Izvor: Politika, 22.Maj.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pokraj šporeta još kao devojčica
Živadinka Čajić iz Brusa je do sada skuvala na stotine starih jela iz potkopaoničkog kraja i za mnoge osvojila nagrade na takmičenjima
Pita sa borovnicama se prvo našla na stolu porodice Čajić iz Brusa. Mada je i mnoštvo drugih jela koje je Živadinka pripremila, na način svoje majke Leposave i kasnije svekrve Koviljke, prvo isprobala kod kuće a onda spremila za takmičenja narodnih i zaboravljenih specijaliteta. Nana Koviljka je 1925. pohađala Domaćičku školu u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Aleksandrovcu, dakle, znanja i iskustva na pretek. Zato Živadinka kao od šale pravi mirisne hlebove, kasapski đuveč, štrudlu sa sirom, posni gulaš sa šampinjonima, starinski kolač bokčalučić, ružice sa salom i orasima. Nagrade na takmičenjima došle su kasnije kao i pisanje knjige recepata „Tradicionalna jela Brusa i potkopaoničkih sela”. Mada, kada razgovarate sa ovom vrednom ženom, ponajmanje očekujete da kaže – da je po zanimanju časovničar. Majstorski kuva, a u dušu poznaje satove, za šta je „kriv” suprug Srba.
– Osnovnu školu sam završila u rodnim Zlatarima, ali sam vrlo rano počela da pomažem majci i čuvam mlađeg brata i sestru, nadgledam pristavljeni ručak ili hleb koji se peče. Majka je sav posao u polju i vinogradu obavljala sama jer je otac Budimir radio u opštini kao delovođa – seća se Živadinka.
Po završetku osmogodišnje škole 1962. godine upisala je gimnaziju u Brusu, bile su to prve generacije gimnazijalaca u Brusu. Desila se tu i ljubav sa mladićem iz komšijske kuće. On, Srba, radio je kao precizni mehaničar, časovničar i graver i tu se krije razlog što je Živadinka posle rođenja sinova Nebojše i Ivice počela da se bavi sajdžijskim zanatom.
– Imala sam želju da pokušam. Dok je svekrva, naša nana, čuvala decu, ja sam pored muža učila o satovima, rezervnim delovima, njihovim nazivima. Brzo sam ušla u suštinu svega, rasklapala, sklapala, kad ih popravim, vratim im život – seća se.
Pošto je savladala zanat i bila sigurna da može samostalno da radi, stekla je kvalifikaciju za časovničara i od tada vodi radnju koja se nalazi u ulici Bratislava Petrovića u Brusu. Ide na sajmove, putuje u inostranstvo da nabavi rezervne delove i u slobodnom vremenu – kuva, mesi, ide na takmičenja i ima pozamašnu kolekciju priznanja, diploma, nagrada. Sa republičkog takmičenja „Zlatne ruke Srbije” za osvojena prva mesta donela je desetak pehara za pripremu tradicionalnih jela Srbije, mada je volela da svoje specijalitete pokaže i na priredbama posvećenim zdravoj hrani, zaboravljenim jelima... Gostovala je na televiziji, kuvala pred kamerama.
– Moj prvi zapaženi nastup bio je 1996. i 1997. godine kada je Kulturni centar Brus organizovao izložbu zdrave hrane našeg podneblja kao i izložbu ručnih radova – ističe Živadinka Čajić, a onda ređa takmičenja, sabore, sajmove turizma, smotre, gradove, sela, uvek pominjući i druge žene s kojima se pojavila.
U međuvremenu su sinovi porasli, stekli svoju porodicu, stariji Nebojša se iz zlatare u Majdanpeku vratio kući u Brus i otvorio svoju časovničarsko-zlatarsku radnju, oženjen je učiteljicom i ima ćerku i sina. Mlađi Ivica, elektrotehničar, takođe oženjen, otac dva dečaka, na Kopaoniku, na malom Karamanu drži bife „Skituljko”. I u njemu se služi već pomenuta pita sa borovnicama, koju Živadinka sprema po svom receptu. Zvuči možda malo neobično, ali desetočlana porodica Čajić živi pod istim krovom i podrška je iskusnoj Živadinki.
U ovom i sledećem broju „Magazina” objavljujemo recepte za pripremanje tradicionalnih bruskih jela i iz okolnih sela koja bi svakako mogla da se nađu na stolu sa srpskim specijalitetima.
