Izvor: Politika, 10.Dec.2014, 09:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pola veka „Bazara”
U časopisu koji je preživeo tri države više nema krojnih listova, ali su teme kojima se bavi da bi ženama ulepšao i olakšao život uglavnom iste
Bogata arhiva časopisa koji izlazi 50 godina nudi obilje argumenata i onima koji tvrde da je nekada sve bilo drugačije i onima koji kažu da se stvari suštinski nisu mnogo promenile. Sedamdesetih i osamdesetih čitateljke su šile najlepše haljine po čuvenim šnitovima iz „Bazara”. Danas žene slabo šiju, pa nema ni krojnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << listova, ali teme kojima se bavi ovaj list da bi ženama ulepšao i olakšao život u načelu su iste: kako živeti u skladu sa trenutkom, sačuvati lepotu i zdravlje i zaviriti preko sjajnih listova u neke egzotične, nedostižne kutke i tuđe živote.
Petnaestog decembra navršava se pola veka od izlaska prvog „Bazara”, sa Milenom Dravić na naslovnoj strani. Najnoviji, 1293. broj, izašao je prošlog petka da obeleži ovaj jubilej. U modnom editorijalu su kreacije domaćih dizajnera i manekeni koje su hodale domaćim i svetskim pistama. Objavljen je i dodatak sa najlepšim naslovnim stranama. Na njima su javne ličnosti ili manekenke, ponekad fotografisane na način koji je u tadašnjoj Jugoslaviji svakako bio avangardan. Prelistavanje starih brojeva pokazuje da nije bilo ni tabu tema, pa je još sedamdesetih godina „Bazar” imao priču o oženjenim homoseksualcima i o problemima transvestita.
Ivana Filipović, glavna i odgovorna urednica, kaže da su teme u suštini iste kao nekad i da je „srce” lista zadržano:
– „Bazar” je časopis koji se čita. Dosta polažemo na izbor sagovornika, imamo rampu za kič i šund. Postali smo tržište koje je previše žuto, živi od skandala i ljudi koji nemaju zanimanje. Želimo da forsiramo prave vrednosti i prave priče o ljudima. Ne bežimo ni od narodne muzike, ali je to uklopljeno u vrednosti koje negujemo. Proširili smo, takođe, segment kulture. Posle desetak godina, ponovo se traži da se „Bazar” ostavi ispod tezge, jer to nije slikovnica već časopis u kojem ima nešto da se pročita.
Zorica Mutavdžić, prva urednica, napisala je u knjizi „Beleške iz prošlog veka” koliki je izazov bio okupiti saradnike. Ipak, ime „Politike” otvaralo je sva vrata, pa i kod Aleksandra Joksimovića, tada najdarovitijeg modnog umetnika.
„Pošto su bila vremena oskudice, (a kad nisu kod nas), ’na divljaka’ smo čerupale strane modne časopise. Aca je stalno birao najbolje, najprihvatljivije modele. Došao je i Momo Kapor s beleškama jedne Ane”, napisala je prva urednica.
Kaporove priče su kasnije pretočene u knjigu.
Neda Todorović, koja je na čelo lista došla početkom osamdesetih, naglasila je da je „Bazar” kao jedini domaći ženski časopis koji je preživeo tri države bio i ostao prepoznatljiv domaći brend. Dodala je da su došli neki novi luksuzni časopisi, ali da su oni „mnogo bliži novčaniku nego srcu”, jer je uzor koji promovišu šopingholičarka.
Devedesete godine bile su novi izazov za „Bazar”.
„Kao uvređena dama, gledali smo da se ne uplićemo u folk parade, nove heroje sa pištoljima, zvezde političkog neba koje su se naglo pojavljivale i naglo nestajale. Nismo uvek u tome uspevali,” priznala je Milica Šibalić, urednica od 1990. do 2000. godine.
U prvoj deceniji 21. veka, kojoj je pečat dala Branka Jeremić Subota, ustanovljene su modna nagrada „Marija Kranjc” (po dugogodišnjoj modnoj urednici) i književna nagrada „Žensko pero”.
Novi vizuelni identitet, uz povratak tradicionalnim vrednostima, započela je Zorica Karanović, a nastavila Ivana Filipović. Komentari starih čitalaca i onih koji su se vratili „Bazaru” veoma su pozitivni, osim što ponekad prigovore zbog mnoštva reklama.
– Situacija jeste teška, kriza je, ali hajde da mi ne stavljamo na sve načine do znanja da je tako. Hajde da pokažemo ženama kako mogu da izgledaju svetski i sa malo novca. Vi nećete u „Bazaru” videti skupe svetske brendove, ali možete da vidite modu koja je domaća, ali liči na tu stranu – ističe aktuelna urednica.
J. Kavaja
objavljeno: 10.12.2014.
