Izvor: Glas javnosti, 05.Dec.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poema o vozu „6101“
Teška železnička nesreća kod Bioča u Crnoj Gori, u kojoj je u januaru 2006. poginulo preko pedeset putnika, a više od stotinu povređeno, prebrzo je zaboravljena i ima se osećaj kao da se desila u Etiopiji - kaže Arso Popović, saobraćajni inženjer i pesnik, član Udruženja književnika Crne Gore.
- Pošto sam duboko emotivna osoba, taj događaj me ni danas ne ostavlja ravnodušnim. Napisao sam „Poemu o vozu 6101“, koja će tek biti objavljena - kaže Popović.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
- Znam da se nesreće dešavaju i u Japanu, gde sve skoro savršeno funkcioniše. Ipak, železnica je sistem gde nema opuštanja. Svako ko upravlja vozom mora imati na umu da vozi hiljadu života. Ne treba vozove posmatrati kao brojeve, već kroz živote koji su u njemu. Onda je logično da treba proveravati kočnice, voditi računa o ukrštanju dva voza...
Popović kaže da će poema o toj velikoj nesreći sigurno biti objavljena, ali da su, kao i obično, problem novčana sredstva.
- Od ministarstva se ne može očekivati pomoć i doći na red ako nisi član njihovog književnog udruženja. Ja nemam običaj da molim i padam na kolena pred neke nove bogataše, da bi oni sutradan rekli: „Ovome sam dao pedeset evra da izda knjigu“, a taj i ne zna šta je knjiga - priča Arso Popović.
Ovaj neobičan stvaralac kaže da piše još od gimnazijskih dana i da pored pet zbirki objavljenih pesama ima još oko dvesta koje su još uvek u formi ličnih zabeleški. Iako neobično vedrog duha i optimizma, on je često razočaran odnosom javnosti prema umetnosti.
JEDINOJ ŽENI NA SVETU
- Ona je stvarno jedina i jedinstvena. Koja druga bi me podnela sa pesmama u kojima otvoreno govorim o svojim bivšim ljubavima. Kada je moju Dragicu naša venčana kuma pitala da li čita moje pesme i kako reaguje, ona je odgovorila: „Ako je to stvarno radio, nek mu je prosto. Ako nije, ne bi mu prosto“. Ja sam nemirne krvi i takav sam bio celog života - priča Arso.
Arso je skoro ceo radni vek proveo na železnici. Trenutno je u Podgorici, ali ga najlepše uspomene vežu za Bar.
- Iako svoju rodnu Zetu nosim svuda u srcu, Bar je moj grad i znam da ću mu su kad-tad vratiti. Dugo sam pisao samo za sebe. Kada su mi izašle prve pesme, ljudi su kazali: „Puka’ je, piše pesme“. Kada sam završio gimnaziju kao odličan đak, otac mi je savetovao da završim električarski zanat. Ja sam se tada nosio mišlju da upišem Akademiju dramskih umetnosti. I na to mi je otac odgovorio u stilu čoveka koji brine o egzistenciji: „Pa ko ti brani, glumi“.
Pesnik Arso Popović je, pored saobraćajnog fakulteta, završio i ruski jezik. U prosveti je radio pet godina, i to van granica Crne Gore.
- Neobično sam nesrećan zbog raspada bivše Jugoslavije. Studirao sam u Beogradu, Nikšiću, Tuzli. Nikada neću prežaliti zemlju u kojoj smo bili srećni i svi jednaki.
