Izvor: Politika, 30.Apr.2010, 00:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počinje Svetska izložba u Kini
Posle Olimpijskih igara 2008. godine i predstojećeg Svetskog prvenstva u fudbalu, Ekspo 2010. biće najposećenija manifestacija u istoriji
Svetska izložba ili Ekspo, jedna od najvećih kulturno-naučno-privredno-tehnoloških manifestacija, počinje sutra u Šangaju.
Najveći grad Kine ugostiće desetine hiljada učesnika iz preko 190 zemalja sveta, među kojima je i Srbija.
Sa predviđenom posetom od 70 do čak 100 miliona ljudi, Ekspo će, posle Olimpijskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << igara 2008. godine i predstojećeg Svetskog prvenstva u fudbalu, biti najposećenija manifestacija u istoriji.
Ukupna izložbena površina od preko 80 kvadratnih kilometara doprinela je da ovo i po dimenzijama postane jedan od najvećih sajmova svih vremena.
Svetska izložba imaće i svoj politički i ekonomski aspekat. Očekuju se posete više od 100 visokih državnih zvaničnika, među kojima su predsednici i premijeri pojedinih zemalja.
Učešće na Ekspou potvrdilo je i preko 50 međunarodnih organizacija.
Cilj izložbe „Bolji grad – bolji život” je da istraži pun potencijal urbanog života u 21. veku.
Zemlja domaćin je ujedno i najveći izlagač na ovogodišnjem Ekspou. U okviru kineskog izložbenog prostora nalaze se paviljoni svih provincija ove zemlje....
----------------------------------------------
Teme i zone
Svetska izložba podeljena je u nekoliko tematskih celina: Urbani stanovnici, Urbana planeta, Urbani gradovi, Urbano postojanje, Urbani otisci i Urbani snovi i budućnost. Radi lakše preglednosti, Ekspo je podeljen na pet zona, označenih sa prvih pet slova abecede.
A: Jedinstveni kineski paviljon i paviljoni pojedinih provincija najmnogoljudnije zemlje sveta. Ovde su još smešteni paviljoni većine azijskih zemalja poput Japana, Indije, Vijetnama, Nepala, Republike Koreje...
B: Zona će biti dom paviljona Australije, Kambodže, Filipina, Tajlanda, Malezije, Singapura... Ovde je lociran i paviljon Ujedinjenih nacija i velikog broja drugih međunarodnih organizacija.
C: Zajednički afrički paviljon (oko 40 zemalja) biće smešten u ovoj zoni. Ovde su locirani i zajednički ili pojedinačni paviljoni većine karipskih, latinoameričkih i evropskih zemalja. Ravnopravno mesto među zemljama učesnicama u ovoj zoni pripalo je i Srbiji.
U zonama D i E najvećim delom smešteni su paviljoni industrijskih, komercijalnih, digitalno-informatičkih i ostalih nacionalnih ili međunarodnih kompanija.
----------------------------------------------
Maskota
Maskota Ekspoa u Šangaju biće Haibao, simpatično stvorenje koje podseća na čovečuljka. Kombinacija kineskih simbola „hai” i „bao” čini kovanicu koja bi u slobodnom prevodu upravo značila „čovek”.
Ovo delo tajvanskog dizajnera Vua Jonga pobedilo je u konkurenciji od skoro 27.000 radova. Haibaove raširene ruke i osmeh simbolišu otvorenost Kine prema ostalim zemljama i nacijama i optimistični pogled na izazove budućnosti.
Već su se pojavile i prve kritike da je Haibao zapravo plagijat figurice Gambi iz jedne američke TV serije, sredinom prošlog veka. Članovi sekretarijata Ekspoa tvrde da je Haibao originalna maskota, a da za Gambija nisu ni čuli.
A. Č.
----------------------------------------------
I Mala sirena u Šangaju
Statua Male sirene, jednog od simbola Kopenhagena, predstavlja centralni eksponat na danskom paviljonu u Šangaju.
Ovo je prvi put da se bronzana statua visoka metar i po, rad vajara Edvarda Eriksena od 1913. godine (kada je i napravljena), privremeno seli.
Mala sirena biće izložena do zatvaranja izložbe, 31. oktobra, a zatim vraćena na matičnu lokaciju, na stenu u luci Kopenhagena. Do tada će na njenom mestu biti postavljena video instalacija kineskog umetnika Aija Veiveija.
Pomenuta statua se tokom 96 godina postojanja nekoliko puta nalazila na meti vandala. Dva puta joj je bila odsečena glava, jednom desna ruka, nekoliko puta je polivana farbom a 2003. godine oštećena je detonacijom izazvanom dinamitom.
A. Č.
----------------------------------------------
Rasklopljen, vraćen sklopljen
Zanimljivo je da su pojedini paviljoni rastavljeni, vraćeni u matičnu ili drugi zemlju i ponovo sastavljeni: argentinski iz 1899. u Parizu stigao u Buenos Ajres, belgijski iz 1939. u Njujorku završio je u Ričmondu (SAD), japanska kula iz 1900. u Parizu dopremljena u Brisel i tako redom.
----------------------------------------------
Srbija kao pirotski ćilim
Prema dostupnim podacima, Srbija će imati paviljon površine 1.000 kvadratnih metara, glavna tema izložbe zvaće se „Šifra grad”, a očekuje se oko dva miliona posetilaca.
