Izvor: Glas javnosti, 02.Jul.2009, 08:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plave bluze crvene do lakata!
Ariljski malinjaci ovih dana slika su i prilika propale srpske privrede. Nagrnuli radnici iz zamandaljenih firmi, iz svih krajeva Srbije, u potrazi za nadnicom i dnevnicom. Složno beru inženjeri i metalostrugari, bravari i knjigovođe, ekonomisti i mašinci, Kragujevčani i Pribojci... Nekad ponosna radnička klasa, plave bluze, sada beru malinu, rukava i ruku crvenih do lakata od ovog voća. Zarađuju za hleb po brdima iznad Arilja, susedne Ivanjice...
- Radile smo nekada u „Obućari“, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << firma je propala, stavljen katanac, nikakvih primanja nemamo i evo nas ovde u nadnici - pričaju u malinjaku nedaleko od centra Arilja Novovarošanka LJuba Markićević i njena koleginica Gora.
Još ne znaju kolika će dnevnica biti, ona će zavisiti od cene maline, a novac koji zarade potrošiće, kažu, da kupe drva i ugalj za oštru novovarošku zimu.
- Nije lako izdržati ceo dan u malinjaku, ali sreća je da su nam domaćini, gazde, dobri ljudi, pa dan brže prođe - kažu one.
Borko Vitorović iz sela Pogled sa porodicom, bratom, ocem, snahom i decom bere, srećom, svoj malinjak. I on je, međutim, jedan od onih iz armije nezaposlenih koji zarađuju za život u ariljskim malinjacima.
- Radio sam u TP „Jedinstvo“ iz Arilja, ostao bez posla, pa sad živimo od 14.000 ženine plate i 3.000 dečjeg dodatka za troje dece. Prodamo malinu, a onda štedimo za ogrev, knjige, struju, komunalije - priča Borko.
Novinari mogu, političari ne
Kivan i gnevan na situaciju u zemlji, Borko, veli, samo političarima ne bi dozvolio da dođu i beru maline, pa taman da mu doplate...
- Vama novinarima bih dao dobru dnevnicu, vi ste dobri, prodorni, nije ni vama lako, s kim se sve borite... A, i šta bismo mi čitali kada pravimo pauzu - veli Borko, dok Mladomir Janković, njegov komšija sa drugog kraja sela, priča da u njegovom malinjaku maline redovno beru i mašinski i elektroinženjeri, bilo je i učitelja i ljudi raznih drugih zanimanja.
Ove godine u njegovom malinjaku nema inženjera, ali ih ima po susednim selima. Jedino, neće ljudi da se slikaju, da pričaju za novine...
- Jeza tiha kad vidiš čoveka - završio fakultet, 20 godina išao u školu, stručnjak, a dođe kod mene u Pogled da bere malinu ili u jesen da kupi krompire... Najviše je ovde ljudi iz Priboja, iz FAP-a, ima mnogo i Kragujevčana otpuštenih iz „Zastave“. I Arilje bi, zapamtite, bilo gore od Priboja da nije ove maline - kaže Mladomir.
Dragiša Terzić iz udruženja malinara „Vilaet“ kaže da u ariljskoj i ivanjičkoj opštini malinu ovih dana, za nadnicu, bere između pet i 6.000 radnika, uglavnom onih koji su ostali bez posla, ali i penzionera koji ne mogu da žive od penzije.
- Uz stan i hranu nadnica je oko 1.300 - 1.400 dinara, za Požežane koji spavaju kod kuće, a dolaze svako jutro nadnica je i do 2.000 dinara. Imamo po malinjacima dosta fakultetlija, inženjera, učitelja i to je prava slika koliko nam je država bogata i koliko vodi računa o svojim stručnjacima - veli Terzić.
Sa „keca“ na maline
- Nekad sam ja u „Crvenoj zastavi“ u Kragujevcu radila servo uređaje za „keca“ i „jugića“ i da mi je neko tada rekao da ću kao penzioner morati u nadnicu, u maline, rekla bih mu da je lud. A, evo me sad ovde - kaže u malinjaku u selu Pogled iznad Arilja Olivera Tošović iz Kragujevca.
Od penzije od 14.000 može, jada se, da plati struju i komunalije, osnovne troškove, a ono što zaradi u Arilju potrošiće na hranu, za zimnicu...
- Radimo od sedam ujutru do osam uveče, imamo pauzu za ručak, odmorimo i još po koji put tokom dana, a opet, lakše mi je kad vidim i da gazdarica Dobrila bere sa mnom, rame uz rame. Došlo je sa mnom još šestoro - sedmoro ljudi iz Kragujevca, sada su u drugim malinjacima, bila i jedna učiteljica... Mnogo je naroda iz Kragujevca - priča Olivera.
- Beremo, trudimo se, pogotovo od juče kad smo u novinama pročitale da će penzije uskoro biti skroz ukinute - šale se na svoj račun Oliverine drugarice iz Kragujevca.
Sve redom hvale gazdu Srećka i gazdaricu Dobrilu. Imaju, vele, dobar smeštaj, dobru hranu...
- Ovde je sve u redu, radi se, ali nije u redu ono što s nama radi država... Još ne znam koliku ću dnevnicu dati ovim ljudima koji vredno rade, jer još ne znam kolika će biti cena maline. A reč je o tome da tu cenu određuje grupa ljudi, monopolista koji sednu u kafanu i tamo kažu ovoliko ćemo ove godine da zaradimo, a ovolika će cena da bude - kaže vlasnik malinjaka Srećko Milinković.
- LJudima koji iz svih krajeva Srbije, iz okolnih gradova, iz propalih firmi beru maline mi ćemo nadnice isplatiti kada pođu kući i tu dileme nema. A onda ćemo mi ostati da se preračunavamo i presabiramo, da li će nam, kada sve troškove isplatimo, koji dinar ostati ili će na kraju biti da smo - radili džabe i da još treba da doplatimo - kaže Mladimir Janković iz Pogleda.
