Izvor: Politika, 11.Sep.2015, 08:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pištolj daje lažnu sigurnost
Najčešća žrtve pucnjave jeste običan svet, žene i deca, kako u lokalnim sukobima, tako i u nesrećnim slučajevima i u kućnom nasilju. Mnogi bi preživeli da pištolj nije bio „nadohvat ruke”, smatra profesor dr Miloš Jovanović, veštak za sudsku medicinu, čije istraživanje upućuje na činjenicu da se olako poteže, a posledice trpe svi
Posle više od dve decenije, Srbija je ove godine dobila novi zakon o oružju i municiji. Međutim, profesor dr Miloš Jovanović, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << specijalista oftalmologije i veštak za sudsku medicinu, zapitao se treba li običnom svetu oružje? Zar nije bilo jednostavnije da se zabrani fizičkim licima da ga poseduju? Po njegovom mišljenju, samo bi pripadnici policije, vojske, državne bezbednosti i privatnih firmi za obezbeđenje trebalo da imaju dozvole za posedovanje i nošenje oružja. Izuzetak bi bila sportska i lovačka društva: „Govorim o legalnom posedovanju oružja, ne o ilegalnom, to je za neku drugu službu”. Na opasku da je to radi lične bezbednosti, profesor Jovanović navodi da najviše građana smrtno strada zbog korišćenja pištolja u porodičnom nasilju, ubistvima zbog svađa, novca ili ljubomore.
Primera ima dosta. Krajem prošle godine mediji su izveštavali da se u nekom mestu pored Vranja desio udes. „Čukanje” i mala šteta. Onda je jedan od vozača izvadio pištolj i pucao u drugog, koji je ostao na mestu mrtav. Vratio se u kola, u kojima su mu bili žena i dete, bacio pištolj i počeo da plače. Da nije imao pištolj – niti bi onaj bio mrtav, niti on u zatvoru, a porodica uništena.
Drugi primer iz crne hronike: dečak od četiri godine i devojčica od osam, brat i sestra, igrali su se tatinim pištoljem. Slučajno je ostao metak u cevi, dečak je povukao oroz i ubio sestru, da nisu imali pištolj u kući ona bi bila živa.
Pre godinu dana čitamo: „Tragično okončan nesporazum Srba koji žive u Austriji”. Šta se desilo? Jedan od gastarbajtera dolazi na autobusku stanicu. Spremio je u kesi neke stvari da pošalje svojima u Beč. Sretne se sa prijateljem sa kojim je ranije radio, pruživši kesu izvadi pištolj i puca u njega, ubije ga, a onda ode 100 metara dalje i ubije sebe. Da nije imao pištolj – obadvojica bi bili živi.
Osobe koje imaju dozvolu za posedovanje oružja imaju dva puta veći rizik da počine samoubistvo u odnosu na osobu bez dozvole, navodi naš sagovornik i insistira na tome da je posedovanje pištolja u kući, radi lične sigurnosti, samo izgovor, ističući da je želja za oružjem prvenstveno stvar naše kulture. Mišljenje našeg sagovornika nije usamljeno i ranije se mogao čuti apel da bi u Srbiji trebalo zabraniti posedovanje pištolja svim građanima, a svako kod koga se pronađe vatreno oružje bez dozvole da bude optužen za pokušaj ubistva. Međutim, profesor Jovanović se odlučio da istraži i argumentuje predlog da se Srbija „razoruža”. Izvor podataka je bila Baza potvrda o smrti Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, uz svesrdnu pomoć dr Aleksandra Medarevića.
1. Zna li se koliko je stradalih od vatrenog oružja u Srbiji tokom 2013?
– Te godine je prijavljen 241 slučaj smrti vatrenim oružjem, što daje stopu mortaliteta od 3,4 na 100.000 stanovnika. Od ukupnog broja smrtnih slučajeva, 150 označeni je kao samoubistva, 65 kao ubistva, devet kao zadesi. Kod preostalih slučajeva ne zna se poreklo smrti izazvano vatrenim oružjem. Muškarci češće stradaju od žena, tako da je odnos šest prema jedan. Žrtve su najčešće u najstarijoj grupi života, pa je starijih od 65 godina bilo 64. Najmlađi postradali imao je samo godinu dana, a najstariji 89.
