Izvor: B92, 31.Dec.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porasla cena "bronzanom Titu"
Užice -- Zaposleni u preduzeću Sinma ovih dana trljaju ruke, jer oni čuvaju odlivak srušenog spomenika Titu u Kumrovcu.
U preduzeću za sekundarne sirovine nadaju se dobroj trgovini, posle vesti iz Hrvatske da je srušen spomenik Josipu Brozu - Titu, rad akademskog vajara Antuna Augustinčića. Užičani, naime, u magacinu svog otpada čuvaju odlivak maršalovog spomenika, koji je identičan onom u Kumrovcu.
Užičani očekuju poziv iz Kumrovca jer, kako kažu, mnogo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se više isplati kupiti originalan spomenik Josipu Brozu, nego ga ponovo praviti ili popravljati.
Sudbina tog spomenika je i pre bila interesantna. On je 1971. godine, neposredno pred Titov dolazak u Rudo, u današnjoj Republici Srpskoj, postavljen u holu Muzeja Prvoj proleterskoj brigadi u tom mestu. Tu se nalazio sve do 1992. godine, kada su, prema rečima tadašnjeg predsednika Skupštine opštine Vojislava Topalovića, zaposleni u Muzeju rešili da ga prodaju i sebi obezbede plate za punih šest meseci.
Topalović kaže da je početkom rata tadašnja JNA prestala da finansira Muzej u Rudom, pa je "bronzani Tito" prodat otpadu Sinma u Užicu. U vreme opšte ratne euforije, Ruđani su Titov spomenik, težak oko 400 kilograma, "transportovali" na volovskoj zaprezi do Priboja, odakle je prebačen na stovarište Sinme u Užicu.
Bez obzira što je Muzej u Rudom ostao bez Titovog spomenika, tadašnja vlast je odlučila da u potpunosti sačuva muzejsku postavku, a u njegovim prostorijama i danas se priređuju svečanosti povodom ispraćaja regruta u Vojsku Republike Srpske.
Za kupovinu "bronzanog Tita" bili su zainteresovani i strani kolekcionari. Prema rečima bivšeg direktora Sinme iz Užica, Vučka Pećinara, najviše se raspitivao za maršalov spomenik njegov unuk Joško Broz, sin Žarka Broza. Pećinar tvrdi da rukovodstvo užičkog otpada nije želelo da proda spomenik, smatrajući ga velikom umetničkom vrednošću i kulturnim spomenikom novije istorije. On kaže da je tako Jošku Brozu ponuđena cena od 50.000 evra, na šta Broz junior ipak nije mogao da pristane.
U to vreme pojavio se, preko svojih posrednika, i jedan biznismen iz Amerike, koji je nudio hrpu zelenih novčanica, ali su se Užičani "izvukli", slagavši da je spomenik već obećan drugoj mušteriji.
U međuvremenu je došlo i do promene vlasničkih odnosa u užičkoj firmi, pa je novo rukovodstvo Sinme već izrazilo želju da proda "maršala". Među otpadom u podrumu, pored Titovog spomenika, u Sinmi se nalaze i bronzana poprsja maršalovih saboraca - Moše Pijada, Koče Popovića, Aleksandra Rankovića, Milovana Đilasa, Edvarda Kardelja i mnogih drugih.
