Izvor: Mondo, 14.Sep.2012, 02:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pogrešna dijagnoza utiče na lečenje limfoma
Rezultati globalne ankete sprovedene među pacijentima iz 17 zemalja ukazuju da je pogrešna dijagnoza još uvek česta kod limfoma, što utiče na blagovremeno i odgovarajuće lečenje te bolesti, rečeno je na povodom Svetskog dana borbe protiv limfoma, 15. septembra.
Guliver/Getty Images
Rezultati ovogodišnje ankete, kao i prethodnih godina, ukazuju da je nedovoljna informisanost i vrlo nizak nivo svesti javnosti o znacima i simptomima ove bolesti ključni problem, >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << rekla je predsednik Udruženja obolelih od limfoma (LIPA) Maja Kocić.
Ona je istakla da je u ovogodišnjoj anketi učestvovalo 1.606 pacijenata iz 51 udruženja iz 17 zemalja, a da su dobijeni rezultati više nego alarmantni.
"Učestale greške kod uspostavljanja dijagnoze, a sledstveno i neadekvatna terapija, kao i vreme potrebno da se dođe do tačne dijagnoze su ozbiljni problemi koji još muče zdravstvenu zajednicu kada se radi o pacijentima koji ispoljavaju simptome limfoma", podvukla je Kocić.
Ona je navela da je procenat onih koji su i pored izraženih simptoma koji ukazuju na limfom dobili odmah tačnu dijagnozu svega 19 odsto.
U prilog tome na konferenciji za novinare je govorila i hematolog Kliničkog centra Srbije dr Milena Todorović koja je ukazala da je najčešća netačna dijagnoza bila grip ili neka druga virusna infekcija, kožno oboljenje, alergija.
Todorović je kazala da je od pogrešno dijagnostikovanih čak 41 odsto njih dobilo terapiju za svoju dijagnozu dodajući da je potrebno vreme za tačnu dijagnozu kod 47 odsto anketiranih bilo četiri meseca nakon prvog javljanja lekaru, a 33 odsto je na tačnu dijagnozu čekalo duže od četiri meseca.
"Povećanje edukacije i svesti javnosti i zdravstvenih radnika je ključno kada se radi o složenom kanceru kao što je limfom", kaže dr Lori Sen, načelnik Agencije za ispitivanje kancera, grupa za limfome i profesor Univerziteta Britiš Kolumbia u Kanadi.
Doktorka Todorović je podsetila da je limfom, vrlo složen rak limfnih ćelija, peti najučestaliji malignitet na svetu i jedan od onih čija je incidenca u značajnom porastu.
Prema njenim rečima, u Srbiji se svakoga dana dijagnostikuju tri nova slučaja obolevanja od limfoma, a više od milion ljudi u svetu trenutno živi sa limfomom. Todorović je podsetila da postoje dva osnovna tipa limfoma Hočkin i Non-Hočkin limfom, kao i oko 45 podtipova ovih limfoma.
"Danas postoje savremene terapijske opcije uz pomoć kojih se limfom, ako se pravovremeno i tačno dijagnostikuje, može izlečiti, ali na žalost, vrlo često se ova bolest otkriva u poodmaklom stadijumu, jer ima nespecifične simptome", istakla je dr Todorović.
Ona je navela da su najčešći simptomi limfoma malaksalost, noćno znojenje, blago povišene temperature, uvećane bezbolne limfne žlezde (najčešće na vratu, pazuhu i preponama), stalno kašljucanje, gubitak daha, glavobolje, neobjašnjivi gubitak težine bez držanja dijete, svrab i osip po čitavom telu.
Svetski Dan borbe protiv limfoma, 15. septembar, je pokrenula Koalicija limfoma - svetska mreža koje okuplja 54 udruženja iz 40 različitih zemalja čitavog sveta, 2004. godine s ciljem da se poveća nivo svesti javnosti o limfomu i njegovim simptomima.
(Tanjug)
