Izvor: Politika, 12.Apr.2014, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Postavila svetski rekord spasavajući kolegu
Rekorderka u ronjenju priča o uspehu u Sibiru i „čudu” jezera, radu sa Žakom Kustoom na brodu „Kalipso”, ulasku u društvo kome predsedava Vladimir Putin, braku ali ne na silu...
Božana Ostojić (48) po obrazovanju je ekonomista, po izgledu „morska sirena”, a po opredeljenju ronilac i vlasnik firme koja se bavi prodajom robe za vodu – od kupaćih kostima do najmodernijih jahti.
Njen najveći poslovni uspeh je rad na brodu „Kalipso” uz čuvenog istraživača >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mora Žaka Kustoa, a sportski – obaranje niza svetskih rekorda u ronjenju.
Najsvežiji primer:u jezeru Labinkir u Sibiru, 6. marta,spustila se u opremi na 60 metara dubine. Spoljna temperatura je bila minus 65 stepeni Celzijusa, a u vodi plus 0,5.
Ko vas je vodio u Sibir?
Svetska ronilačka federacija, Rusko geografsko društvo i TV snimatelji „Diskaverija”. Ekspedicija je imala tri cilja: obaranje svetskog rekorda u dubini ronjenja u najhladnijoj vodi, zatim su ruski biolozi uzimali uzorke vode, jer je jezero, po mnogo čemu, specifično o čemu je engleska TV ekipa snimala film, kao i o „čudu” u jezeru, koje je, po tom mitu, napadalo ljude i životinje.
I šta ste pronašli?
U jezeru ima normalne vegetacije i velikih riba, ali ne i tragova koji bi ukazali da postoji čudovište. „Čudo” koje smo mi osetili je neshvatljiva hladnoća oko jezera koja je povremeno bila najniža na planeti: minus 78,5 stepeni Celzijusa.
Kako ste ušli u vodu?
U ovim uslovima muški članovi ekipe su pet sati u ledu na jezeru, debelom dva metra, kopali rupu dva sa dva metra da bi ronioci mogli da uđu u vodu. To mi je bila najveća avantura u životu.
Dokle ste stigli?
Do 60 metra dubine, kao i muškarci. Sad sam prva žena na svetu koja je u ovim uslovima stigla do rekordne dubine. Međutim, pravilo je da rekord mora da se najavi da bi bio priznat, a ja to nisam učinila, jer nisam znala da ću biti uključena u ovu ekspediciju.
I šta će sad biti?
Pošto sam se dokazala u ovom ronjenju primljena sam u tim koji će u decembru poći na Arktik, u rusku polarnu stanicu, gde ću, i zvanično, oboriti svetski rekord. I to nije sve. Zbog onoga što sam ovoga puta učinila primljena sam u Rusko geografsko društvo koje je osnovano 1845, a sadašnji predsednik mu je Vladimir Putin. Verujem da ću uskoro upoznati mog predsednika Putina.
Koje svoje rekorde posebno pamtite?
Dva po svemu posebna. Prvi u Crvenom moru kad sam se, sticajem okolnosti, sa maskom i flašom kiseonika spustila na rekordnih 127,8 metara. Kažem „sticajem okolnosti” zato što sam taj rekord ostvarila spasavajući kolegu koji je upao u „azotnu narkozu”, to jest u besvesno stanje i počeo da tone.
Šta ste učinili?
Uprkos ličnoj opasnosti stigla sam ga, uhvatila i izvukla iz vode. I pri tom sam ostvarila rekord. A drugi put sam, na Jukatanu, u Meksičkom zalivu, gnjurila u pećinama punim vode bez mogućnosti vertikalnog izlaska. Tu sam ronila u svakom pokušaju po dva kilometra, a kad se sve sabere – 92 kilometra. Ovo je upisano i u Ginisovu knjigu rekorda.
Šta vas tera u tom smeru?
Mnogo volim vodu. To ne mogu racionalno da objasnim. Jednostavno, rođena sam sa tim afinitetom. Škorpija sam u horoskopu, a to je vodeni znak. Mene su opčinili i filmovi Žaka Kustoa. Njegov „Svet tišine” je bio moj motiv.
Kad ste upoznali Kustoa?
U Parizu 1989, a potom smo krenuli na Dunavsku regatu, pa smo, uz male prekide, bili zajedno do njegove smrti na krstarenju u Južnoj Africi 1996.
Kakav je Kusto bio čovek?
Poseban po svemu. Jedan je od onih za koje se kaže da su, po svemu što čine, neponovljivi. Rođen je 1908. u okolini Bordoa. Bio je zaljubljenik u more i u sve što ono krije. Bila sam jedina žena na njegovom brodu „Kalipso”. Međusobno smo se veoma poštovali i iskreno obožavali.
Kako ste ušli u svet jahti?
Oduvek sam volela sve da probam da bih upoznala sebe na najdirektniji način, ličnim iskustvom. Jednog dana, pre petnaestak godina, u avionu za Singapurupoznala sam italijanskog brodograditelja Marčela Mađija iz Ankone. Bili smo sedam godina zajedno. Bila je to prava mediteranska romansa dvoje mladih ljudi. Oboje smo voleli more, sunce, svoje poslove, našu kuću u Manumi, malom mestu pored Ankone, i strastveno jedno drugo.
I šta se dogodilo?
Ja sam za njega bila otvorena knjiga, a on to nije mogao da bude za mene zbog njegovog tradicionalnog odnosa s porodicom, pre svih, s majkom i načina na koji Italijani doživljavaju i gradiraju svoje emocije: majka, automobil, klub, pa sve ostalo.
Šta ste želeli?
Naš brak. Ali, ne na silu ni na bilo koji način. Trudnoćom, na primer. Tada bih mrzela sebe. Pre toga sam mislila da je sve moguće ako ima ljubavi, ali tada sam shvatila da to nije baš tako. Jer, nekad ljubav nije dovoljna za opstanak veze. I vratila sam se u Beograd uprkos njegovoj ljutnji. On sad ima ženu i dvoje dece, a ja svoju novu ljubav koju čuvam na najlepši način, jer ne mogu da zamislim život bez ljubavi. Doduše, vidim se, ponekad, s Maćijem, prijateljski, na sajmovima nautike.
Da li je neko iz Srbije kupio Maćijevu jahtu?
Miodrag Kostić, odavno. Naši milioneri izbegavaju tu „reklamu” i uzgredne priče, pa istu takvu jahtu pre kupe u Hrvatskoj za veće pare i veći porez. Kupci tako čuvaju miran san, a Srbija ostaje bez poreza na promet.
-----------------------------------------------------------
Ratovi će se voditi zbog čiste vode, a ne zbog nafte
O čemu je posebno brinuo Žak Kusto?
O čistoći mora. Mesec dana pre njegove smrti bili smo na Uneskovoj ekološkoj konferenciji posvećenoj čistom moru. Toliko je bio opsednut morem da je, zbog činjenice da je 70 odsto Zemljine kugle voda, govorio da bi našu planetu trebalo da zovemo Voda, a ne Zemlja. Boreći se za čistu vodu tvrdio je da će se novi ratovi voditi zbog nje, a ne zbog nafte.
Slavko Trošelj
objavljeno: 13.04.2014
