odrasli i setite se čemu ste se radovali tokom praznika kad ste bili dete. Dozvolite detetu u sebi da se raduje sitnicama i stvarima za koje sad mislite da su gluposti. Prisetite se svega o čemu ste nekad maštali i svega što vam je donosilo radost tokom praznika. To malo dete još je deo vas i to maštanje ne može niko da vam oduzme. Mnogo je razloga za radost, samo treba da ih vidite.
Priredila: Ksenija Konić
Izvor: Story.rs
