Izvor: Glas javnosti, 09.Jan.2009, 07:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poslednji gajdaš

Inženjer Milija Radivojević (67) iz Požarevca već decenijama od zaborava čuva stari, pomalo zaboravljeni instrument, svira gajde i neguje iskonski srpski zvuk. Nekada davno su, setno kazuje Milija, gajde razbijale pastirsku samoću, kratile noći, ljubovale, samovale i žalovale. Kroz njih su govorili šapati livada i šuma, samoća pastira, radost života, žal za mladošću...

- Gajde su ti instrument samotnjaka - priča Radivojević, inače rođen u Medveđi, na jugu Srbije, u >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << kojoj je strast prema ovom instrumentu prvi put i osetio.

- Sa gajdama se družim 50 godina, još iz rodnog mesta, i nikada ih nisam i ne bih ih ostavio. Volim od malena prstima da prebirem po žicama. Kad su slave, kao domaćin sviram svojim gostima, ali idem i na kulturne manifestacije, na kojima sam i mnoga priznanja dobio. Ipak, aplauz mi je prava i najdraža nagrada - pripoveda Milija, ističući da napamet zna oko 1.000 pesama i oko 800 srpskih zdravica, koje peva uz gajde i tamburu.

Gajde, objašnjava Radivojević, imaju mešinu od jagnjeće ili jareće kože, potom sviralu, rog i drveni burdon. Gajdaši su nekad svirali i na svadbama i sahranama, prelima i poselima. Danas ih u Srbiji ima toliko da se na prste mogu izbrojati.

Sam zvuk gajdi vodi duboko u prošlost, u zadnje repove korena naroda. Veoma dragoceno je to što kod nas još postoje i danas se prave tipovi gajdi koje su svirali i naši preci. Mešina se pravi od kože jareta ili jagnjeta, koja se zatim suši, potapa u krečanu vodu i tako impregnira.

- Deo sa krznom okreće se unutra, da drži vlagu i toplotu. Gajdenica ili svirala daje zvuk, ima rupe gde svirač prebira prstima i kroji melodiju sa ukrasima. Pisak se pravi do zove i nalazi se u spoju između mešine i gajdenice. Vibracijom njegovog jezička dobija se zvuk. Na saborima gajdaš bi obično stajao u sredini kola i svirao, dok bi se kolo vilo oko njega. On bi se, pak, okretao licem čas jednima čas drugima, pokazujući svoje uživanje i merak - objašnjava gajdaš, koji je dosad učestvovao na više od dve stotine sabora - na Homoljskim motivima u Kučevu, saborima narodnog stvaralaštva u Zaječaru, Petrovcu na Mlavi... Svirao je i na dvoru Karađorđevića.

Nastavak na Glas javnosti...