Među stradalim najviše njih bilo je u braku, pa onda neoženjenih – neudatih, udovaca-udovica, a najmanje razvedenih. Onih sa završenom srednjom školom bilo je 40 odsto, samo osnovnom školom 23 odsto, višom školom 10 odsto, bez osnovne škole 8,7 odsto, a sa visokim obrazovanjem 3,7 odsto. Najčešće žrtve bili su penzioneri, nezaposlenih je bilo 23,7 odsto, a zaposlenih 22,8 odsto.
2. Koja su to mesta gde se najčešće strada od metka?
Smrt se najčešće dešavala u objektima stanovanja i smeštaja (u kući ili u stanu). Ređe na nekom drugom mestu – u školi, sportskom objektu, fabrici, saobraćajnici, gradilištu, poljoprivrednom gazdinstvu. U AP Vojvodini je bilo 29 odsto smrtnih slučajeva, Beogradu 27 odsto, a u centralnoj Srbiji 44 odsto. Ubistva su češća u gradskim, urbanim, sredinama, a samoubistva u seoskim. Tako je najviša stopa ubistava bila u Beogradu. Vojvodina je decenijama poznata po visokoj učestalosti samoubistava, znatno iznad republičkog nivoa. Kada se analiziraju dani u nedelji, smrt vatrenim oružjem najčešće se događala utorkom i sredom. U slučajevima gde većina ubistava ima kriminalnu pozadinu, ili gde se većina ubistava izvrši pod dejstvom alkohola, najfatalniji su dani vikenda, subota i nedelja. Najviše smrtnih slučajeva bilo je u aprilu. Najkorišćenije oružje je pištolj, upotrebljen 170 puta, a puška u 39 slučajeva. Ostalo vatreno oružje je korišćeno u 32 slučaja smrti.
3. Oružje nesumnjivo predstavlja globalnu opasnost za čovečanstvo?
– Prema podacima do kojih smo došli, svake godine od posledica ranjavanja u svetu smrtno strada 500.000 ljudi. Broj ranjenih i invalidnih osoba je daleko veći. Računa se da u svetu postoji 875 miliona do milijardu komada ručnog vatrenog oružja, od toga su tri četvrtine u posedu civila.
4. Niko nema precizne podatke koliko je nelegalnog oružja i municije u rukama građana Srbije?
– Ministarstvo odbrane Republike Srbije poseduje 789.016 komada vatrenog oružja, a Ministarstvo unutrašnjih poslova dodatnih 62.100 komada. Po broju komada vatrenog oružja u civilnom posedu, po stanovniku, od 178 zemalja u celom svetu, Srbija zauzima visoko peto mesto. Na ovoj listi, od evropskih zemalja, ispred nje su samo Švajcarska i Finska. U Švajcarskoj većina oružja u civilnom posedu deo je vojnog arsenala ustupljen vojnim obveznicima tokom trajanja vojne obaveze. U Finskoj preovlađuju puške za lov, sport i rekreaciju. Od okolnih zemalja BJR Makedonija je na 20, Crna Gora 21, Hrvatska 26, Bosna i Hercegovina 34, Slovenija 47, Albanija 70, Bugarska 88, Mađarska 93, Rumunija 160 mestu.
5. Šta kaže svetska statistika o stradalim?
– Godišnja stopa umiranja od vatrenog oružja kod nas se kreće od 3,4 do 4,2 na 100.000 žitelja. Poredeći stopu stradanja od vatrenog oružja, nama je najbliža stopa mortaliteta u Finskoj – 3,6 na 100.000. Neke od zemalja sa većom stopom jesu: SAD (10,2), Južnoafrička Republika (9,4), Švajcarska (3,8). Većina ostalih zemalja ima manju stopu, kao na primer: Austrija (2,9), Belgija (2,4), Kanada (2,4), Izrael (1,9), Grčka (1,5), Nemačka (1,1), Turska (0,7), Velika Britanija (0,3). Najmanju stopu ima Japan 0,06 na 100.000. Studija u 14 zemalja na tri kontinenta pokazala je pozitivnu povezanost između procenta domaćinstava sa vatrenim oružjem i nacionalne stope ubistava i samoubistava. U bogatim i srednjerazvijenim zemljama, nalik Srbiji, samoubistva su češća od ubistava.
