Izvor: Politika, 24.Okt.2011, 01:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pogled u sopstveno zdravlje
Gotovo u svim državnim i privatnim zdravstvenim ustanovama postoji aparat za ultrazvuk, a ipak malo je poznato šta sve on može da pokaže i koliko često bi ga trebalo koristiti
Šta je, zapravo, ultrazvuk? Najčešće objašnjenje je da je to zvučni talas frekvencije iznad 20.000 kHz koji je za ljudsko uho nečujan. U medicini se praktikuje više od četvrt veka za pregled različitih organa, kao jednostavna, bezopasna, jeftina i pristupačna dijagnostička metoda. Može neograničeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se koristi tokom čitavog života budući da nisu otkrivena nikakva štetna dejstva koja bi ograničavala njegovu primenu, za razliku od metoda koje koriste jonizujuće zračenje.
Ultrazvučnom metodom pregledaju se i deca i zdrave osobe koje nemaju nikakve tegobe, naglašava dr Branko M. Rončević, specijalista kliničkog ultrazvuka. Zastupljena je i u takozvanom skriningu, organizovanom pregledu neke ciljno izabrane grupe. Nema štetnih bioloških efekata i zato se koristi kao dijagnostički alat i u trudnoći. U medicini je našao primenu za pregled trbušnih organa, za kontrolu bubrega i prostate, pregled štitaste, nadbubrežne žlezde i drugih. Primenjuje se i u ortopediji za pregled zglobova, mekih tkiva, mišića, ligamenata i povreda.
Ultrazvuk se takođe koristi i u oftalmologiji za posmatranje očnog sočiva i drugih struktura oka. Ograničeno se upotrebljava i u dijagnostici šupljih organa kao što su creva, želudac i pluća. U tim organima ultrazvučnim pregledom mogu da se uoče promene koje pobuđuju sumnju ali za konačnu dijagnozu potrebne su i druge vizuelizovane metode. Ukratko, ultrazvuk je metoda za pregled čitavog tela, osim koštanog tkiva.
Kristali grade sliku
Primena ultrazvuka u dijagnostici se obavlja ultrazvučnim aparatom koji se sastoji od sonde sa kristalima za slanje i primanje ultrazvučnih talasa i kompjuterskog sistema gde se oni prikupljaju i analiziraju. Na osnovu dobijenih podataka zvučni impuls se pretvara u sliku posmatranog organa u dve dimenzije, koja ima svoju dužinu i širinu kao i svaka fotografija koja se može posmatrati u nizu danas su u upotrebi i ultrazvučni aparati sa 3D i 4D tehnologijom koje su proširile dijagnostičke mogućnosti ultrazvuka, posebno u ginekologiji, ali i u nekim drugim grana medicine. ultrazvuk se upotrebljava za navođenje igle u biopsiji.
– Nastanak slike u 3D tehnologiji zasniva se na kombinaciji serijskih dvodimenzionalnih slika, pa se uz dužinu i širinu dobija i treća dimenzija, odnosno debljina posmatranog organa. Četvrta dimenzija omogućava da se neko tkivo ili organ posmatra u kretanju, slično nizu fotografija na filmu. Jasno se opaža kako beba plazi jezik, žmirka, pomera ručice. Osim ovih, od posebne važnosti su i druge informacije koje se odnose na razvoj ploda, posebno na anomalije – ističe naš sagovornik.
Za različite organe koriste se i različite sonde. Za pojedine preglede i dijagnostičke procedure koriste se endoskopske sonde, rektalne služe za pregled prostate, a ezofagijalna se postavlja kroz usta u jednjak da bi se dobio precizniji nalaz srca. Koristi se kada su o srcu nedostupne informacije preko grudnog koša ili je slika slaba zbog gojaznosti. Ultrazvukom se određuje promena u strukturi i veličini srca. Može se dobiti dosta informacija o stanju srčanih zalistaka, komora, predkomora, odrediti snagu potiskivanja krvi, brzina protoka i proceniti funkcija srca. Nezamenljiv je u dijagnostici srčanih mana, slabosti, infarkta i u praćenju uspešnosti terapije.
Pregled krvnih sudova obavlja se ultrazvučnim sondama kolor doplerom, zato što sva tkiva, bolesna i zdrava, imaju svoje krvne sudove. Poseban „pauer dopler” meri protok u sitnim krvnim sudovima i kapilarima, koji je ponekad odsutan ili pojačan, zavisno od bolesti. Ove sonde registruju mnoge poremećaje u arterijskom i venskom krvotoku, centralne i periferne cirkulacije. U krvnim sudovima njima se opažaju plakovi, gomilanje masnoća, tromboze, aneurizme, proširenja i uvrnuća krvnog suda, suženja i začepljenja Posebno je važno videti da li postoji opasnost otkidanja plaka od krvnog suda jer može da izazove infarkt ili moždani udar.
Vidi se i moždani krvotok
Transkranijalnim doplerom moguće je posmatrati i krvne sudove mozga kroz takozvane prozore. To su mali razmaci između kostiju, ne veći od dva do tri milimetara, na potiljačnom i bočnim delovima glave i u očnim orbitama. Ovim posmatranjem dobija se slika moždanog krvotoka, a može se videti i svaki krvni sud pojedinačno.
Koliko su nalazi validni? Doktor Rončević naglašava da su ultrazvučni nalazi verodostojni, ali zavise i od znanja, veštine lekara i opreme. Zdrave i bolesne osobe ultrazvučnim nalazima dobijaju predvidivost, jer pacijent dobija detaljnu informaciju u kojim delovima tela je ugroženo zdravlje i šta može da se očekuje.
Žučni kamenci se dobro opažaju ultrazvukom. Po mišljenju našeg sagovornika, ne bi valjalo da stoje duže u žučnoj kesi jer svojim prisustvom iritiraju zidove žučne kese, oni zadebljavaju i mogu biti pokretač malignih procesa, a mogu i da se zaglave u žučnim vodovima. Operacija žučne kese je najbolje rešenje, jer za dve decenije koliko obavlja ultrazvučne preglede dr Rončević nije video žučne kamence koji su se istopili lekovima i čajevima.
Kad bi trebalo ići na ultrazvučni pregled? Ukoliko postoji mogućnost korisno bi bilo obaviti pregled svake godine. Najbolji su sistematski pregledi, koji se dopunjuju kliničkim pregledom lekara i i biohemijskim analizama. Kada je reč o pregledu dojki, između 20. i 30. godine potrebno je otići jednom u tri godine, a posle 30. godine jednom godišnje. U dijagnostici tumora dojki, ističe naš sagovornik, ravnopravno se primenjuju i dopunjuju ultrazvuk, mamografija i onkološki pregled.
– Mamografija ne zamenjuje ultrazvuk i obrnuto. Cilj je da se otkrije tumor malih dimenzija, pre nego što postane opipljiv. Samopregled dojki takođe ima dijagnostički značaj jer omogućava da se napipa tumor manji od jednog centimetra. Nažalost kod masivnijih dojki moguće ga je napipati tek kada dosegne veličinu od dva centimetara, a tada je lečenje neizvesno. Žene sa takvim dojkama trebalo bi obavezno na ultrazvučni pregled svake godine.
U dijagnostici, ističe naš sagovornik, od posebne je važnosti imati svog lekara koji će na osnovu ultrazvučnih nalaza i drugih parametara uočiti promene koje su specifične baš za tu osobu i po potrebi preduzeti lečenje.
Vera Bošković
objavljeno: 24.10.2011.