Mesto na kojem se nalazi najveće je preimućstvo, jer je smešten na tzv. evropskom trgu u zapadnom delu zone „Ce”, u neposrednoj blizini Španije i Monaka, Belgije i Evropske unije, a nedaleko od Nemačke, Francuske i Švajcarske.
Na velikom pirotskom ćilimu, izatkanom 1900. godine, svaka šara predstavlja neko znamenje (simbol), a jedan od najvažnijih jeste čovek.
„Vremenska mašina” biće centralna postavka srpskog paviljona. Ovaj konceptualni mehanizam podsećaće posetioce na prisustvo vremena, kao i na činjenicu da je svaki čovek istovremeno i njegov „kreator”, kao i „korisnik”. Posetioci će u okviru izložbenih prostora imati prilike da se upoznaju sa prirodnim, kulturnim, tradicionalnim i modernim obeležjima Srbije (prirodne lepote, ćirilica, sport...). U centralnom delu paviljona biće postavljena velika mapa naše zemlje.
A. Č.
----------------------------------------------
Osam najpaviljona
Koji su to najzanimljiviji paviljoni?
Najskuplji je arabljanski – 164 miliona dolara, jer su dovezene palme i napravljen bioskopski ekran od 1.600 kvadratnih metara, gotovo kao četvrtina fudbalskog igrališta.
Najinovativniji je Velike Britanije, s nadimkom maslačak, koji je načičkan sa 60.000 bodlji od pleksiglasa što se njišu na povetarcu.
Najelegantniji je poljski, čija je tanana čipkasta spoljašnjost nadahnuta iseckanim papirićima; unutra je sve udešeno za svakodnevne Šopenove recitale.
Najraznolikiji je finski koji nudi saunu za ugledne zvanice, povremene posete Deda Mraza i najsavremenije „Nokijine” elektronske sprave.
Najimpozantniji je kineski: 63 metra visok, tri puta je viši od ostalih. Iako je Kina prva zemlja u razvoju koja je domaćin svetske izložbe, veličinom zdanja je naglasila da je svetska sila.
Najsimboličniji je Makao: zdanje u obliku zeca koji čuči ispred kineskog paviljona, a visoko je 19,99 metara – što označava datum povratka iz ruku Portugalije u okrilje Kine.
Najfuturističkiji je japanski: čudno oblikovano ostrvo „svilene bube”, boje jorgovana, sa ispupčenjima i udubljenjima za podešavanje temperature i robotima koji sviraju na violini.
Najrodoljubiviji je severnokorejski: ogromna zastava ukrašava spoljašnjost, s četiri i po metra visokim modelom Đuče tornja u Pjongjangu i video-prezentacijom koja uključuje i ratni marš.
Arhitektura budućnosti nacionalno neprepoznatljiva
Stručnjaci se uglavnom slažu da su svetske izložbe uticale na razvoj moderne arhitekture. Ovu konstataciju potkrepio je dr Aleksandar Kadijević, profesor istorije arhitekture na odseku za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu.
– Hronološki pregled do sada održanih izložbi potvrđuje zapažanje da su protomodernom, a kasnijei sve modernijom arhitekturom najimpozantnijih zdanjaizlagači zaista išli ispred svog vremena, postavljajući temelje za nove, funkcionalnije metode građenja i oblikovanja. U tom smislu, emancipatorski značaj monumentalnihkonstrukcija zastupljenih na većini izložbi je nesporan, jer je podstakao graditelje da razmišljaju u duhuuvek nove i drugačije estetike. No, važno je podsetiti na činjenicu da nisu sve izložbe promovisale inovativnost i avangardna opredeljenja.Naprotiv, na mnogima jearhitektura najreprezentativnijih zdanja podržavala pomodni kliše, usmeren ka medijskom blesku i povlađivanju masovnom ukusu.
Građevine poput Ajfelove kule ili Atomijuma ili neke novijeg datuma, ostali izumi i dostignuća mogu u značajnoj meri da doprinesu imidžu pojedinih zemalja – smatra Kadijević.
– To najviše zavisi od usvojene koncepcije, koja bi trebalo da uskladi trenutne ekonomskeinterese i osnoveidentiteta zastupljenihdržava. Najbolje je kada njihovi reprezentativni paviljoni u sklopu svog imidža potenciraju osobenosti naroda i regijaizkojihdolaze.
Iako takozvana megalomanska arhitektura, koja se povremeno ogledala i u građevinama Ekspoa, danas ima manji broj pristalica, Kadijević smatra da se ona neće ugasiti u potpunosti.
– Estetika globalizacije stremitvorevinama moći i dominacije, kako bi pokazala snagutransnacionalnog kapitala.Nezaboravimoda čitava istorija arhitekture pokazuje da uvek ima graditelja spremnih da realizuju ekstremne, pa i megalomanske ideje i projekte.
Njegova ocena je da će pozicija arhitekture na budućim svetskim izložbama pretrpeti izvesne promene u sve „ubrzanijem” svetu.
– Pošto se nacionalno sve više povlači pred globalnim, prognoza je da će onabiti nacionalno neprepoznatljiva i estetski osiromašena. Nivelacijaestetike gurnuće te smotre u konceptualni ćorsokak, iz koga se neće lako izvući – zaključuje Kadijević.
Adrijan Čolaković
[objavljeno: 30/04/2010]