6. Muškarci su više ugroženi, kojeg starosnog doba?
– U gotovo svim studijama muškarci stradaju češće od žena. Kada posmatramo sve smrti vatrenim oružjem, taj odnos je 6:1 u korist muškaraca. Kod zadesa je 8:1, a kod samoubistava čak 13:1. Samoubistva vatrenim oružjem su ekskluzivnost muškaraca. U ubistvima, na svaka dva ubijena muškarca dolazi jedna ubijena žena. Takav nepovoljni odnos za žene može se naći samo u nekim istraživanjima u SAD i Švedskoj. Jedino u danskoj studiji smrti vatrenim oružjem postoji neznatna dominacija žena kod ubistava. U siromašnim kao i u patrijarhalnim zemljama, gde se žene drže svoje tradicionalne uloge u kući i domu, one su retko žrtve ubistava. Ovakav odnos polova može se objasniti monopolom muškaraca na posedovanje i korišćenje oružja. Prosečna starost ubijenog je manja od prosečne starosti samoubice. Globalna statistika pokazuje da su ubistva najčešća u trećoj deceniji života. U Srbiji je gotovo polovina svih ubijenih mlađa od 45 godina. To je najaktivniji deo populacije, ujedno to je deo populacije koji najviše učestvuje u kriminalnim delima. Većinom su to zreli ljudi. Oni su žrtva porodičnih nesuglasica i svađa, razmirica sa prijateljima, rođacima i komšijama. Samoubistva su najčešća među najstarijim. Trećinu svih samoubistava i više od petine svih smrti vatrenim oružjem izvrše osobe starije od 65 godina. Biološki i društveni faktori čine ovu populaciju ranjivom. Društveni kontakti ovih osoba slabe sa godinama. Broj prijatelja, poznanika i kolega se smanjuje. Izolovani od društva osećaju se usamljenima. Povlače se u sebe i jaz između njih i okoline postaje sve veći.
7. I ratovi su svakako doprineli crnoj statistici?
– Kada se posmatraju socioekonomski faktori, može se reći da su ubistva češća u siromašnim zemljama. Jedno srpsko istraživanje pokazalo je da je negativno dejstvo ekonomskih faktora na broj samoubistava mnogo veće od dejstva ratova i političke nestabilnosti. Štaviše, u doba ratova i političkih kriza broj samoubistava se smanjivao, jer se povećava solidarnost među ljudima, integracija pojedinaca u kolektiv. Na pogoršanje ekonomskog položaja naročito su osetljivi muškarci stariji od 65 godina.
8. Koliko vatreno oružje može da pomogne protiv provalnika?
– Često se posedovanje oružja opravdava zaštitom od provalnika, što je netačno. Lopovi retko provaljuju tamo gde nisu sigurni da nema nikog, a i kada ponesu oružje kreću bez namere da ubiju. Ubica je najčešće član porodice, partner, rođak, prijatelj, poznanik ili kolega, neko u koga žrtva ima poverenja, neko ko u kuću ulazi sam ili mu žrtva otvara vrata. Čak i kada su u pitanju ubistva sa kriminalno-mafijaškom pozadinom, i među njima žrtva i ubica se odranije dobro poznaju.
9. Kako se zaštititi od zloupotrebe?
– Pre svega nikako ne dozvoliti deci kontakt sa vatrenim oružjem. Kada je reč o samoubistvu i prevenciji, posebnu pažnju treba obratiti na starije, usamljene muškarce i na lica koja su već imala pokušaje samoubistva ili javno govorila da će okončati svoj život. I ubistva i samoubistva vatrenim oružjem blisko su povezana sa zloupotrebom alkohola. Tako su alkoholičari još jedna ciljna grupa kojima treba ograničiti pristup oružju. Na osnovu podataka iz različitih delova iste države mogu se naslutiti pojedini zaključci. U SAD države sa strožim zakonima o posedovanju oružja imaju manji broj smrti izazvane vatrenim oružjem. U Austriji postoji korelacija između broja dozvola za vatreno oružje i stope samoubistava vatrenim oružjem u pojedinim regionima. Važna grupa na koju treba obratiti posebnu pažnju jesu oboleli od duševnih i neuroloških oboljenja. Broj samoubica vatrenim oružjem manji je tamo gde su psihijatrijska služba i stručna pomoć dostupniji. Treća grupa su stara lica, naročito su stariji udovci pod većim rizikom. Prevencija u smislu povećane društvene brige za ova lica ima povoljnije efekte na smanjenje broja ubistava kod njih.