Bela čorba od živinskog mesa
Komade živinskog mesa naliti hladnom vodom i staviti da se kuvaju. Kad provri, pokupiti penu da bi čorba bila bistra, dodati sitno iseckano povrće: glavicu crnog luka, dve šargarepe, jedan paškanat, jedan celer i peršunov koren, malo soli i začina. Kad je čorba kuvana, sipati kašiku brašna razmućenog sa vodom, još malo prokuvati, pa skloniti sa vatre da se prohladi. Umutiti jedno-dva žumanca sa malo mleka i sipati u čorbu, promešati i posuti sitno seckanim peršunovim listom.
Kuvani kelj u grnetu
Potrebno je: 2 kg kelja, 300 g mesnate slanine, dve glavice crnog luka, glavica belog luka, malo paradajza, aleva paprika, malo začina i tri krompira.
Listove kelja odvojiti, dobro oprati pod mlazom vode, krupno iseći i obariti u slanoj vodi sa malo sirćeta. Vodu u kojoj je kelj baren prosuti. U tiganju na malo masti ispržiti sitno seckanu slaninu i luk. Kad porumeni dodati paradajz, papriku i začin. U grne (zemljani lonac) staviti na dno malo zaprške, pa malo kelja, zatim malo krompira isečenog na kockice i tako redom dok se svi sastojci ne utroše. Po vrhu se stavi malo zaprške. Naliti vodom da ogrezne i staviti da se krčka na tihoj vatri.
Vukin cušpajz od dunja (recept iz 19. veka)
Potrebno je: pile, dve glavice crnog luka, glavica belog luka, dve šargarepe, koren celera, paškanata, 1,5 kg dunja, so, peršunov list i grančica bosiljka.
Pile iseći na parčiće, posoliti i staviti da se kuva sa šargarepom, celerom i paškanatom. Kada je meso kuvano, procediti i od polovine tečnosti zakuvati supu sa domaćim rezancima, a drugu polovinu upotrebiti za cušpajz. Na ulju ispržiti crni i beli luk, dodati kuvano meso i ispasiranu zelen, izmešati i naliti sa drugom polovinom tečnosti. Po potrebi dodati još vode. Kad provri, staviti očišćene dunje isečene na kriške. Ostaviti da se krčka na tihoj vatri. Kad dunje omekšaju, dodati soli po ukusu i staviti sitno seckan peršunov list, bosiljak i kašičicu šećera. Ovo jelo se spremalo u krajevima gde ima dosta dunja.
Kopaonički jardum
Po kazivanju Cane Jeličić, stare 95 godina (kuvar pisan 2006. godine), supruge Diska Jeličića, predratnog vlasnika velike strugare na Kopaoniku, ovo jelo spremale su žene na bačijama i donosile radnicima na strugari, za ručak. Bačije su bile na prostorima Jarma, Ciganske reke, Srebrnca i Raendare, a od brojnih stada nije se videla trava na pašnjacima.
Jelo se priprema od ovčijeg mleka tako što se u veliki sud (bakrač) sipa nekoliko litara mleka, posoli i stavi da se kuva, dok se ne zgusne kao kiselo mleko. Skloniti sa vatre i ostaviti da se hladi. Jesti hladno sa vrućom projom.
Popara
U šerpicu staviti da provri 5 dl vode, 2 dl mleka, malo masti, kašiku masti, kajmaka i malo soli. Kad provri, dodati isitnjen bajat hleb i neprestano mešati varjačom dok se ne skuva. Služiti sa sirom. Ova količina je dovoljna za dve osobe.
Salata od crnog luka
Poređati u pleh da se ispeče jedan-dva kilograma neočišćenog crnog luka. Kad luk odmekne, oljuštiti ga, cele glavice poređati u činiju, posoliti, staviti sirće i ulje, posuti sitno seckanim peršunovim lišćem i služiti kao salatu.
Šarena pita sa borovnicama
Potrebno je: 500 g kora, 500 g šećera, 250 g oraha, 500 g borovnica (mogu i višnje), 2 dl vode, 2 dl ulja, 2 kesice vanilin šećera i 50 g prezli.
Podeliti kore na dva dela. U četvrtast pleh ređati kore, svaku poprskati sa malo vode, ulja i mlevenih oraha. Kada je polovina kora poređana, staviti 500 g borovnica, posuti sa 200 g šećera, dve kesice vanilin šećera i 50 g prezli. Ređati drugu polovinu kora koje takođe prskamo vodom, uljem, šećerom i orasima. Na poslednje dve kore ne stavljati orahe, već ih poprskati vodom, uljem i sa malo šećera. Staviti pleh u zagrejanu rernu. Kad je pita gotova, ohladiti je i tek onda iseći na kockice i služiti.
[objavljeno: 23/05/2010]
