Izvor: Politika, 07.Mar.2012, 23:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Položaj Meseca kriv za potapanje Titanika
Nova studija o uzrocima brodoloma navodi da se zbog velike plime mnogo više leda nego inače odvojilo sa Grenlanda
Manje od mesec dana od stogodišnjice najpoznatije morske katastrofe u modernoj istoriji, naučnici donose sasvim novu teoriju o potonuću broda Titanik. Svi koji su gledali film o ovom događaju ili su o tome slušali na časovima istorije znaju da je prekookeansko plovilo udarilo u santu leda posle čega je završilo pod vodom Atlantskog okeana. I u najnovijoj teoriji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o tragediji koja je odnela 1.517 žrtava ne osporava se sudar sa ledenom stenom, ali se navodi da je jedan izuzetno redak položaj Sunca, Meseca i Zemlje doprineo da se led nađe na liniji kojom je brod plovio od Sauthemptona do Njujorka.
Fizičar sa Univerziteta Teksas Donald Olson, koji je sa timom kolega ispitivao uticaj Meseca, kaže da sante poput one u koju je brod udario obično ostaju u vodama oko Labradora i Njufaundlenda i da ne nastavljaju kretanje ka jugu dok se dovoljno ne otope ili dok ih plima ne pokrene.
Kako se onda dogodilo da led otplovi toliko daleko i da se nađe na putanji broda?
Olson navodi da se izuzetno retko dešava to što se dogodilo 4. januara 1912. kada su se Sunce i Mesec našli u položaju koji pojačava gravitacioni pritisak na našu planetu što izaziva plime veće od prosečnih. U isto vreme, Mesec je tada bio najbliži Zemlji (bliži nego ikada za 1400 godina), a povrh svega, dan pre toga Zemlja je bila najbliža Suncu u toj godini. Takav položaj nebeskih tela ima veliki uticaj na okeane, kaže Olson i dodaje da je to moglo da izazove plimu toliko veliku da se mnogo više leda odvoji od Grenlanda nego što je uobičajeno. Sante su se, plivajući ka jugu, našle na trasi Titanika izmenjenoj baš zbog opasnosti od leda.
Istraživače je još od potonuća zbunjivalo to što kapetan Edvard Smit nije poštovao prethodna upozorenja da je led u blizini putanje kojom se Titanik kreće iako je reč o veoma iskusnom i pouzdanom moreplovcu kojem je premijerno putovanje tada najvećeg broda i povereno zbog stručnosti. Ova studija mogla bi, tek posle sto godina, da bude i opravdanje za kapetana Smita, jer nije imao razloga da veruje da su sante na koje je naišao toliko velike i brojne kao što se ispostavilo, navodi Olson, a prenosi Rojters.
A. M.
----------------------------------------------
Izložba o Titaniku u Muzeju Nacionalne geografije
Povodom stogodišnjice potonuća Titanika, 29. marta u Muzeju Nacionalne geografije u Vašingtonu biće otvorena izložba „Titanik: 100 godina opsesije”. Osnovu postavke čine radovi Roberta Balarda, jednog od vođa tima koji je otkrio olupine broda 1985, i Džejmsa Kamerona, reditelja filma „Titanik” koji će ponovo biti prikazivan u bioskopima, i to u 3D.
Izložba će prikazivati razvoj i inženjering broda, kao i prednosti koje je imao. Posetioci će moći da vide i detaljne razmere broda i rekonstruisanu radio-sobu, kao i replike i rekvizite iz filma.
Tanjug
objavljeno: 08.03.2012.