10. Iz čega pucaju naši ljudi?
– U radu je istaknuto da se pištolj, od svih vrsta vatrenog oružja, najčešće koristi i pri ubistvima i pri samoubistvima. Zbog toga predlažemo da se potpuno zabrani posedovanje bilo koje vrste pištolja civilnim licima. Pištolj bi trebalo da poseduju samo službena lica (policija, pripadnici vojske), i to samo pri obavljanju službene dužnosti. Na taj način bi se izbegao strah od oružanog napada, pa ne bi postojala ni potreba za ličnim posedovanjem pištolja u svrhu odbrane, što se često navodi kao razlog pri dobijanju pištolja. Smanjen bi bio broj kriminalnih dela, jer se ona najčešće izvode uz pomoć pištolja i došlo bi do smanjenja ubistava i samoubistava izvršenih u različitim afektivnim stanjima.
Tačno je da istorijska i tradicionalna navika posedovanja pištolja predstavlja veliki problem u sprovođenju ideje njegove zabrane. Svi koji vole oružje treba da ga onesposobe i drže ga u svojim stanovima kao trofejno. Neko će reći da je to idealistički, ja sam držao ta predavanja na simpozijumu sudskih veštaka, i kolega kaže: „Ako znam da nemate pištolj, kupiću ga na pijaci i napašću vas.” On nije razumeo da veliki broj ubistva, samoubistava i zadesa – samo u toku jedne godine bio je 241 slučaj, može biti prepolovljen ako oružje nije nadohvat ruke. Pa čak i ako bi i jedan život bio sačuvan, recimo devojčice od osam godina da njen tata nije imao pištelj, onda bi to bio uspeh.
--------------------------------------------------
Ekonomska računica
Jasno nam je da zagovornici posedovanja pištolja kod civila mogu navesti i ekonomski razlog, odnosno zarade koje ostvaruju radnici u fabrici izrade pištolja i prodavci pri njegovoj prodaji. Ali i to nije opravdanje, jer ekonomski i materijalni gubici koji nastaju pri lečenju povređenih pištoljem na bilo koji način, kao i ekonomska šteta zbog izgubljenih života, daleko prevazilaze gore spomenutu ekonomsku korist. Na kraju da spomenemo i trajni invaliditet, patnju i dezorganizaciju bližnjih članova porodice nastradalog, što takođe opravdava naš predlog potpune zabrane posedovanja pištolja od strane civilnih lica. Naravno, to se sprovodi zakonski, a mi se zalažemo za usvajanje takvog zakona.
Pištolj
Najkorišćenije vatreno oružje u pucnjavama sa smrtnim ishodom, čak i u zemljama gde je puška zastupljenija. Dominacija pištolja je apsolutna. Za razliku, od puške koja se koristi i za lov, sport, zaštitu od zveri, pištolj je napravljen da bude usmeren na čoveka. Pištolj je lakši za nošenje i upotrebu. Njegovo aktiviranje je toliko brzo da ne daje žrtvi vremena za reakciju. Sa napretkom nauke i tehnike, svaka nova generacija vatrenog oružja je efikasnija, a samim tim i smrtonosnija.
April najsuroviji
Ako se gleda broj stradalih od puške i pištolja onda je april, četvrti mesec u godini, „najsuroviji”. Broj ubistava i broj samoubistava u ovom mesecu je rekordan. Stravičan događaj koji je šokirao srpsku javnost, kada je LJ. B. (60) hicima iz poluautomatskog pištolja CZ-88 ubio 13 ljudi i na kraju počinio samoubistvo desio se u utorak devetog aprila, ranom zorom.
